Грација Деледа (; Нуоро, 27. септембар 1871 — Рим, 15. август 1936), била је италијанска књижевница. Добитница је Нобелове награде за књижевност 1926. године.
Биографија
Родила се у имућној породици, завршила основну школу, имала приватне учитеље а касније изучавала књижевност на своју руку.
Роман -{Nell'azzurro}- издат 1890. сматра се њеним првим делом.
Године 1900, удаје се за Палмиро Мадесанија, функционера при Министарству Рата и сели се у Рим када се после објављивања неколико дела и критика за њу заинтересовала.
Године 1903, објављује роман „Елијас Протолу“ који ју је потврдио као писца.
Њено стваралаштво дубоко су ценили Луиђи Капуана и Ђовани Верга и још неки млађи писци као Енрико Товез, Пјетро Панкраци и Ренато Сера.
О њеним делима Њен стваралачки опус почива на љубави, болу и смрти на којима се базира и осећај грешности и неизбежности фатализма.
Њена дела прожимају утицаји писаца веризма Ђовани Верга али понекад и декадентизма Габријела Данунција.
У њеним романима увек су повезани и испреплетани места и људи, осећања и окружење.
Изабрана дела Fior di Sardegna (1892) Le vie del male (1892) Racconti sardi (1895) Anime oneste (1895) Елијас Портолу (1903) Cenere (1904) L'edera (1912) Canne al vento (1913) Marianna Sirca (1915) Мајка (1920) La fuga in Egitto (1925) Il sigillo d'amore (1926) Cosima (1937) објављен постхумно Il cedro del Libano (1939) објављен постхумно
Спољашње везе
Њена дела ha Интернету Нобелова награда-биографија Енглеска Википедија о њој
Категорија:Рођени 1871. Категорија:Умрли 1936. Категорија:Нобеловци за књижевност Категорија:Италијански књижевници Категорија:Италијански нобеловци Категорија:Жене добитнице Нобелове награде