Бранко Миљуш (Горња Драготиња код Приједора 22. март 1936 — Београд 29. фебруар 2012)Политика 1.03.2012 „Преминуо сликар и графичар Бранко Миљуш“, pp. 13. био је српски графичар и сликар. Бавио се мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом.
Биографија мини|200п|Бранко Миљуш: Цртеж (1990) Са породицом је две године живио на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор. Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе. Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац. У Дубици је рањен шрапнелом у ногу. Транспорт је умјесто у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара. У Гарешници су привремено смјештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом. Милан је преко веза обезбједио аусвајсе са којима им је обезбјеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд. У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.Учитељ који је спасао Стари савски мост : Друштво : ПОЛИТИКА
Миљуш је завршио сликарски одсек на Академији ликовних уметности у Београду 1958. у класи професора Недељка Гвозденовића и магистраске студије графике код професора Бошка Карановића 1961. Специјализовао је графику у атељеу Џонија Фридландера у Паризу.
Био је сликар, графичар, мозаичар и витражиста. Бавио се илустрацијом и графичким дизајном и педагошким радом.
Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, Академији лепих уметности у Београду, Академији уметности у Бањој Луци и гостујуци професор на неколико факултета у Србији.
Умро је у Београду Београду 29. фебруар 2012. године и сахрањен је 3. марта 2012. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Награде и признања Бранко Миљуш је добитник 22 престижне награде, међу којима су најзначајније: награда на првом Октобарском салону, „Политикине“ награде, награде на међународној излозби "-{Bianco e nero}-" у Лугану... освојио је и Велики печат Галерије „Графички колектив“, прву награду за сликарство на излозби "-{Ex tempore}-" у Пирану, награду "-{Piter Ludvig}-" у Бечу, награде за животно дело „Златни беочуг“ и Седмојулске награде Републике Србије.
Изложбе Имао је 40 самосталних изложби и неколико стотина колективних изложби у земљи и иностранству.
Одабране самосталне изложбе 2008. Галерија Хаос, Београд 2005. Народни музеј, Пожаревац 2003. Галерија 107, Земун 2002. Лазарева, Ковин 2001. Градска галерија, Зрењанин 1999. Галерија Прогрес, Београд 1996. Национална галерија, Хараре, Зимбабве 1993. Музеј савремене уметности, Београд
Одабране међународне изложбе 2005. Cremona art and the printing press 1999. Међународна изложба графике, Љубљана, Словенија 1998. Међународна изложба графике: БГД 98, Београд 1989. Међународна изложба графике, Варна, Бугарска 1986. Међународна изложба Tonozancanario vico arte 86, Фиренца, Италија
Занимљивости Режисер Симо Брдар је 2008. снимио документарни филм „Градина“, у коме Бранко Миљуш говори о свом раном животу који је обиљежио његов рад.
Види још Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду Списак српских сликара
Референце
Литература
Спољашње везе Branko Miljuš (1936—2012) Umro slikar Branko Miljuš Miodrag B. Protić Monografija:Branko Miljuš Izložba Multioriginali
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Умрли 2012. Категорија:Уметници из Приједора Категорија:Уметници из Београда Категорија:Српски сликари Категорија:Српски графичари Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Професори Универзитета у Бањој Луци Категорија:Српски педагози Категорија:Уметници из Републике Српске Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду