мини|250п|Карта Врбаске бановине (1931) мини|250п|Карта Врбаске бановине (1939)
Врбаска бановина била је једна од девет бановина Краљевине Југославије које су основане 3. октобра 1929. године. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.
Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области, те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке. Њена територија, површине 20.900 -{km²}-, била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).
Живот у Врбаској бановини Значајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.
Простор на којем је формирана Врбаска бановина, доживио је свој процват у доба бановине. Бањалука постаје модеран, европски град, као и културни и привредни центар.
Туризам се такође успјешно развија, чинећи да Врбаска бановина буде веома посјећена. Најпосјећенији град у периоду 1935 - 1940. био је Јајце, а на другом мјесту бањско љечилиште Слатина код Бањалуке. Знатан број посјетилаца био је из средње и западне, а нешто мање из јужне Европе.
Година 1930-их, градови Врбаске бановине добијају расвјету, телефон, електричну и водоводну мрежу (које су касније адаптиране и проширене), као и путне везе са осталим бановинама Краљевине Југославије, али и осталим земљама Европе.
Историја Оснивањем бановине Хрватске (1939), њој су припојена и два среза која су се до тада налазила на сјевероистоку Врбаске бановине, Дервентски и Градачачки. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цјелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у Социјалистичкој Југославији бановина је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу (Дворски срез). Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.
Становништво Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.
<center> {| class="wikitable" style="border:2px #aaa solid; font-size:90%;" |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! colspan="4" style="background: LightSteelBlue;" | Попис становништва Краљевине Југославије 1931.Глас јавности: Попис 1931. по Бановини , Приступљено 5. мај 2013. (по вероисповести)</div> |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! вера ! број верника |- | православна | <center>609.527<center> |- | римокатоличка | 172.787 |- | евангелистичке | 3.377 |- | остале хришћанске | <center>9.245|- | исламска | 250.265 |- | без конфесије | 1.179 |- | УКУПНО | 1.037.382
Управна подручја Управна подручја у оквиру Врбаске бановине чинила су 24 среза и 161 општина. Срезови:Сокић, Милоје М. (1935). Статистика избора народних посланика за Прву Југословенску Народну Скупштину, одржаних 8. нов. 1931. год. URN:NBN:SI:DOC-7IK86V0C http://www.dlib.si Бањалучки, Бихаћки, Босанскограховски, Градишки, Градачачки, Грачанички, Гламочки, Добојски, Дворски, Дервентски, Дубички, Јајачки, Кључки, Крупски, Которварошки, Мркоњићки, Маглајски, Новљански, Приједорски, Прњаворски, Петровачки, Сански, Теслићки и Цазински.
Банови Банови Врбаске бановине у периоду 1929—1941. су били:World Statesmen: Bosnia and Hercegovina ПортретРедИме и презиме<small>(Датум рођења и смрти)Почетак мандатаКрај мандатаСтранка 50п 1. Светислав Милосављевић<small>(1882—1960) 9. октобар1929 18. април1934 2. Драгослав Ђорђевић 1934 1935 50п 3. Богољуб Кујунџић<small>(1887—1949) 1935 1937 50п 4. Тодор Лазаревић 25. децембар1937 22. март1938 5. Петар Цветковић (вд.) 22. март1938 1939 6. Гојко Ружић (вд.) 1939 1941 50п 7. Никола Стојановић<small>(1880—1964) 1941Политика, бр. 11.793 од среде 2. априла 1941, 1941
Галерија
Види још Врбаске новине
Референце
Литература
Спољашње везе Службени лист Краљевске банске управе Врбаске бановине 1930—1941, Дигитална Народна библиотека Србије Матко Кумарић: Монографија Врбаске бановине, Дигитална Народна и универзитетска библиотека Републике Српске
Категорија:Бановине Краљевине Југославије Категорија:Историја Бање Луке Категорија:Историја Босне и Херцеговине у савременом добу Категорија:Историја Хрватске Категорија:Односи Босне и Херцеговине и Хрватске Категорија:Настанци у Југославији 1929.