Америке су земље западне хемисфере или Новог света које се састоје од континената Северна Америка и Јужна Америка са свим придруженим острвима и регијама.Webster's New World College Dictionary, 2010 by Wiley Publishing, Inc., Cleveland, Ohio."continent n. 5. a." (1989) . ; "continent1 n." (2006) . revised. (Ed.) Catherine Soanes and Angus Stevenson. ; "continent1 n." (2005) . (Ed.) Erin McKean. ; "continent [2, n] 4 a" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning; "continent" (2007) Encyclopædia Britannica. Retrieved January 14, 2007, from Encyclopædia Britannica Online. Америке покривају 8,3% укупне површине Земље (28,4% копна) и садрже 14,2% светског становништва. Израз је релативно нов и представља нешто јаснију алтернативу изразу Америка, који може означавати и целу копнену масу или Сједињене Америчке Државе. Оригинални израз се користио за оно што се понекад сматра једним континентом или суперконтинентом, при чему Америке представљају скупни израз за копнену масу и поједине регију у њему. Када се користи за копнену масу, израз који одговара Америци или Америкама су Евроазија, која се састоји од Европе и Азије, односно Африка-Евроазија, која означава Евроазију и Африку.
thumb|-{CIA}- политичка мапа Америке из 1990-их у Ламбертовој азимуталној пројекцији Заједно са повезаним острвима, Америка покрива 8% укупне површине Земље и 28,4% њене копнене површине. У топографији доминирају амерички Кордиљери, дугачак ланац планина који се протеже дуж западне обале. Равном источном страном Америке доминирају велики речни сливови, попут Амазона, басена реке Сен Лорен-Великих језера, Мисисипија и Ла Плате. Будући да се Америка простире на од севера до југа, клима и екологија увелико варирају, од арктичке тундре Северне Канаде, Гренланда и Аљаске, до тропских кишних шума у Централној Америци и Јужној Америци.
Људи су први пут населили Америку из Азије пре између 42.000 и 17.000 година. Друга миграција народа који су говорили на-дене језике уследила је касније из Азије. Каснија миграција Инуита у неоарктик око 3500. године пре нове ере комплетирала је оно што се генерално сматра насељавањем домородачких народа Америке.
Прво познато европско насеље у Америци основао је нордијски истраживач Лејф Ериксон. Међутим, ова колонизација никада није постала трајна и касније је напуштена. Шпанска путовања Кристифора Колумба од 1492. до 1504. резултирала су сталним контактом са европским силама (а потом и другим земљама Старог света), што је на крају довело до колумбијске размене и започело период истраживања, освајања и колонизације чији ефекти и последице трају до данашњице. Шпанско присуство укључивало је поробљавање великог броја аутохтоног становништва Америке.
Болести унесене из Европе и Западне Африке похарале су аутохтоне народе, и европске силе су колонизовале Америку. Масовно исељавање из Европе, укључујући велики број слуга под закупом, и увоз афричких робова у великој мери су заменили аутохтоне народе.
Деколонизација Америке започела је Америчком револуцијом током 1770-их и у великој мери је окончана Шпанско-америчким ратом крајем 1890-их. Тренутно скоро сво становништво Америке живи у независним земљама; међутим, наслеђе колонизације и насељавања Европљана је то што Америци даје многе заједничке културне особине, пре свега хришћанство и употребу индоевропских језика: међу којима су првенствено шпански, енглески, португалски, француски и, у мањој мери, холандски.
У Америци живи скоро милијарду становника, од којих две трећине живи у Сједињеним Државама, Бразилу и Мексику. Америка има осам мегаградова (метрополитанских подручја са десет милиона становника или више): Њујорк (23,9 милиона), Метрополитенско подручје долине Мексика (21,2 милиона), Сао Пауло (21,2 милиона), Лос Анђелес (18,8 милиона), Буенос Ајрес (15,6 милиона), Рио де Жанеиро (13,0 милиона), Богота (10,4 милиона) и Лима (10,1 милион).
Етимологија и именовање thumb|Америка је добила име по италијанском истраживачу Америгу Веспучију.
Име Америка први пут је забележено 1507. године. Дводимензионални глобус који је створио Мартин Валдсемилер био је најранија забележена употреба тог појма. Назив је такође кориштен (заједно са сродним изразом Америген) у Cosmographiae Introductio, делу који је написао Матијас Рингман, о Јужној Америци. Назив је применио за Северну и Јужну Америку Герхард Меркатор 1538. годиен. Назив Америка потиче од Americus, латинске верзије имена италијанског истраживача Америга Веспучија. Женски облик Америке усклађен је са женским именима Азије, Африке и Европе.
У савременом енглеском језику, Северна и Јужна Америка се генерално сматрају одвојеним континентима, и заједно се зову Америке, или ређе Америка.: "[16c: from the feminine of Americus, the Latinized first name of the explorer Amerigo Vespucci (1454–1512). The name America first appeared on a map in 1507 by the German cartographer Martin Waldseemüller, referring to the area now called Brazil]. Since the 16c, a name of the western hemisphere, often in the plural Americas and more or less synonymous with the New World. Since the 18c, a name of the United States of America. The second sense is now primary in English: ... However, the term is open to uncertainties: ..."See for example: ; "dictionary.reference.com america". Dictionary.com. The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company, 2004. Accessed: January 27, 2008.. page 36 says "In Canada, American is used almost exclusively in reference to the United States and its citizens." Others, including The New Zealand Oxford Dictionary, The Canadian Oxford Dictionary, The Australian Oxford Dictionary and The Concise Oxford English Dictionary all specify both the Americas and the United States in their definition of "American". Када се говори о унитарном континенту, облик је генерално континент Америка у једнини. Међутим, без разјашњавања контекста, једнина Америка на енглеском се обично односи на Сједињене Америчке Државе.
Референце
Литература
"Americas". .
.
.
. (rev.) Oxford, UK: . Geography at about.com. . online at many libraries
. college textbook; 530pp . 608pp , advanced synthesis
(2 vol 2008), U.S. history
(4 vol 1985) Veblen, Thomas T. Kenneth R. Young, and Antony R. Orme.
Спољашње везе Америка пре Колумба (Центар за друштвену стабилност - Званични канал) Како је Колумбо открио Америку? (Центар за друштвену стабилност - Званични канал) United Nations population data by latest available Census: 2008–2009 Organization of American States Council on Hemispheric Affairs
Категорија:Континенти Категорија:Америке Категорија:Геолошки суперконтиненти