мини|Скок у даљ Скок удаљ у атлетици спортска је дисциплина, у којој атлетичар изводи скок из залета, са одразом једне ноге ради постизања што веће дужине. Постоји и скок удаљ без залета са одразом је из места са обе ноге. мини Историја
Скок удаљ се убраја међу најстарије атлетске дисциплине. Код античких Грка био је једна од дисциплина у петобоју. При извођењу скока они су се служили тзв. халтерама тј малим теговима са држачем. Ти тегови, од гвожђа, олова или камена, били су 12 до 29 cm дуги и 1,48 до 4,63 kg тешки. За одраз им је служило укопано тврдо одразиште, испред којег је тле било прекопано и поравнано.Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. том 1 pp. 84.
Скок удаљ, у данашњем смислу, појављује се средином 19. века у Енглеској. У програмима атлетских такмичења у САД, скок удаљ се појављује од 1868, кад је основан Њујоршки атлетски клуб (-{New York Atletic Club}-). Први светски рекорд са даљином од 5,80 м постигао је П. Х. Гуч (-{P.H. Gooch}-) на првом такмичењу студената Оксфорда и Кембриџа. Тај рекорд је 1874. премашио Ирац Џ. Лејн (-{J. Lane}-) скочивши 7,48 м. Од 1896, након што је уведена одразна даска, нагло се побољшавају резултати у скоку удаљ. Са резултатом 8,13 м, постигнутим 1935, Џеси Овенс (САД) је више од 25 година држао светски рекорд. Тек скоковима Ралфа Бостона (САД) и Игора Тер-Ованесјана (СССР) граница од 8,18 м је осетније померена на 8,35 м. Од 1968. светски рекордер је Американац Боб Бимон који је постигао 8,90 на Олимпијским играма у Мексико Ситију. У том периоду, он је и светски рекордер у дворани са 8,25 м. Тек 21 једну годину касније 1991. у Токију, данашњи светски рекордер, Мајк Пауел је оборио Бимонов рекорд скочивши 8,95 м. Карл Луис је скочио преко 9 метара са преступом, и 8,91 са ветром јачим од дозвољеног, па ти резултати нису признати.
Први рекорд у женској конкуренцији од 5,16 m забележен је 1922. Поставила га је Чехословакиња Марија Мејзликова.
Први југословенски регистровани рекорди су забележени 1919. Феодор Лукач је скочио 6,38 са залетом, док је у скоку у даљ без залета, В. Ивановић скочио 2,82 м. Истакнути скакачи и носиоци рекорда у даљем развоју ове дисциплине били су Алекса Спахић (6,80 м) Драгутин Лазаревић Цакан (7,03), С. Ленерт (7,14), Марјан Урбић (7,32), Борис Бранд (7,45), Бранко Милер (7,60). Рекорд Југославије и Србије од 1975. до данас држи Ненад Стекић са 8,45 м. Актуелна рекордерка Србије је Ивана Шпановић са 7,24 м.
Скок удаљ у мушкој конкуренцији, је већ на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896, уврштен у програм. Скок удаљ за жене је уврштен у олимпијске дисциплине тек од 1948. у Лондону. Између 1900. у Паризу. и 1912. у Стокхолму. олимпијска дисциплина је био и скок удаљ без залета.
Правила такмичења Скакалиште мини|Одразна даска за скок удаљ и троскок. Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок у даљ са залетом. Ова такмичења се изводе на скакалишту које мора да има залетиште са одразном даском и доскочиште (јама са песком). Дужина залетишта, које је обавезно водоравно, неограничена је, а обично износи 40 до 50 m. Јама за доскок треба да је широка најмање 2,75 м, а дуга најмање 9 m. Одраз се врши са одразне даске која је укопана у земљу на нивоу са површином залетишта и јаме за доскок и која не сме бити удаљена од јаме за доскок мање од 1 метра. Ивица даске према јами за одскок зове са линија одраза. У одразу, нога не сме да дотакне тло иза те линије. Да би се то регистровало непосредно иза линије одраза поставља се дашчица покривена пластелином или неком другом масом, како би се видео отисак стопала ако такмичар приликом скока пређе линију одраза. Приликом скока такмичар може да одскочи пре доласка до одразне даске, што се неће рачунати као неуспео покушај. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одраза који такмичар направи било којим делом тела у јами за доскок.
Извођење скока мини|Ивана Шпановић приликом доскока на Европском првенству у Минхену 2022. Техника скока удаљ је сразмерно једноставна. Скакач настоји да залетом постигне што већу брзину, коју одразом претвара у што већу дужину скока. Дужина залета зависи од способности скакача. За слабије такмичаре, почетнике и жене износи 25–35 m, а за боље скакаче 35–50 m. Залет при скоку удаљ мора бити тачно измерен и таквог ритма да у моменту одраза скакачева нога дође на одразну даску. Тачност залета скакачи могу да контролишу постављањем маркера. За боље скакаче постављају се два маркера. Полазни и контролни. Овај други маркер је на 6 корака од одразне даске. У последњем делу залета скакач се припрема за одраз. Бољи скакачи смањују дужину последњег корака, тако да је он 20–40 cm краћи од претпоследњег корака, како би на одразну даску пришао целим стопалом. Чим колено замајне ноге прође испод одразне ноге почиње активно опружање ноге и руку. Одраз завршава потпуним опружањем замајне ноге, а пројекција кретања тела усмерена је напред-горе. После фазе одраза следи фаза лета. Путања тежишта скакачевог тела у ваздуху одређена је одразом и на њу скакач не може утицати за време лета. Међутим, добрим избацивањем ногу у доскоку, скакач може да повећа дужину скока.
Према кретању појединих делова тела или положаја тела разликују се углавном три технике скока удаљ: згрчена, са увинућем и корачна.
Светски рекорди Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку удаљ у последњем периоду све је ређе. И мушки и женски рекорди на отвореном и дворани стари су преко 35 година. Тренутни рекорд код мушкараца је 8,95 метара а постигао га је Мајк Пауел из САД на Светском првенству у Токију 30. августа 1991. Код жена рекорд држи Галина Чистјакова из СССР даљином од 7,52 метра, а постигнут је у Лењинграду, 11. јуна 1988.
Светски рекорд за мушкарце у скоку удаљ у дворани је 8,79 метара а постигао га је Карл Луис из САД у Њујорк 27. јануара 1984. Код жена рекорд држи Хајке Дрекслер из Источне Немачке скоком 7,37 метара у Бечу, 13. фебруара 1988.
Мушки рекорди у скоку удаљ на отвореном Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце на сајту Светске атлетике са стањем на дан 27. септембар 2026. Рекорди Резултат Атлетичар Националност Место Датум Старост рекорда Светски рекорд 8,95 Мајк Пауел Токио, Јапан 30. август 1991. Олимпијски рекорд 8,90 Боб Бимон Мексико Сити, Мексико 18. октобар 1968. Афрички рекорд 8,65 Луво Мањонга Почефструм, Јужноафричка Република 22. април 2017. Азијски рекорд 8,48 Мухамед Салман Ал Хувалиди Сотевил, Француска 2. јул 2006. Северноамерички рекорд 8,95 Мајк Пауел Токио, Јапан 30. август 1991. Јужноамерички рекорд 8,73 Ирвинг Саладино Хенгело, Холандија 24. мај 2008. Европски рекорд 8,86 Роберт Емијан Цахкадзор, СССР, данас Јерменија 22. мај 1987. Океанијски рекорд 8,54 Мичел Вот Стокхолм, Шведска 29. јул 2011. Рекорд Србије 8,45 Ненад Стекић (АК Црвена звезда) Монтреал, Канада 1. август 1975.
Женски рекорди у скоку удаљ на отвореном Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку у даљ на отвореном за жене на сајту Светске атлетике са стањем на дан 27. септембар 2026. Рекорди Резултат Атлетичарка Националност Место Датум Старост рекорда Светски рекорд 7,52 Галина Чистјакова Лењинград, СССР 11. август 1988. Олимпијски рекорд 7,40 Џеки Џојнер-Керси Сеул, Јужна Кореја 29. септембар 1988. Афрички рекорд 7,17 Есе Бруме Чула Виста, САД 29. мај 2021. Азијски рекорд 7,01 Јао Вејли Ђинан, Кина 5. јун 1993. Северноамерички рекорд 7,49 Џеки Џојнер-Керси Њујорк, САД 22. мај 1994. Сестријере, Италија 31. јул 1994. Јужноамерички рекорд 7,26 Морен Хига Маги Богота, Колумбија 26. јун 1999. Европски рекорд 7,52 Галина Чистјакова Лењинград, СССР 11. август 1988. Океанијски рекорд 7,13 Брук Стратон-Бушкул Чула Виста, САД 9. јул 2022. Рекорд Србије 7,14 Ивана Шпановић (АК Војводина) Будимпешта, Мађарска 20. август 2023.
Листа 25 најбољих скакача удаљ свих времена на отвореном (Напомена: неки атлетичари су по неколико пута скакали у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара).
(ажурирано пре ) РангРезулатВетар (м/с)АтлетичарНационалностМестоДатумРеф. 1. 8,95 +0,3 Мајк Пауел Токио, Јапан 30. август 1991. 2. 8,90 +2,0 Боб Бимон Мексико Сити, Мексико 18. октобар 1968. 3. 8,87* −0,2 Карл Луис Токио, Јапан 30. август 1991. 4. 8,86 +1,9 Роберт Емијан Цагкадзор, Совјетски Савез 22. мај 1987. 5. 8,74 +1,4 Лери Мајрикс Индијанаполис, САД 18. јул 1988. +2,0 Ерик Валдер Ел Пасо, САД 2. април 1994. −1,2 Двајт Филипс Јуџин, САД 7. јун 2009. 8. 8,73 +1,2 Ирвинг Сајадино Хенгело, Холандија 24. мај 2008. 9. 8,71 +1.9 Иван Педросо Саламанка, Шпанија 18. јул 1995. 10. 8,69 +0,5 Таџај Гејл Доха, Катар 28. септембар 2019. 11. 8,68 +1,7 Хуан Мигел Ечеварија Бад Лангензалца, Немачка 30. јун 2018. 12. 8,66 +1,6 Луис Цатумас Каламата, Грчка 2. јун 2007. 13. 8,65 +1,3Луво Мањонга Почефструм, ЈАР 22. апри 2017. -0,3 Милитиадис Тентоглу Рим, Италија 8. јун 2024. 15. 8,63 +0,5 Карим Стрит Томпсон Линц, Аустрија 4. јун 1994. 16. 8,62 +0,7 Џејмс Бекфорд Орландо, САД 5. април 1997. 17. 8,58 +1,8 Џарион Лосон Јуџин, САД 3. јул 2016. 18. 8,56 +1,3 Јаго Ламела Торино, Италија 24. јун 1999. +0,2 Александар Менков Москва, Русија 16. август 2013. 20. 8,54 +0,9 Луц Дом бровски Москва, Совјетски Савез 28. јул 1980. +1,7 Мичел Вот Стокхолм, Шведска 29. јул 2011. +1,2 Вејн Пикок Будимпешта, Мађарска 23. август 2023. 23. 8,53 +1,2 Хаиме Џеферсон Хавана, Куба 12. мај 1990. 24. 8,52 +0,7 Саванте Стрингфелоу Пало Алто, САД 21. јун 2002. 8,52 +1,8 Џеф Хендерсон Торонто, Канада 22. јул 2015. *Карл Луис на Светском првенству у Токију 1991. је уз ветар јачи од дозвољеног (+2,9 м/с) скочио 8,91 м. Резултат на првенству је признат, али рекорд није. Признат му је скок од 8,87 уз дозвољену јачину ветра. Карл Луис је такође скочио 8,79 м (1983), 8,79 м (1984 у дворани), 8,76 м (1982), 8,76 м (1988), 8,75 м (1987), 8,72 м (1988), 8,71 м (1984).
Атлетичари чији скокови нису признати: Мајк Пауел (САД) скок 8,99 м (+4,4) на надморској висини Сестријереа у Италији (2.035 м) 21. јул 1992. Иван Педросо (Куба) скок 8,96 м (+1,2) на надморској висини Сестријереа у Италији (2.035 м) 29. јул 1995. Скок је неважећи због опструкције мерача ветра. Хуан Мигел Ечеварија (Куба) скок 8,83 (+2,1) 10. јун 2018. у Стокхолм, Шведска, и 8,92 м (+3,3) у Хавани 10. марта 2019. Карл Луис (САД) скочио 8.91 м (+2,9) и 8,83 (+2,3) 30. августа 1991 на Светском првенству у Токију, Јапан. Фабрис Лапјер (Аустралија) скок 8,78 м (+3,1) 18. април 2010. у Перту, Аустралија. Тафадза Чикомба (Зимбабве) скок од 8,75 м (+3,2) 27. мај 2026. у Фејетвилу, САД. Џејмс Бекфорд (Јамајка) скок 8,68 м (+4,9) 20. мај 1995. у Одеси, Украјина. Маркиз Денди (САД) скок 8,68 м (+3,7) 25. јун 2015. у Јуџину, Орегон, САД. Џо Грин (САД) скок 8,68 м (+4.0) на великој надморској висини (2035 м) у Сестријереу у Италији 21. јул 1995. Карим Стрит Томпсон (САД) скок 8,64 (+3,5) 18. јун 1995 у Ноксвилу, Тенеси, САД. Мајк Конли (САД) скок 8,63 (+3,9) 20. јун 1986. у Јуџину, Орегон, САД. Џеф Хендерсон (САД) скок 8,59 (+2,9) on 3 July 2016 у Јуџину, Орегон, САД. Џејсон Грајмс (САД) скок 8,57 (+5,2) 27. јун 1982. у Дараму, Северна Каролина, САД.
Листа 25 најбољих скакачица удаљ свих времена на отвореном (Напомена: неке атлетичарке су по неколико пута скакале у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке).
(ажурирано пре ) РангРезулатВетар