мини|десно|Црква сабора светог архангела Гаврила мини|десно|Актуелно стање објекта мини|десно Црква сабора светог архангела Гаврила у Крушевици је верски монумент власотиначког краја. У црквеном саставу је 1858. године отворена школа манастирског интернатског типа, у црквеним конацима. После је школа одвојена од цркве и данас поред четвороразредне, постоји и осморазредна „Карађорђе Петровић“ у коју похађају деца из суседних села: Доњег Дејана, Црнатова, Равног Дела, Бољара и Крушевице.

Према старим записима, сматра се да је крушевачка црква основана тридесетих и четрдесетих година XIX. века. Ђорђе Петровић - Црнобарац, тадашњи председник општине, сакупљао је прилог за доградњу црквеног трема, а да је 1893. године урађен и живопис. Цркверно звоно је у дворишту цркве. Ливено је 1885. године за време владавине Краља Милана I.

Црква је 1923. године реновинирана на интервенцију оца Јована и тадашњег председника општине Алексе Славковића и то сакупљањем добровољног прилога, јер је тада био попустио темељ цркве. Залагањем свештеника Радивоје Давинића, 1931. године у црквеном дворишту подигнут је парохијски дом. Захваљујући Спаски Краинчанићу из Власотинца, подигнута је стара црквена кућа и ограђена велика порта. Црква је страдала за време Првог светског рата. Последњу поправку цркве извршио је отац Зоран Стојановић (данашњи архијерески намесник власотиначки) док је служио при овој цркви и овде живео са својом породицом крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XX. века.

Постојале су две парохије: крушевичка (Велика Крушевица, Црнатово, Бољаре, Црна Бара) и дејанска (Дејан, Равни Дел и мала Крушевица). Крушевачка парохија је 1924. године имала 2278 душа, а дејанска 1882 душа.

Свештеници који су служили при овој цркви: Поп Стојан (пре ослобођења од турака 1878). Поп Коста (такође пре ослобођења 1878), Поп Станко Цоцин „от дејан“ (око 1866), Онуфије Поповић (1875—1895), Михајло Стефановић, парох дејански (око 1893), Димитрије Ц. Здравковић (1895—1915), Марко Фисић, парох дејански (око 1908), Јован Поповић (од око 1908), Јован Милојковић (1919—1923), Радивоје Давинић (1924—1952), Николај Базбај (руски емигрант), Добривоје Шушулић, парох крушевачки (пред крај XX. века) Зоран Стојановић (данашњи арх. намесмик власотиначки, који данас у XXI. веку опслужује ове парохије).

У време партијског комунистичког система тадашње СФРЈ, негде седамдесетих година партијски неистомишљеници и просветни радници у селу Крушевица су са одобрењем тадашњег свештеника Зорана Стојановића играли фудбал за тадашњи сеоски клуб који се такмичио у општинској лиги. Комунистичка партија је казнила просветаре који су додатно имали проблема на радном месту у сеоској школи, а свештенику је било забрањено да игра фудбал са омладином.

Види још Крушевица

Литература

Др Јован Ф. Трифуновски - „Села и становништво у доњем сливу Власине“; Лесковачки Зборник, број 15, стр. 11-12. Податке о Крушевици и његовом становништву оставио је антропогеограф Трифуновски, који је ранијих шездесетих година XX. века боравио у Крушевици, а резултате својих истраживања публиковао у оквиру горе поменутог рада.

Драган Д. Видосављевић – „Црква сабора светог архангела Гаврила у Крушевици“, Власотиначки Зборник(2) из 2006. године. Подаци о оснивању крушевачке цркве и њеном деловању у времену под турцима, као и о свештеницима-просветитељима и борцима за националну слободу тога времена у власотиначком крају.

Категорија:Цркве Епархије нишке Категорија:Верски објекти у Власотинцу