Лешак је градско насеље у Србији, у општини Лепосавић. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскомитровачком управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.803 становника.Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године pop-stat.mashke.org

Географија Површина катастарске општине Лешак, где је атар насеља, износи 1.331 -{ha}-. Седиште је истоимене месне заједнице. Налази се на десној страни реке Ибар, 10 -{km}- северно од Лепосавића, на надморској висини од 455 m.

Насеље има повољан саобраћајно-географски положај, јер се налази на Ибарској магистрали и железничкој прузи Београд—Краљево—Скопље. У ближој околини насеља је старо српско гробље и остаци цркве „Борјаница“ која је законом заштићена као историјски споменик.

Историја Први писани помен о Лешку је из 1395. године, када је српска кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, приложила ово село светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Назив насеља вероватно потиче од имена биљке леска (лешник — листопадни густ грм чији се изданци употребљавају у плетарству, дрво у столарству и резбарству, а плодови у исхрани).

У Лешку, варошици индустријског типа, подигнуте су стамбене зграде са зеленим површинама око њих и асфалтним стазама.

На темељима старе цркве, коју је саградио учитељ Петко Ракочевић 1925. године, после земљотреса 1980. године, у Лешку је сазидана нова црква посвећена Успењу Богородице.

Општина Лешак је до 1953. године припадала Студеничком срезу, а од 1953. до 1959. срезу Краљево.

У време када је Лешак био центар истоимене општине, од 1955. до 1959. године, почео је да поприма улогу административно-управног, здравственог, привредног, трговинског, културно-просветног и школског центра.

Руководство НР Србије крајем 1959. године одлучило је да се општина Лешак, која се до тада налазила у оквиру краљевачког среза припоји општини Лепосавић и тако премести у Аутономну косовскометохијску област

Године 1959. срезови Лепосавић и Лешак су из Рашког округа припојени Косовској Митровици. Сви каснији покушаји да се овај део врати централном делу Србије остали су без резултата.У цртању граница укинули Метохију, а предали Косово novosti.rs

Инфраструктура У Лешку постоји фабрика делова, компоненти и машина „Лола” у саставу Холдинг компаније „Иво Лола Рибар”. У насељу има 23 трговинска радње са мешовитом робом, а постоји и 12 занатских радњи.

У Лешку постоји Месна канцеларија, биоскоп, библиотека, обданиште (изграђено 2016Лешак добио ново обданиште и реновирану амбуланту gradjanskastrana.kossev.info), осморазредна основна школа, средња пољопривредна школа, расељена из Приштине након 1999. године и Пољопривредни факултет Универзитета у Приштини. Постоји и здравствена амбуланта (реновирана 2016), две апотеке, ветеринарска станица, дечји вртић и пошта са 1124 телефонска прикључка.

ОШ „Стана Бачанин”, носи име народног хероја из Другог светског рата, предратне учитељици из основне школе у Врачеву. Школска зграда је изграђена 1956. Смештена је у центру насеља. Од 2012. има и фискултурну салу. У свом саставу школа има матичну школу у Лешку и шест издвојених одељење у местима Бело Брдо, Врачево, Белуће (четири разреда), Остраће (четири разреда), Доњи Крњин (четири разреда), Миоковиће (четири разреда). Настава у матичној школи, која има око 300 ђака се обавља у две смене, док се у издвојеним школским местима одвија само у првој смени.Летопис: ОШ „Стана Бачанин” Лешак за школску 2013/2014 годину calameo.com

Демографија Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године Срби нису напуштали Лешак.

Број становника на пописима:

Родови Данашње становништво чине родови: Радосављевићи, Пешаковићи, Вукадиновићи, Бошковићи, Богдановићи, Милутиновићи, Ђоровићи, Стојановићи, Јездићи, Вучак, Лазићи, Дудићи, Кошанин, Џодићи, Лукићи, Виријевићи, Станисављевићи, Стојановићи, Питулић, Тасић, Зечевић, Граце, Богојевић, Кнежевићи, Шијаковићи, Перићи, Нешковићи, Чеперковићи, Цукићи, Раденковићи, Станковићи, Јеремићи, Јаковљевићи, Мијајловићи, Јовановићи, Биорац, Михајловић, Спасојевић, Ђорђевићи, Јеленићи, Кадићи, Вулетићи, Минићи, Стефановићи, Бабићи.

У засеоку Кратина живе родови: Павловићи, Лазовићи, Ђоровићи, Јаснићи, Михаиловићи, Вукадиновићи- Рајовићи .

У засеоку Засеље живе родови: Михајловићи, Јосовићи, Јоковићи.

У засеоку Премовићи живе родови: Премовићи,Бишевци и Миловановићи.

У засеоку Камен живе родови: Раковићи, Марковићи, Шљивићи, Пешићи, Нешовићи, Симовићи, Вукашиновићи, а има и ромских родова: Николићи, Јовановићи, Ристићи, Јаћимовићи, Богдановићи.

Познате личности Проф. др Валентина Питулић, историчарка српске књижевности, песникиња Немања Милетић, српски фудбалер Милан Бишевац, српски фудбалер

Види још Општина Лепосавић

Напомене

Референце

Спољашње везе Летопис: ОШ „Стана Бачанин” Лешак за школску 2013/2014 годину Пољопривредни факултет Универзитета у Приштини — Лешак У цртању граница укинули Метохију, а предали Косово (Вечерње новости, 24. септембар 2013) Лешак тражи да се припоји Србији (Вести-онлајн, 22. септембар 2014) Лешак добио ново обданиште и реновирану амбуланту (КосСев, 18. март 2016) Живот и стандарди: Пољопривредна школа у Лешку (РТС, 3. август 2017) на сајту Јутјуб

Категорија:Насељена места општине Лепосавић Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији