Крстиња је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Географија Налази се близу границе са БиХ.
Историја Код села се налазе рушевине истоимене тврђаве, гдје је пребивало племе Ладиховића. Од 1572. у тврђави је боравила посада Војне крајине, а од 1585. до 1699. је под турском влашћу. У селу постоји храм Ваведења Пресвете Богородице, подигнут 1770, који је спаљен у Другом свјетском рату. Насеље је разорено током распада Југославије.
Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.
Крстиња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Становништво Према подацима из априла 2012. у насељу живи 17 људи.
Крстиња је према попису из 2011. године имала 82 становника.
Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 93 (93,93%) 157 (94,57%) 144 (81,35%) 207 (91,59%) 287 (91,69%) Хрвати 5 (5,05%) 2 (1,20%) 8 (4,51%) 9 (3,98%) 22 (7,02%) Југословени 25 (14,12%) 8 (3,53%) остали и непознато 1 (1,01%) 7 (4,21%) 2 (0,88%) 4 (1,27%) Укупно 99 166 177 226 313
Презимена Берић, Срби Бунчић, Срби Вулетић, Срби Јузбаша, Срби Мартиновић, Срби Момчиловић, Срби Павић, Срби Рашић, Срби Хркман, Срби Шпановић, Срби
Види још Кордун Срби у Хрватској
Референце
Референце ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Литература
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Општина Војнић Категорија:Кордун Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)