Раде Михаљчић (Средња Јурковица, код Градишке, 21. јануар 1937 — Београд, 26. март 2020) био је српски историчар, универзитетски професор и академик.
Биографија Други светски рат је преживео као сироче, отац му је убијен у Јасеновцу, а мајка у логору Стара Градишка. Основну школу похађао је у Сиску и Котор Вароши а гимназију у Бањој Луци. Групу за историју на Филозофском факултету у Београду завршио је 1960. године где је две године касније изабран за асистента на Катедри за националну историју средњег века. Магистарски рад Селишта, прилог историји насеља у средњовековној српској држави одбранио је 1965. Током 1966. и 1967. провео је три месеца на специјализацији у Екс ан Провансу код професора Жоржа Дибија, а седам месеци на Универзитету у Атини као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију Крај Српског царства одбранио је 1971. на Филозофском факултету у Београду где је до пензије предавао националну историју средњег века, од 1984. у звању редовног професора.
Објавио је више радова у домаћим и страним часописима. Један је од аутора Историје српског народа у издању Српске књижевне задруге. Писао је уџбенике и приручнике за основне и средње школе. Од 1976. године одговорни је уредник Историјског гласника, часописа савеза друштава историчара Србије. За књигу Јунаци косовске легенде добио је Октобарску награду града Београда и Књижевну награду БИГЗ-а.
Заједно са академиком Симом Ћирковићем приредио је Енциклопедију српске историографије, Београд 1997, и Лексикон српског средњег века, Београд 1999.
У Београду је 2002. године покренуо часопис Стари српски архив, а 2008. у Бањој Луци часопис Грађа о прошлости Босне. Био је уредник оба стручна часописа у којима се на модеран, критички начин издаје дипломатичка грађа српских земаља у средњем веку.
Био је члан Удружења књижевника Србије по позиву. Михаљчић је био редовни професор на Филозофском факултету у Бањој Луци после одласка у пензију са Филозофског факултета у Београду. Такође је био редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) и секретар Одјељења друштвених наука АНУРС.
Његови најважнији радови и монографије груписани су у шест томова сабраних дела која су штампана 2001. године у Београду.
Преминуо је 26. марта 2020. у 83. години. Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.IN MEMORIAM: Preminuo akademik Rade Mihaljčić
Награде 2000: Награда Браћа Карић
Дела
Монографије:
Историјски атласи Историјски атлас за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008. (коаутор са Марком Шуицом и Снежаном Кнежевић)
Чланци: Селишта. Прилог историји насеља у средњовековној српској држави, Зборник ФФ у Београду IX-1 (1967) 173–224. Где се налазио град Петрус?, Прилози КЈИФ 34, 3–4 (1968) 264–267. Битка код Ахелоја, Зборник ФФ у Београду XI-1 (1970) 271–275. Војнички закон, Зборник ФФ у Београду XII-1 (1974) 305–309. Кнез Лазар и обнова српске државе, О кнезу Лазару, Београд 1975, 1–11. Ставилац, ИЧ XXIII (1976) 5–21.
L‘État Serbe et l‘universalisme de la seconde Rome, Da Roma alla terza Roma, Roma, Constatinopoli, Mosca, Roma 1983, 375–386. Djed, Dmitar Zvinimir, Dorf, Lexikon des Mittelalters III-6, München 1985; Dabiša, III-7 (1985); Drijeva, III-7 (1985); Lazar Hrebeljanović, V (1990) Отроци, ИГ 1-2 (1986) 51–57. Историјска подлога изреке „Од Кулина бана“, ИГ 1-2 (1992) 7–13. Владарска титула господин, ИГ 1-2 (1994) 29–36. Kosovska legenda kao istorijski izvor, Годишник на Софииски университет „Св. Климент Охридски“ 86–5 (1992–1993), Софија 1995, 51–59. La corégence dans l’État des Nemanić, Σύμμεικτα 11 (Αθήνα 1997) 215–227. Презимена изведена од титула, Расковник 87–88 (пролеће–зима 1997), Тематски зборник Марко Краљевић, историја, мит, легенда, Београд 1998, 9–34. Мара Хребељановић, Даница 2000, Београд 1999, 127–147. Господар — владарска титула Ивана Црнојевића, Записи 3–4 (1999) 7–15. Душанов законик у судској пракси, Душанов законик — 650 година од његовог доношења, Бања Лука 2000, 35–50. Повеља краља Стефана Твртка I Котроманића кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу, Стари српски архив (ССА) 1 (Београд 2002) 117–129.
Мљетске повеље цара Уроша, ССА 3 (2004) 71–87. Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару, ССА 4 (2005) 151–160. Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару о дару калуђера Романа, ССА 5 (2006) 139–148. Слово браће Бранковића манастиру Хиландару, ССА 6 (2007) 151–166 (коаупорски са Иреном Шпадијер). Повеља Стефана Остоје Дубровчанима, Грађа о прошлости Босне (ГПБ) 1 (Бања Лука 2008) 123–135. Повеља краља Остоје којом потврђује раније даровнице Дубровнику, ССА 7 (2008) 163–173 (у штампи).
Уредничка и приређивачка делатност
Референце
Спољашње везе Академија наука и умјетности Републике Српске: Академик Раде Михаљчић
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Градишчанци Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Професори Универзитета у Бањој Луци Категорија:Академици АНУРС Категорија:Српски историчари Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Доктори историје Категорија:Сахрањени на Новом бежанијском гробљу