Телевизија у Србији је уведена 1958. Према истраживању из 2009. године, Срби у просеку гледају телевизију шест сати дневно, што је највиши просек у Европи.
Историја Почетак увођења телевизије мини|Први телоп ТВБ Пре увођења прве српске и југословенске телевизије 1958. године, у Београду је још 1938. године приређена прва професионална демонстрација телевизије у читавој земљи. Демонстрацију је приредила холандска фирма Филипс на Београдском сајму. Систем је био најмодернији, од 405 линија."Политика", 10. авг. 1938 За извођење програма ангажован је велики број домаћих глумаца и певача.
Почетком Другог светског рата нестале су све наде за увођење телевизије на просторима Југославије. Тек након опоравка и обнове државе кренуло се са првим корацима увођења телевизије. Јула 1956. године, симболично на стогодишњицу од рођења Николе Тесле, једног од утемељивача радио-дифузије у свету, емитован је телевизијски програм у Техничкој школи у Београду. Цео програм емитован је у оквиру изложбе радио-аматера Југославије, а могао се пратити у Београду и његовој околини. Независно од тог покушаја, Радио Београд је отпочео акцију увођења телевизије, која је била на светском нивоу, у периоду од 1955. до 1958. године, када је она успешно окончана. Радио Београд је прерастао у Радио телевизију Београд, фебруара 1958. године. У периоду од 23. августа до 2. септембра исте године, Телевизија Београд је емитовала пробни програм где су испробани сви телевизијски жанрови. Био је ово први телевизијски студио на Балкану и један од првих у Европи. Београдска телевизија је за само једанаест дана рада испунила програм својим емисијама, које су трајале три до четири сата и то је био велики успех и корак напред у стварању телевизијског програма. Након неколико месеца, 28. новембра 1958. године почело је константно емитовање програма на Телевизији Београд.Од самог почетка емитовања телевизијског програма до растакања Југославије, сав телевизијски програм је био заједнички у договору да свака телевизијска станица може преузимати програмске садржаје других телевизијских станица у Југославији.Заједнички програм Југословенске радио телевизије од 1958. године чинили су :
РТВ Београд, Београд, СР Србија РТВ Љубљана, Љубљана, СР Словенија РТВ Сарајево, Сарајево, СР Босна и Херцеговина РТВ Скопље, Скопље, СР Македонија РТВ Титоград, Титоград, СР Црна Гора РТВ Загреб, Загреб, СР Хрватска
ЈРТ је такође обухватала и емитере из аутономних покрајина: РТВ Нови Сад, Нови Сад, САП Војводина РТВ Приштина, Приштина, САП Косово и Метохија.
Технолошки кораци телевизије у Југославији
мини|Реновирани Авалски торањ С обзиром на свој сложени састав и мултикултурни карактер, програм емитован у Југославији је био јединствен у целом свету. Неколико година током рада телевизије програм се емитовао само уживо или из студија. Средином 1961. године, Телевизије Београд је набавила магнетоскопе и тонске филмске камере, па тако опремљена, почела је и са емитовањем емисија снимљених на видео и филмске траке и уједно створила више времена за припрему нових емисија. Телевизија Београд је 1969. године почела да примењује електронску технологију у снимању прилога, међу првима у свету.31. децембра 1971. године уследио је технолошки корак ка увођењу програма у боји (Систем ПАЛ). Средином седамдесетих година 20. века почиње употреба телевизијског комплета ЕНГ, па се ствара електронско новинарство које омогућава брзо реаговање на догађаје. Временом Радио Телевизија Србије постаје модерна телевизија, изградњом једанаест студија, набављањем бољих репортажних кола, оснивањем и изградњом филмске лабораторије, филмске и електронске монтаже. Опрема новом опремом омогућило је раст програма до неколико часова на почецима, до 77 часова дневно у Радио телевизији Србије. Међу објектима емисионих постројења и веза, најатрактивнији је био стари торањ на Авали, изграђен 1965. године, висок 202,85 метара. Након изградње земаљске емисионе мреже, радило се омогућењу и емитовању програма преко сателита. Телевизијски програм Радио телевизије Србије се у периоду од 6 часова дневно од 1991. године емитовао преко сателита на подручју Европе и Северне Америке. Телевизија Београд емитовала је информативне, уметничке, образоване и забавне садржаје, а од 31. децембра 1971. године, када је почео са емитовањем РТС 2, програмска понуда се додатно проширила. Програмска понуда се знатно проширила када се увео Београдски јутарњи програм у марту 1986. године и пустио у рад РТС 3, 1989. године.
Развитак независних телевизија
Средином седамдесетих година 20. века, са радом су почеле телевизијске станице аутономних покрајина Војводине и Косова и Метохија - Телевизија Нови Сад и Телевизија Приштина, независно од Телевизије Београд. 1. јануара 1992. године формирала се Радио Телевизија Србије у чијем саставу су се нашли РТВ Београд, РТВ Нови Сад и РТВ Приштина. Поред програма на српско језику, Радио Телевизије Србије почиње са емитовањем програма и на албанском, мађарском, словачком, румунском, бугарском, турском и ромском језику. Аудиторијум РТС-а обухватао је око 6,5 милиона гледалаца са десет и више године на територији Србије, Републике Српске, Републике Црне Горе и Републике Српске Крајине. Уз помоћ РТС-а почели су да се развијају канали у Републици Српској и Републици Српској Крајини. 1990. године почињу да се емитују телевизијски програми као што су РТВ Политика, Студио Б, а током 1990-их Арт канал 1991 и ТВ Палма Плус, TВ Пинк, Телевизија БК и многе друге.
Значај Телевизије Студио Б је, у погледу техничких иновација, емисија телевизијског програма у стерео систему, од првог дана емитовања ове телевизије 1990. године.
Развој српске културе и уметности
Развој телевизијске уметности је позитивно утицао на развој српске културе. Поред стварања филмске уметности, допринос телевизије састојао се и у популаризацији других уметности. Телевизија је имала најзначајнију улогу у културној интеграцији српског народа у бившој Југославији, све до појаве нових технологија.
Личности пионирског доба српске телевизије
Радивоје Лола Ђукић - телевизијски, позоришни и филмски редитељ, творац хумористичког програма Душко Радовић - песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник Славољуб Стефановић Раваси - телевизијски и позоришни редитељ Александар Поповић - драмски писац, сценариста Милан Ковачевић - сценариста и редитељ Војислав Воки Костић - композитор и музичар Милоје Орловић - телевизијски водитељ, новинар и уредник Мирјана Самарџић - телевизијски и позоришни редитељ Сава Мрмак - режисер и сценариста Здравко Шотра - режисер Александар Ђорђевић - позоришни, телевизијски и филмски редитељ
Као и глумци Мија Алексић, Мира Ступица, Миодраг Петровић Чкаља, Јован Јанићијевић Бурдуш и многи други.
Српска телевизија у модерно доба
Данас у Србији постоји око 150 телевизијских канала. Прелазак са аналогног на дигитални емитовање сигнала у Србији, успешно је завршено 7. јуна 2015, по свим светским стандардима. На Телевизији Београд, Телевизији Нови Сад и Телевизији Приштина попуњаван је архивски фонд, кога сачињавају емисије и прилози снимљени на преко 35. милиона метра филма. У том саставу налазе се видео траке у трајању од 43.700 часова и оне представљају културно благо Србије.
Телевизијске станице
Јавне националне ТВ станице Радиодифузна установа Србије: Радио-телевизија Србије – јавни медијски сервис Србије РТС 1 РТС 2 РТС 3
Јавне покрајинске ТВ станице Радио-телевизија Војводине – јавни сервис Војводине РТВ 1 РТВ 2
Радио-телевизија Косова – јавни сервис Косова и Метохије РТК 1 РТК 2 РТК 3 РТК 4
Телевизије са националном покривеношћу РТС 1 (од 1958) РТС 2 (од 1971) РТС 3 (од 2015) Пинк (од 1994) Happy (од 1998) Б92 (од 2000) TV K::CN 1 (од 2001) Прва (од 2006) Вести (од 2013) Н1 (од 2014) Нова (од 2017) К1 (од 2020) Курир (од 2020) Танјуг ТВ (од 2021) Уна (од 2021) Блиц ТВ (од 2022) Народна ТВ (од 2022)
Регионална телевизија
Телевизије са покрајинском покривеношћу ТВ Супер РТВ 1 РТВ 2 РТК 1 РТК 2 РТК 3 РТК 4 ТВ Мост (Звечан)
Локални емитери
Град Београд Студио Б (од 1990) Информер ТВ (од 2023)
Претплатничка телевизија
ТВ станице у којима држава има удео до 50% ТВ Бајина Башта Коперникус РТВ Јагодина РТВ Крагујевац ТВ Косово ТВ Краљево РТВ Куршумлија ТВ Мост Новосадска ТВ ТВ Панчево ТВ Пирот ТВ Пожега ТВ Соко СТВ Неготин РТВ Трстеник
Угашене ТВ станице
Фреквенције ТВ станица
Бивше (пре дигитализације)
РТС 1 3. канал - Копаоник, Гобеља 5. канал - Јастребац 5. канал - Суботица 6. канал - Авала 8. канал - Овчар 10. канал - Тупижница 10. канал - Хотел Венац 11. канал - Црни врх, Јагодина 11. канал - Вршац, Брег 43. канал - Дели Јован РТС 2 22. канал - Авала 23. канал - Дели Јован 24. канал - Иришки Венац 25. канал - Тупижница 27. канал - Јастребац 35. канал - Црни врх, Јагодина 39. канал - Вршац, Брег 41. канал - Копаоник, Гобеља 42. канал - Овчар 61. канал - Суботица
Референце