Скопље

Скопље ( ; ) јесте главни и највећи град Северне Македоније. Град је политичко, културно, привредно и академско средиште земље. Град је био престоница Српског царства као и Вардарске Бановине.

Скопље има веома значајан географски положај; лежи на обалама Вардара ниже његових става с Треском и Лепенцом, у сјеверозападном крају плодног и пространог Скопског поља, а има богато залеђе и у околним областима; налази се у средишњој области и у самом језгру Балканског полуострва на главној трансбалканској, моравско-вардарској саобраћајној артерији, с којом се ту укрштају и друге уздужне и попречне комуникације.

Стога је Скопљу од природе одређена улога великог културног, привредног и политичког средишта.Народна енциклопедија (1925). књига 4. страница 126.

Скопље има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији (око ⅓ укупног броја Срба у Северној Македонији). Срби чине мањину у граду, која је по степену образовања и градском животу много битније спрам удела у градском становништву.

Име Садашњи назив града потиче од назива Скупи, који је било дарданско насеље (касније римска колонија) које се налазило у близини, а које је изведено из грчког Скупе ().

Након антике, Скупи заузимају разни народи и име је неколико пута превођено на неколико језика. С тим је Скупи на бугарском постао Скопије (), а касније на турском Ускуб (). Овај назив је на Западу прихваћен као Ускуб (-{Uskub}-) или Ускуп (-{Uskup}-), а називи су коришћен све до 1912. године. У неким западним изворима наводе се и облик Скопија (-{Scopia}- или -{Skopia}-).

мини|десно|Скидање табле са турским називом града и постављење назива Скопље, послије српског ослобођења 1912. године

Када је Краљевина Србија 1912. године ослободила подручје Вардарске Македоније, град је званично постао Скопље и овај назив су прихватили бројни језици. Послe завршетка Другог светског рата поред назива Скопље, други службени назив био је Скопје (), на стандардном македонском језику који је поред српскохрватског био службени језик Социјалистичке Републике Македоније. На албанском језику град се зове Шкуп () или Шкупи (), а на ромском Скопије ().

Географија Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине, у средишњем делу Балканског полуострва.

У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од: Београд — 430 km северно, Софија — 220 km североисточно, Атина — 700 km јужно, Тирана — 310 km југозападно, Ниш — 210 km северно, Солун — 230 km јужно.

У оквиру Северне Македоније Скопље се налази у северном делу.

Рељеф Скопље је положено у истоименој Скопској котлини. Дата област је позната и као Скопско поље, као синоним за добро обрађено, пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена Скопском црном гором, а са југа планином Водно.

Надморска висина у његовом језгру износи 240 m, али се ободни квартови налазе и на преко 400 m.

Град се простире се на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225 km².

Скопски земљотреси: Скопље је положено на изразито трусном подручју и град има дугу историју земљотреса: Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године. 1555. године град поново погађа разорни земљотрес, али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске.

У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу Османског царства. Дана 26. јула 1963. године град погађа земљотрес од 9 степени Меркалијеве скале.

Клима Клима у граду је умерено континентална са знатним утицајем оближњег Егејског мора. Климу Скопља одликује средња годишња температура око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много магловитих дана.

Воде мини|Река Вардар у Скопљу

Кроз Скопље протиче река Вардар средњим делом свог тока. Проток Вардара у Скопљу је скоро исти као и на његовој делти код Солуна. Долина Вардара је равна и подложна поплавама, па њена непосредна околина није много развијена. У Скопљу Вардар прави неколико већих меандра, а преко њега прелази неколико мостова. У Вардар се код Скопља улива неколико река. Најдужа од њих је Треска, дуга око 130 km. Друге реке су Лепенац, Пчиња, Кадина река, Маркова река и Патишка, које су све краће од 70 km.

Скопље има у својој близини два вештачка језера, Матку и Треску, у које се улива истоимена река и налазе се на само неколико километара од центра града.

Историја мини|десно|200п|Скопско кале (тлоцрт старе тврђаве) Антика Скопље је било познато већ у античко доба, а претпоставља се да су га основали Дарданци у 3. веку п. н.е.. Након римског освајања град је назван Скупи (). Првобитно се налазио у саставу римске провинције Мезије, односно Горње Мезије, а након њене поделе крајем 3. века постао је главни град римске провинције Дарданије. Током целокупног античког периода, град никада није био део античке (хеленистичке, а потом римске) Македоније. Град је страдао у земљотресу 518. године, а поново је страдао крајем 6. и почетком 7. века у време најезде Авара и досељавања Словена.

Средњи век Током 6. и 7. века, на ширем простору око Скопља настанили су се Срби и друга словенска племена. Крајем 9. и почетком 10. века, долази до ширења Првог бугарског царства према скопској области, која је потом потпала под византијску власт (971—976), а затим под власт Самуиловог царства (976-1018). Потом је уследио нови период византијске власти током 11. и 12. века. Српски велики жупан Вукан је крајем 11. века, у време током српско-византијских ратова продирао све до Скопља. У 12. веку арабљански географ Идризи записује да је "Искафија знатан град, дан хода удаљен од Болога (Полога - Тетова)".

Српски велики жупан Стефан Немања накратко је заузео Скопље током својих похода против Византије између 1183. и 1190. године. Иако је царска власт у граду обновљена, након пропасти Византије (1204) Скопље је потпало под власт крсташке Солунске краљевине, а потом и грчког Солунског царства, да би га након 1230. године запосела Бугарска. Средином 13. века град је враћен под византијску власт. Од 1282. године Скопље поново улази у састав српске државе, а од 1346. године је и престоница Српског царства. У њему је краљ Душан крунисан за цара 16. априла 1346. године у присуству српског патријарха Јоаникија II. Цар Душан га назива "Славни и частни град Скопије царски."

Османско доба Турци су га 1392. године преоели од Срба и дали му назив на турском, Üsküb или Uskup, за време петстогодишње османске владавине. Он је постао војно средиште одакле су Турци вршили инвазију на друге српске земље. А у 15. веку био је на гласу као "најобилнији робовски трг", у којем су се два роба могла добити за пар чизама. Године 1438. српски летописац је записао "Изгоре Скопје и у њему много душа сагоре". Турци су расељавали Србе даље на југ, у доњу Албанију, и рушили православне цркве, као по запису из 1535. године "Расипаше цркве у Стопи".

Ипак упркос свему Скопље је у 15. веку велика и напредна варош. Године 1502. путописац Феликс Петанчић га назива главним градом Дарданије. Путописац Канеј пише 1573. године о "развалинама старог града са православном црквом." Други посетиоци помињу вредне пажње: сахат-кулу, мост на Вардару са 13 лукова, много џамија, амама, караван-сераја, безистан, лепа шеталишта, покривену чаршију... Страдало је Скопље од "труса" (потреса) 1555. године, па 1594. године "Изгоре Скопље". Доктор Браун је 1669. године приметио да у Скопљу има чак 700 кожара, који израђују извртан кордован. Град је познат по развијеној трговини кожама, вуном, воском и вином. У 16. веку то је богата трговачка варош у којој постоји колонија Дубровчана. Ови су закупили много винограда, које обрађују јефтино купљени робови."Дело", Београд 1914. године Скопље је у турско доба било главни град Косовског вилајета (округа).

Турски писац Дилџер Зеде је посетио град у 17. веку, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље Румелије и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река Вардар“.

мини|десно|200п|Грб Скопља за вријеме Краљевине Југославије

Ефендија Евлија Челебија је у 17. веку, пред његову катастрофу дао најлепши опис града, који се раширио по зеленој, убавој и широкој равници. Имало је тада 70 мала, са 2150 дућана, 10.060 кућа, на један или два спрата, од којих неке камене и лепе, и све су покривене црвеном ћерамидом. Сем тога Скопље има 120 џамија, 110 чесама... Трг је подељен на разне чаршије, а најлепше су: платнарска, свиларска, шаторџијска, обућарска, бојаџијска... Скопље је чиста варош, а улице равне и белим каменом калдрмисане... Тврђава је тврда, јака, правоугаона, са 70 кула. Поред српске цркве ту је и јерменска.

Године 1689, град је опљачкао па запалио аустријски генерал Пиколомини. Становници града су се пре тога повукли у друге крајеве Турске, па су Аустријанци ушли у напуштен град. Следеће године, град је страдао од Турака: "Халил-паша разби са војском Скопље и Качаник, и исече скопска нахија".

мини|десно|200п|Савремен изглед центра Скопља, 1930-их година, седишта Вардарске бановине.

Отворена је 8. октобра 1897. године српска Скопска Митрополија са седиштем у Скопљу. Први митрополит - администратор био је архимандрит Фирмилијан, за чије потребе је реновирана зграда митрополије, а за њу је службом везана црква Св. Спаса. Прва црквена служба на српском и грчком језику ту је одржана на празник Ваведеније 1897. године."Цариградски гласник", Цариград 1897. године Скопље је 1905. године имало око 32.000 становника, мешавину Срба, Бугара, Турака, Албанаца и Рома.

мини|десно|200п|Прва електрична централа у близини Скопља.

мини|десно|200п|Ослобођење Скопља 1944.

Двадесети век Током Првог балканског рата, српска војска је 1912. ослободила Скопље од турског ропства. Град је постао део Краљевине Србије, која је 1918. године постала део новостворене Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије (1929). У међувремену, током Првог светског рата, Скопље је од 1915. до 1918. године било под бугарском окупацијом.

У Краљевини СХС тј. Југославији седиште је Скопске области а од 1929. Вардарске бановине.

Споменик ратницима је откривен 17. децембра 1924."Политика", 18. дец. 1924, Прва женска гимназија у „Јужној Србији” освећена је 22. новембра 1925. − имала је око 650 ученица у 15 одељења, са 24 наставника, била је смештена у старој згради аустријског „посланства”.„Прва женска гимназија у Јужној Србији”, Политика, 23. нов. 1925, Нови дом Кола српских сестара освећен је 17. октобра 1926.„Дом Кола Српских Сестара у Скопљу”, Политика 18. окт. 1926,

Између светских ратова у граду је српска управа подигла много нових здања и алеја и да је град у средишњем делу добио „европске црте“. Овоме је посебно допринео градоначелник Скопља, архитекта Јосиф Михајловић (1887—1941), који је био на месту градоначелника од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године.

Током Другог светског рата, Скопље се у периоду од 1941. до 1944. године поново нашло под бугарском окупацијом. Након ослобођења 13. новембра 1945, Скопље је постало главни град новостворене југословенске федералне јединице која је добила име Македонија. Тиме је Скопље по први пут у својој дугој историји постало део неке политичко-административне јединице која је носила име "Македонија".

Године 1963. Скопље је погодио снажан земљотрес, у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици. За време Југославије, Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе.

Независна Македонија