мини|200px|Међународнаауто-ознака за Србију

Међународна ауто-ознака је ознака која показује у којој је држави моторно возило регистровано и обезбеђује јединствену идентификацију возила. Ранији називи за ауто-ознаку су међународно регистрационо слово или међународни знак за промет. Женевска конвенција за путни саобраћај из 1949. г. и Бечка конвенција за путни саобраћај из 1968. г. је зову означавајући знак државе регистрације.

Додела ознака је у надлежности Економске комисије УН за Европу као публикација Јединствени знакови коришћени на возилима у међународном саобраћају (, скр. -{DSIT}-), одобрена од стране Женевске конвенције за путни саобраћај и Бечке конвенције за путни саобраћај. Многе ауто-ознаке које су дефинисане након усвајања стандарда -{ISO 3166}- се поклапају са двословним и трословним -{ISO}- кодовима. Југоисточни азијски Договор ... за обављање прекограничног превоза робе и људи користи и -{ISO}- и -{DSIT}- кодове: -{ISO}- кодове користе Бурма (-{MYA}-), Кина (-{CHN}-) и Камбоџа (-{KH}-); -{DSIT}- кодове користе Тајланд (-{Т}-) и Лаос (-{LAO}-); док вијетнамски код -{VN}- је истовремено и -{ISO}- и -{DSIT}- код.

Женевска конвенција за путни саобраћај је ступила на снагу 26. марта 1952. године. Главна предност конвенције за возаче је обавеза држава потписница да прихвате легалност возила регистрованих у другим потписницама. Када се возило користи ван државе регистрације, мора имати међународну ауто-ознаку на задњој страни возила, одвојено од регистарске таблице.

Историја

Париска конвенција из 1909. године

Међународна конвенција у вези саобраћаја моторних возила, потписана у Паризу 1909. године, уводи приказивање јединствене национоналне ознаке на белој овалној плочици димензија 30 × 18 са црним словима. Конвенција захтева да плочица буде закачена на задњем крају возила, одвојено од регистрационе таблице. Такође, ознака је била ограничена на једно или два латинична слова.

Држава Ознака -{A}- -{B}- -{BG}- -{GB}- -{GR}- -{I}- -{H}- -{MC}- -{D}- -{P}- -{RM}- -{R}- -{US}- -{SB}- -{F}- -{NL}- -{MN}- -{E}- -{S}- -{CH}-

Париска конвенција из 1924. године

Међународна конвенција у вези моторног саобраћаја, потписана 1924. године у Паризу, је усвојила назив јединствени знак. Максимална дужина знака је продужена на три слова, и конвенција је дозволила доделу ознака за зависне територије које имају одвојен систем регистрације возила.

Држава Ознака -{D}- -{US}- -{A}- -{B}- -{BR}- -{GB}- -{GBA}- -{GBZ}- -{GBG}- -{GBJ}- -{GBY}- -{BI}- -{BG}- -{RCH}- -{RC}- -{CO}- -{C}- -{DK}- -{DA}- -{ET}- -{EQ}- -{E}- -{EW}- -{SF}- -{F}- -{G}- -{GR}- -{RH}- -{H}- -{SE}- -{I}- -{LR}- -{FL}- -{LT}- -{L}- -{MEX}- -{MC}- -{PY}- -{PA}- -{NL}- -{IN}- -{PE}- -{PR}- -{PL}- -{P}- -{R}- -{SA}- -{SHS}- -{SM}- -{S}- -{CH}- Сирија и Либан -{LSA}- -{CS}- -{TR}- -{SU}- -{U}-

Бечка конвенција из 1977. године

Бечка конвенција о путном саобраћају, потписана 21. маја 1977. г. замењује раније конвенције у државама потписницама. У складу са чланом 48 конвенције, јединствени знак државе и даље мора бити постављен на задњем крају возила, али сада може бити, као у ранијим конвенцијама, бели овал са црним словима, одвојено од регистарске таблице, али исто тако може бити део дизајна регистрационе таблице, у ком случају мора бити присутан и на предњој таблици.

Унутар Европског економског простора (-{EEA}-), возила која носе регистарску таблицу у ЕУ формату не морају имати јединствени знак у виду овала. Такво означивање возила је такође прихваћено и ван ЕУ земаља. Separate signs are also not needed for Canada, Mexico and the United States, where the province, state or district of registration is usually embossed or surface-printed on the vehicle registration plate.

Означавање возила у српском говорном подручју

У српском говорном подручју, прве међународне ознаке су уведене 1909. године, у Србији (-{SB}-), Црној Гори (-{MN}-) и Аустроугарској (-{A}- за аустријски део царства и -{H}- за подручје Мађарске).

Након уједињења у Краљевину СХС, ознака је 1919. године промењена у -{SHS}-, а након преименовања у Краљевину Југославију 1929. године, и ознака је промењена у -{Y}-. Након Другог светског рата, ознака је 1953. године промењена у -{YU}-, која се задржала до распада државе 1992. године.

Ново-независне државе су 1992. године усвојиле нове ознаке: Словенија (-{SLO}-), Хрватска (-{HR}-), Босна и Херцеговина (-{BIH}-) и Македонија (-{MK}-). Савезна Република Југославија је наставила да користи ознаку -{YU}- до преименовања у Државну заједницу Србије и Црне Горе 2003. године, када је усвојена ознака -{SCG}-. Након разлаза 2006. године, Србија је усвојила ознаку -{SRB}-, а Црна Гора ознаку -{MNE}-.

Изглед ознаке

levo|мини|200п|Чешка таблица у ЕУ формату desno|мини|200п|Немачка таблица у ЕУ формату

Међународна ауто-ознаке се састоји од једног, два или три латинична слова, исписана црном бојом на белом овалном пољу. Минимална висина слова мора бити 100, а минималне димензије овала су 175 × 115. Ознака може бити изведена на више начина: лимена плочица облика елипсе, самолепљива налепница или нацртана директно на возилу, и поставља се на задњем крају возила, обично близу регистарске таблице.

У Европи, већина земаља користи ЕУ формат таблица, где је ознака државе део дизајна, на плавом ветикалном правоугаонику на левој страни таблице.

Види још Списак међународних ауто-ознака држава

Додатна литература

Спољашње везе

Референце

Литература

Категорија:Идентификовање Категорија:Регистарске ознаке Категорија:Аутомобили