-{XXI}- Олимпијске игре су одржане 1976. године у Монтреалу, у Канади. МОК се одлучио са Монтреал међу конкурентима који су били Москва и Лос Анђелес, који су касније добили домаћинство Игара 1980. и 1984, редом.
Домаћин је имао тежак задатак. Игре су морале сигурносно бити на највишем нивоу, да би се спречили терористички напади какви су се догодили четири године раније на Играма у Минхену. Осим тога, велика већина афричких земаља је бојкотовала Игре, због тога што је МОК дозволио наступ на Играма представницима Новог Зеланда, чији је рагби тим током те године одржавао спортске сусрете са Јужноафричком Републиком у којој је на снази био апартхејд. То је био почетак политике масовних бојкота Игара, који ће се наставити и на Играма у Москви 1980 као и на Играма у Лос Анђелесу 1984.
Монтреал је због Игара запао и у финансијске проблеме, јер је скупо и амбициозно замишљени спортски парк каснио у изради и вишеструко премашио планиране трошкове. Због тога је следећих година нагло пао интерес градова да се кандидују за домаћина Олимпијских игара, јер је владало мишљење да се ради о скупом и неисплативом пројекту осуђеном на неуспех. Лос Анђелес је међутим осам година касније показао да се у спрези великих спонзора и коришћењем постојећих спортских објеката Игре могу и профитабилно организовати, па је данас бити домаћин Игара не само спортска част већ и профитабилни пословни подухват.
Олимпијски пламен је иницијално запаљен према обичају у Атини, а затим је пребачен у Отаву електронским путем: оригинални пламен је искоришћен као извор електричног импулса, који је пренесен електромагнетским путем у Канаду и тамо њиме упаљен нови пламен, који је касније преко штафете пренесен до Монтреала. Током Игара је једна кишна олуја угасила пламен на стадиону, а дежурна особа је брзо поновно упалила пламен својим упаљачем за цигарете. Организатор је брзо реаговао, угасио “нелегалну” ватру и из резервне ватре оригиналног пламена одмах поновно запалио бакљу на стадиону.
Уза све то, домаћин није имао превише успеха ни на спортском плану, освојивши само 5 сребрних и шест бронзаних медаља, те су постали први, и до данашњег дана једини, домаћини летњих Игара без и једног освојеног злата.
Најважнији детаљи са Олимпијаде
У такмичарском програму посебну су запажени били следећи наступи: 14-годишња Нађа Команечи, гимнастичарка из Румуније је постигла у седам различитих вежби оцену 10 (максималну могућу оцену у том спорту) и освојила три златне медаље, укључујући ону из вишебоја. У гимнастици су се још истакнули Нели Ким са три злата и Николај Андрианов са четири злата (обоје из Совјетског Савеза). Виктор Санејев (СССР) је освојио трећу узастопну златну медаљу на ОИ у троскоку, док је Клаус Дибиаси (Италија) направио исти успех у скоковима у воду, дисциплина торањ. Алберто Хуанторена, атлетичар из Кубе је постао први тркач који је победио на 400 -{m}- и на 800 -{m}- на истим Играма. Финац Ласе Вирен је такође победио у две дисциплине, 5000 и 10.000 -{m}- и тиме поновио резултат кој је остварио на Играма у Минхену четири године раније. Борис Онишченко, члан тима Совјетског Савеза у модерном петобоју је ухваћен у варању: прерадио је ручку свога мача на начин да је систем бележио погодак чак и кад га у стварности није било. Након што је супарницима постало сумњиво да систем региструје поготке увек и само у његову корист, судијским прегледом опреме установљена је превара. Занимљиво је да се стручњаци слажу да је Онишченко и без варања био кандидат за победу, јер је сам био одличан мачевалац, па није јасно зашто се упустио у нечастан подухват. Пет боксера из Сједињених Државаа - Шугер Реј Леонард, Леон Спинкс, Мајкл Спинкс, Лео Рендолф и Хауард Дејвис Млађи су освојили златне медаље. Био је то најјачи боксерски тим из Сједињених Држава у историји, јер су од њих петорице четворица (сви осим Дејвиса) касније постала и професионални прваци света у боксу у својој категорији. Јапански гимнастичар Шун Фуџимото је извео вежбу на круговима сломљеног колена и то одлично, па је његов тим узело екипно злато. Фуџимото је колено сломио приликом вежбе на партеру, али је умањио озбиљност повреде пред колегама, конкуренцијом и судијама и одрадио и задњу вежбу, чиме је свом тиму донео пресудну предност.
Попис спортова Велодром (у првом плану) и Олимпијски стадион (његов торањ је завршен након Игара).|200п|десно|мини (Пливање, ватерполо и скокови у воду су сматрани различитим дисциплинама истог спорта)
Атлетика Бициклизам Бокс Дизање тегова Гимнастика Хокеј на трави Рвање Једрење Џудо Кајак и кану на мирним водама Кошарка Коњички спорт Мачевање Модерни петобој Фудбал Одбојка Пливање Рукомет Скокови у воду Стреличарство Стрељаштво Ватерполо Веслање
Распоред такмичења
Списак поделе медаља (медаље домаћина посебно истакнуте) Олимпијске игре 1976 50п Пласман Држава15п|Злато15п|Сребро15п|Бронза Ukupno1 СССР4941351252 Источна Немачка402525903343525944 Западна Немачка101217395 Јапан9610256 Пољска7613267 697228 Куба64313920п Румунија49142710 Мађарска45132211 Финска420612 Шведска410513 Уједињено Краљевство3551314 Италија2741315 Француска23491620п Југославија233817224818 Нови Зеланд211419 Јужна Кореја114620 Швајцарска112421 Јамајка1102 Северна Кореја1102 Норвешка110224 Данска102325 Мексико101226 Тринидад и Тобаго100127 Канада0561128 Белгија033629 Холандија023530 Португал0202020232 Аустралија01453320п Иран011234010120п Венецуела01013620п Бразил002237 Аустрија0011 Бермуда0011 Пакистан0011 Порторико0011 Тајланд0011 Укупно 198199216613
Земље које су бојкотовале Игре Следећих 28 држава је бојкотовало Игре. Бојкот је био због тога што је било дозвољено учешће Новом Зеланду, јер је њихова рагби репрезентација наставила да игра утакмице са Јужном Африком. мини|220п|Земље које су бојкотовале игре су приказане жутом, зеленом и наранџастом бојом. Алжир Камерун Централноафричка република Чад Конго Египат Етиопија Габон Гамбија Гана Гвајана Ирак Кенија Либија Мадагаскар Малави Мали Мароко Нигер Нигерија Судан Свазиленд Танзанија Того Тунис Уганда Горња Волта Замбија
Заир се није такмичио, али је наводио финансијске разлоге пре политичких. И Република Кина и Народна Република Кина су бојкотовале игре због питања легитимности друге земље.
Референце
Категорија:Летње олимпијске игре Категорија:Летње олимпијске игре 1976. Категорија:Спорт у Канади Категорија:Спорт у 1976. Категорија:Канада у 1976.