Кампала () је главни град Уганде и са 1.650.800 становника (2019) њен највећи град. Налази се у дистрикту Кампала на 1.189 метара надморске висине.
Пре доласка Британаца краљ Багунда је изабрао област која ће постати Кампала за своје омиљено ловиште. Област се састојала од бројних брда и мочвара и у њему су живеле бројне врсте антилопа, међу којим импале. По свом доласку Британци су променили име региона у брда импала. На Бугандском то даје Касози Ка Мпала, тако да кад би краљ отишао у лов народ би река краљ је отишао у Ка'мпалу. Име Кампала се појавило.
Модерни град је настао око тврђаве коју је изградио Фредерик Лугард 1890. за Брттанску Источноафричку Компанију. Године 1962, Кампала је заменила Ентебе као главни град. Велики део града је уништен после рата са Танзанијом 1978. и 1979. када је збачен Иди Амин и после грађанског рата који је уследио. Кампала се налази у центру државе недалеко од Викторијиног језера. Град је подељен у пет четврти: Кавемпе на северу, Рубага на истоку, Центар, Макинди на истоку и Накава на југу. Као и многи градови Мампала је изграђена на седам брда, мада то није потпуно тачно. Прво брдо је Касуби, које је историјски важно. Друго брдо је Менго, на њему се налази краљевска палата у којој се сада налази суд. Треће брдо је Кибули, на коме се налази џамија. Четврто брдо је Намирембе, на коме се налази протестантска катедрала. Пето брдо је Рубага, на њему се налази католичка катедрала. Шесто брдо је Нсамбиа, на коме се налази болница Нсамбиа. седмо брдо је Кампала, по коме град носи име и где се налазе рушевине Лугардове тврђаве.
У 2015. години ово градско подручје генерисало је процењени номинални БДП од 13,80221 милијарди долара (константни амерички долар из 2011. године), што је било више од половине Угандског БДП-а за ту годину, што указује на значај Кампале за Угандску привреду.
Кампала је међу најбрже растућим градовима у Африци, са годишњом стопом раста становништва од 4,03 процента, по изјави градоначелника града. Мерсер (консултантска фирма са седиштем у Њујорку) редовно рангира Кампалу као најбољи град источне Африке за живот, испред Најробија и Кигалија.
Географија Кампала лежи на неколико брда, свега пар километара од обала Викторијиног језера, на надморској висини од 1190 -{m}- на југу Уганде. Седам значајних брда Кампале су Касуби (престолница Краљевства Буганда), Менго (седише парламента), Кибули (џамија Кибули), Намирембе (англиканска катедрала), Лубага (католичка катедрала Рубага), Нсамбија и Кампала (или Стара Кампала).
Клима Кампала има екваторску климу по Кепеновој класификацији климе, али због због тога што лежи на надморској висини од 1190 m има релативно умерену климу, за разлику од од других крајева у истом климатском подручју. Најтоплији месец је јануар кад је просечно око 28 -{°C}-. Други аспект климатских прилика у Кампали су две кишне сезоне. Дужа траје од аугуста до децембра, а краћа од фебруара до јуна, тад падне знатно више кише, а највише у априлу, просечно око 175 mm.
Историја thumb|left|<center>Једна од касуби гробница: Музибу Азала Мпанга
За историју града значајна је била 1891. када је тадашњи кабака (краљ) Краљевства Буганда сместио своју престолницу на брда Рубага и Менго, где се данас простире Кампала. Због тога је и капетан Фредерик Дилтр Лагард, тадашњи представник Британске источноиндијске компаније одабрао 1890. суседно брдо Кампалу као локацију за своје утврђење и седиште компанијине колоније Уганде. Лугардово утврђење на брду Кампала, око којег се развило насеље, остало је престолница односно седиште администрације и након што је Уганда постала британска колонија све до 1905. када је пресељена у оближњи Ентеббе на обали Викторијиног језера. thumb|left|220px|Кампала из 1950. Кампала је 1949. добила статус града, а од 1962. постала је главни град независне Уганде. Од тад је почео убрзани раст града, који је од градића од 46.000 становника израстао у град с преко милион становника.
Знаменитости Највећа знаменитост Кампале су Касуби гробнице, округле сламнате гробнице њихових кабака (краљеви Краљевства Буганда) саграђене између 1881. и 1969. на истоименом брду Касуби, које су 1981. године уврштене у Унескову листу места светске баштине у Африци. Једна од већих знаменитости тог новог града је и Музеј Уганде који има збирке посвећене традиционалној музици, археологији и палеонтологији. Град има бројне верске објекте, од муслиманских џамија, хиндуистичких храмова до хришћанских цркава. Импресивна је бела Кибули џамија, англиканска катедрала Намирембе и црква Рубага, као и римокатоличка катедрала св. Петра. thumb|left|220px|Нови део града са катедралом у средини
Становништво thumb|left|220px|Једно од предграђа Кампале У Кампали су испочетка апсолутна већина били припадници угандског народа Баганда, они су и данас већина, али не толико доминантна, јер су се у град населили и припадници других племена, као и бројни Азијати и Европљани. Година Становника Попис 1959. 46 000 Попис 1969. 330 700 Попис 1980. 458 503 Попис 1991. 774 241 Попис 2002. 1 208 544 Процена 2005. 1 353 236 Процена 2010. 1 597 900
Привреда Кампала се налази у најплоднијем делу Уганде, у којем се производе кафа, памук, чај, дуван и шећерна трска. Кампала је и значајни индустријски центар, иако не толико важан као оближња Џинџа (удаљена 64 -{km}- у правцу североистока). У граду има доста погона прехрамбене, металне и дрвопрерађивачке индустрије и фабрика за монтажу трактора. Кампала је седиште већине угандских великих подузећа, а град је и трговачко-финансијски центар целе регије смештене око Викторијиног језера. thumb|right|280px|Улица из центра града Кампала је и значајни образовни центар, у граду делује Универзитет Макерере који је дуги низ година једина институција тог ранга у источној Африци. Настао је из школе основане 1911. која је 1922. постала техничка школа, затим 1949. виша школа (универзитетски колеџ), те 1970. независни универзитет.
Кампала је и важно транспортно чвориште из које полази већина цеста у остале делове Уганде и суседне земље, преко града иде жељезничка линија од Касесеа за луку Момбасу у Кенији. Порт Бел, удаљен 10 -{km}- источно од центра града, лука је Кампале на Викторијином језеру. Град дели међународни аеродром са суседним Ентебеом, који је удаљен 34 km jugozapadno.
Партнерски градови Кигали
Галерија
Референце
Литература
(about Kampala)
T. Goodfellow (2010). “’The bastard child of nobody’? Anti-planning and the institutional crisis in Kampala”, Crisis Research Centre. S. Lwasa (2010). “Adapting urban areas in Africa to climate change: the case of Kampala”, Current Opinion in Environment and Sustainability, Vol. 2.
(Includes articles about Kampala) T. Goodfellow and K. Titeca. (2012). ‘Presidential intervention and the changing ‘politics of survival’ in Kampala’s informal economy’, Cities, Vol. 29 (4).
Tom Goodfellow. ‘Urban planning in Africa and the politics of implementation: contrasting patterns of state intervention in Kampala and Kigali’, in: Arlt, V. and Macamo, E. and Obrist, B., (eds.) Living the City. Zurich: Lit Verlag, 2013.
Спољашње везе
Категорија:Градови у Уганди Категорија:Википројект географија/Насеља у Уганди