Благај је насељено мјесто града Мостара, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Географија Налази се у Херцеговини, 7 km јужно од Мостара. У близини Благаја налази се извор Буне, највећи крашки извор у Европи, поред којег се налази чувена суфијска текија. У околини Благаја такође постоји рибњак и ресторан, те и дворац из 15. вијека.

Историја мини|left|200п|Стара благајска тврђава У античком добу на подручју Благаја је постојало илирска утврда и римски каструм. У вријеме византијског цара Јустинијана изграђено је неколико утврђених градова на том подручју. Благај се спомиње у Константин Порфирогенитовом дјелу О управљању царством као „Бона“, дио Захумља. За вријеме Стефана Немање Захумље је било под доминацијом рашке државе, и крајем 12. стољећа жупан Јурко је подигао цркву светог Кузма и Дамјана. Захумље је постало дио босанске државе у 14. вијеку за вријеме босанског бана Стефана II Котроманића. Током 15. вијека Сандаљ Хранић Косача и његов синовац Стјепан Вукчић Косача владали су подручјем Хума и Благаја све до доласка Османлија 1466. Иначе, Благај је припадао подручју Бишћа, а подручје је познато као резиденцијално мјесто (престоница) босанских владара и рода Хранића Косача. У историјским изворима Благај је први пут поменут 1423. мини|Текија на врелу Буне|200п За вријеме Османлија Благај је био сједиште Благајског вилајета, потом кадилука и подијељен је на неколико махала, међу којих су Царска, Хасанагина, Бунска и Галичићи. Град је имао седам џамија, два хана, четири мусафирхане, медресу, два мектеба, текију, четири камена моста на ријеци Буни, један на Буници и два на понорници Посрт, кираетхану и седам млиница с двадесет осам млинова. До 1835. године муслимани чине већину становништва, но за вријеме аустроугарског раздобља хришћана (католика и православаца) је двоструко више. У то доба изграђена је католичка црква 1908. год. и православна црква 1893. године. Послије су дограђени звоници 1933. до католичке и 1934. до православне цркве. Некада богата турска касаба, у међуратном времену ово је још једно сиромашно херцеговачко село; након виноградарства и дувана, главна делатност је постало пчеларство."Политика", 6. септ. 1937., стр. 10

Овде се налази црква Светог Василија Острошког у Благају. За историју Срба овога краја важна је Благајска плоча.

Становништво Националност 2013. 1991. 1981. 1971. Муслимани 2.492 (98,46%) 1.661 (92,07%) 1.364 (89,56%) 1.100 (89,21%) Хрвати 7 (0,28%) 59 (3,27%) 59 (3,87%) 74 (6,00%) Срби 4 (0,16%) 34 (1,88%) 25 (1,64%) 44 (3,56%) Југословени – 32 (1,77%) 62 (4,07%) 8 (0,64%) остали и непознато 28 (1,10%) 18 (0,99%) 13 (0,85%) 7 (0,56%) Укупно 2.531 1.804 1.523 1.233

Референце Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Референце

Спољашње везе

Врело Буне Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)

Категорија:Насељена места у Мостару Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини