10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.

Догађаји

241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва. 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста. 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринаестогодишња тиранија). 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст. 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти. 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив. 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну. 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу. 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт. 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију. 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи. 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора. 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама. 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000. 1989 — Скупштина Војводине дала сагласност за усвајање Амандмана на Устав СР Србије. 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта. 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“. 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије. 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом. 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере. 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара. 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази. 2006 — Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије. У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

Рођења 1503 — Фердинанд I, цар Светог римског царства. (прем. 1564) 1762 — Јеремијас Бенјамин Рихтер, немачки хемичар. (прем. 1807) 1772 — Фридрих фон Шлегел, немачки књижевник, књижевни критичар, филозоф и филолог. (прем. 1829) 1844 — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. (прем. 1908) 1880 — Владислав Петковић Дис, српски песник. (прем. 1917) 1923 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1980). (прем. 2015) 1935 — Борислав Радовић, српски песник, есејиста и преводилац. (прем. 2018) 1936 — Сеп Блатер, швајцарски фудбалски функционер, 8. председник ФИФА. 1940 — Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент и сценариста. (прем. 2026) 1941 — Џорџ Смит, амерички биолог, добитник Нобелове награде за хемију (2018). 1957 — Осама бин Ладен, саудијски милионер и терориста. (прем. 2011) 1957 — Шенон Твид, канадска глумица и модел. 1958 — Шерон Стоун, америчка глумица, продуценткиња и модел. 1958 — Драган Чавић, српски политичар, 5. предсједник Републике Српске. 1962 — Богдан Кузмановић, српски глумац. 1968 — Павел Срничек, чешки фудбалски голман. (прем. 2015) 1971 — Џон Хам, амерички глумац. 1972 — Тимбаланд, амерички музичар, музички продуцент и ди-џеј. 1973 — Ева Херцигова, чешки модел и глумица. 1976 — Барбара Шет, аустријска тенисерка. 1977 — Робин Тик, амерички музичар и музички продуцент. 1978 — Бен Бернли, амерички музичар, најпознатији као члан групе -{Breaking Benjamin}-. 1981 — Самјуел Ето, камерунски фудбалер. 1983 — Кари Андервуд, америчка музичарка. 1984 — Оливија Вајлд, америчка глумица. 1988 — Иван Ракитић, хрватски фудбалер. 1992 — Габријела Пејчев, српско-бугарска певачица. 1993 — Џек Батленд, енглески фудбалски голман. 1995 — Зак Лавин, амерички кошаркаш. 1997 — Белинда Бенчич, швајцарска тенисерка. 2000 — Роко Блажевић, хрватски певач. 2003 — Никола Кнежевић, српски фудбалер.

Смрти 1391 — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне. (рођ. 1338) 1852 — Стојан Симић, уставобранитељ. (рођ. 1797) 1856 — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (рођ. 1806) 1872 — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (рођ. 1808) 1875 — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (рођ. 1846) 1940 — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (рођ. 1891) 1997 — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (рођ. 1922) 2000 — Иво Робић, хрватски певач. (рођ. 1923) 2002 — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (рођ. 1934) 2012 — Вера Ивковић, српска певачица. (рођ. 1949) 2020 — Десимир Станојевић, познати српски глумац (рођ. 1950) 2020 — Изета Беба Селимовић, босанскохерцеговачка и југословенска певачица (рођ. 1939) 2022 — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац и новинар. (рођ. 1947)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Тарасија патријарха цариградског Преподобног Пафнутија Кефаласа

Референце

310