Камен из Розете је гранодиоритска стела (плоча) из периода владавине египатске династије Птолемејида, исписана законом који је прописан у Мемфису 196. п. н. е. у име краља Птолемеја V. Закон је исписан трима различитим писмима; горњи текст је записан староегипатским хијероглифима, средњи демотским писмом (упрошћеним хијероглифима), а доњи текст је на старогрчком језику, у којима се говори о укидању многобројних пореза и дају се упутства за подизање статуа у храмовима. Зато што у суштини представља један текст на три писма (уз мале разлике међу њима), ова стела је основни кључ за дешифровање египатских хијероглифа.
Иако се верује да је првобитно био постављен у оквиру храма, вероватно у оближњем Саису, камен је вероватно померен током ранохришћанског или средњовековног периода и на крају је коришћен као грађевински материјал за изградњу тврђаве Жулијен у близини града Рашида (Розете), луци на средоземној обали Египта у делти Нила. Тамо га је током 1799. године поново открио војник Пјер-Франсоа Бушард, члан Наполеонове експедиције у Египту. Као први староегипатски двојезични текст откривен у модерно време, камен из Розете изазвао је распрострањено интересовање јавности, због нове могућности да се дешифрује овај досад непреведени древни језик. Литографске копије и гипсани одливци почели да круже међу европским музејима и научницима. У међувремену, британске трупе поразиле су Французе у Египту 1801. године, а оригинални камен је дошао у посед Британије након капитулације Александрије. Транспортован је у Лондон, и доступан је очима јавности у Британском музеју од 1802. године. То је уједно најпосећенији експонат у Британском музеју.
Проучавање закона је већ било у току, јер се први потпуни превод грчког текста појавио 1803. године. Међутим, тек 20 година касније, Жан Франсоа Шамполион објавио је транслитерацију египатског писма у Паризу 1822. године; али и након тога прошао је известан период до тренутка када су научници били у стању да са сигурношћу читају древне египатске натписе и књижевност. Ово његово откриће омогућило је дешифровање или разумевање и других примера, раније потпуно неразумљивих, хијероглифских записа на споменицима и археолошким налазима из старог Египта, чиме су ударени темељи нове науке, египтологије. Главни напредак у декодирању је било признање да камен приказује три верзије истог текста (1799); да демотско писмо користи фонетске знакове при спеловању страних имена (1802); да хијероглифско писмо чини исто, као и да има значајне сличности са демотским (Томас Јанг, 1814); и да, поред тога што се користе за страна имена, фонетски знакови се такође користе за спеловање изворних египатских речи (Шамполион, 1822−1824).
Од свог поновног откривања, камен је предмет националистичког ривалства, укључујући његов прелазак из француског у британско власништво током Наполеонових ратова, као и дугогодишњи спор око релативне вредности Јангових и Шамполионових доприноса дешифровању, а од 2003. године, и захтеви за повратак камена у Египат.
Две друге фрагментарне копије истог закона откривене су касније, и неколико сличних египатских двојезичних или тројезичних натписа је сада познато, укључујући и два старија птолемејска закона (Канопска уредба из 238. године п .н. е, и Указ Птолемеја Четвртог из Мемфиса, око. 218. године п. н. е). Стога, камен из Розете више није јединствен, али био је суштински кључ за модерно разумевање древне египатске књижевности и цивилизације. Термин Камен из Розете се сада користи и у другим контекстима, као назив за круцијални траг на новом пољу знања.
Опис Камен из Розете описан је као „камен од црног гранита, исписан трима натписима ... нађен код Розете“, у савременом каталогу артефаката које је открила француска експедиција и предала је британској војсци током 1801. године. стр. .111–113 Убрзо након преноса у Лондон, натписи на камену су обојени белом кредом да би били читљивији, а преостала површина је покривена слојем карнауба воска, који је предодређен да заштити камен од додира посетилаца.Parkinson et al. (1999) pp. 23. То је камену дало тамну боју, што је довело до његовог погрешног описа као црног базалтног камена.Synopsis (1847) pp. 113–114 Ови додаци су уклоњени када је камен очишћен 1999. године, откривајући оригиналне тамносиве нијансе стене, сјај његове кристалне структуре, и розе жилу која прелази преко горњег левог угла.Miller et al. (2000) pp. 128–132 Приликом поређења са Клемовом збирком египатских стена, показао је блиску сличност са каменом из малог гранодиоритског каменолома Гебел Тингар на западној обали Нила, западно од Елефантине у области Асуан; розе жила је типична за гранодиорите из ове области.Middleton and Klemm (2003) pp. 207–208
Висина овог камена до његове највише тачке је 114,4 cm, ширина му је 72,3 cm, а дебљина 27,9 cm. Његова тежина износи приближно 760 kg.The Rosetta Stone Најпре је владало мишљење да је он направљен од гранита или базалта, али сада се описује као камен од гранодиорита који је тамно сиве—плавкасто-црвенкасте боје.
Садржи три натписа: горњи део је исписан староегипатским хијероглифима, средњи египатским емотским (народним) писмом, а доњи античким грчким. pp. 3. Предња површина је полирана и натписи су благо урезани на њу; стране камена су углачане, али са задње стране је само грубо изравнат, вероватно зато што она не би била видљива када се стела подигне.Parkinson et al. (1999) p.;28
мини|десно|Могући изглед оригиналне стеле. Првобитни облик камена Камен из Розете је фрагмент веће стеле. Нема додатних пронађених фрагмената у каснијим претрагама на археолошком налазишту Розете.Parkinson et al. (1999) pp. 20. Због оштећеног стања, ниједан од три текста није апсолутно комплетан. Горњи сегмент, који се састоји од египатских хијероглифа, претрпео је највећу штету. Само последњих 14 редова хијероглифског текста може да се види; сви они су сломљени на десној страни, а 12 њих са леве стране. Средњи сегмент исписан демотским писмом је најочуванији, садржи 32 реда, од тога је првих 14 незнатно оштећено са десне стране. Доњи сегмент на старогрчком језику садржи 54 реда, од којих су првих 27 сачувани у потпуности; остатак текста је све више оштећен због дијагоналне пукотине у доњем десном делу камена. pp. 2–3
Оригинални облик стеле и потпун хијероглифски текст могу се проценити на основу поређења са сличним сачуваним стелама, укључујући и остале копије истог закона. Нешто старија Канопска уредба, подигнута 238. године п. н. е, за време владавине Птолемеја Трећег, висока је 219 cm, а широка 82 cm, садржи 36 редова хијероглифског текста, 73 реда демотског текста и 74 реда старогрчког текста. Текстови су сличне дужине. Из таквог поређења може се проценити да додатних 14 или 15 редова хијероглифског текста недостаје са горњег дела камена из Розете, што чини око 30 cm. Поред натписа, вероватно би на врху била уклесана сцена која приказује краља који се представља боговима, украшен крилатим Сунцем, као на Канопској уредби. Ове сличности, као и хијероглиф који означава појам „стела“ на самом камену (Гардинерова листа знакова) O26 указују на то да је првобитно имала заобљен врх. Висина оригиналне стеле се процењује на око 149 cm.</div>
Декрет из Мемфиса и његов садржај Стела је подигнута после крунисања краља Птолемеја V, а исписана је декретом којим је успостављен божански култ новог владара. Декрет је донет од стране Сабора свештеника који су се окупили у Мемфису. Као датум узет је „4. Ксандикус“ по македонском календару и „18 Мешир“ по египатском календару, што одговара 27. марту 196. п. н. е. Ова година сматра се деветом годином владавине Птолемеја V, (изједначава се 197. и 196. година п. н. е), а то је потврђено помињањем четири свештеника који су именовани те године: Аетус син Аетуса био је свештеник божанских култова Александра Великог и пет Птолемејида све до самог Птолемеја V; његове три колеге, поменуте у натпису, предводиле су култ Беренике Еуергет (супруге Птолемеја III), Арсиноје Филаделфе (сестре и друге супруге Птолемеја II) и Арсиноје Филопатор, мајке Птолемеја V. Међутим, други датум је такође записан у грчком и хијероглифском одељку, који одговара 27. новембру 197. године п. н. е, званичној годишњици Птолемејевог крунисања. Натпис на средњем одељку исписан демотским писмом не поклапа се са тим, помињући два узастопна дана у марту као датуме доношења декрета и крунисања; иако није сигурно зашто постоје такве разлике, јасно је да је уредба издата 196. године п. н. е, и да је настала превасходно да би се њом поново успоставила владавина Птолемејида над Египтом.
Декрет је донет током турбулентног периода у историји Египта. Птолемеј V Епифан (владао 204-181. п. н. е), син Птолемеја IV Филопатора и његове супруге и сестре Арсиноје, постао је владар у само пет година после изненадне смрти оба родитеља, који су, према савременим изворима, убијени у завери која је повезана са љубавницом Птолемеја IV, Агатоклејом. Завереници су ефикасно владали Египтом као намесници Птолемеја V, све до избијања побуне две године касније, на челу са генералом Тлеполемусом, у којој су Агатоклеја и њена породица били линчовали од стране руље у Александрији. Тлеполемус је заузврат именован намесником 201. године п. н. е, од стране Аристоменеса из Ализије, који је био главни министар у време Декрета из Мемфиса.
Политичке снаге изван граница Египта погоршавале су унутрашње проблеме птолемејског краљевства. Антиох III Велики и Филип V Македонски склопили су пакт ради поделе египатских прекоморских територија. Филип је заузео неколико острва и градова у Карији и Тракији, док је битка код Панијума (198 п. н. е) резултовала преласком птолемејске Келе-Сирије, укључујући и Јудеју, у руке Селеукида. У међувремену, на југу Египта дошло је до дугогодишње побуне, која је почела још за време владавине Птолемеја IV, коју је предводио Хорвенефер и његов наследник Анкхвенефер. И рат и унутрашњи сукоби су били још увек у току када је млади Птолемеј V званично крунисан у Мемфису са својих 12 година (седам година после почетка владавине), а тада је издат декрет из Мемфиса.
мини|десно|Још један фрагментарни пример „донаторске стеле“ , у којој фараон Старог краљевства Пепи II одобрава порески имунитет за свештенике храма бога Мина. Стела је касни пример класе Донаторске стеле, које представљају актуелног владара који је ослободио свештенство плаћања пореских обавеза. Фараони су подизали ове стеле током претходних 2.000 година, а најранији примери датирају из египатског Старог краљевства. У ранијим периодима, сви такви декрети су издати искључиво од стране самог краља, али су Декрет из Мемфиса донели свештеници, у служби одржавалаца традиционалне египатске културе. У декрету је забележено да Птолемеј V дарује храмове сребром и житарицама. Такође је забележено да је у осмој години своје владавине, током нарочито велике поплаве Нила, наредио одводњавање и преграђивање вишка воде у корист земљорадника. Заузврат, свештенство је обећало да ће се краљев рођендан и дан крунисања прослављати сваке године, и да ће сви свештеници Египта славити њега упоредо са другим боговима. Декрет се закључује упутством да се копија мора поставити у сваком храму, исписана „језиком богова“ (хијероглифима), „језиком докумената“ (демотским писмом), и „језиком Грка“, који је користила птолемејска власт.