Друга пролетерска ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 1. новембра 1942. у Тичеву, код Босанског Грахова, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Друге пролетерске ударне бригаде, Четврте пролетерске црногорcке ударне бригаде и Друге далматинске ударне бригаде. Приликом формирања имала је око 3.280 бораца. Први командант дивизије био је Пеко Дапчевић, а политички комесар Митар Бакић.

Дивизија је у току рата често мењала састав. Друга пролетерска бригада у периоду септембар—децембар 1944. налазила у саставу 21. српске дивизије, а Четврта пролетерска бригада се у периоду септембар 1943—јануар 1944. налазила у саставу Треће ударне дивизије. Септембра 1943. у састав Дивизије привремено је ушла Трећа пролетерска санџачка бригада, а Друга далматинска бригада изашла је из састава Дивизије јануара 1944. године. У саставу Дивизије биле су још и Трећа српска пролетерска бригада, од фебруара 1944; Шеста српска бригада, од новембра 1944. (расформирана марта 1945) и Артиљеријска бригада од марта 1945. године.

Крајем 1944. Дивизија је имала 9.886, а фебруара 1945. године 10.142 борца. Дивизија се до 10. септембра 1943. налазила под непосредном командом Врховног команданта НОВ и ПОЈ, потом у саставу Другог ударног корпуса, Ударне групе дивизија и Оперативне групе дивизија, од септембра до децембра 1944. била је под командом Главног штаба НОВ и ПО Србије и од јануара 1945. у саставу Прве армије Југословенске армије. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.

Борбени пут Друге пролетерске дивизије Након формирања дивизија као целина предузела је током децембра 1942. успешан напад на усташке гарнизоне Ливно и Дувно. У јануару 1943. године нападала је италијанско-четничке снаге на простору Босанско Грахово-Книн, а у фебруару ликвидирала је усташки гарнизон у Имотском.

Током битке на Неретви у офанзиви у долину Неретве представљала је десну нападну колону, учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа и у разбијању четника код Невесиња и Калиновика.

Током битке на Сутјесци учествовала је у жестоким борбама за мостобран у долини Сутјеске и приликом пробоја обруча на Зеленгори и на комуникацији Фоча-Калиновик.

Од 1. септембра 1943. године била је у Другом ударном корпусу НОВЈ. Почетком децембра 1943. године претрпела је пораз од немачке Прве брдске дивизије током операције „Кугелблиц“, због којег је смењен Штаб дивизије на челу с командантом Љубодрагом Ђурићем. За новог команданта постављен је Љубо Вучковић, народни херој.

Од марта до маја 1944. године учествовала је у наступању кроз Србију, а затим у борбама против Немаца, четника и муслиманске муслиманске легије „Кремплер“ у Санџаку. Друга далматинска пролетерска ударна бригада изашла је из састава дивизије 27. јануара 1944. године. У саставу дивизије налазиле су се затим Трећа српска бригада од 10. фебруара 1944, Шеста српска бригада од 16. новембра 1944. и Артиљеријска бригада од 15. марта 1945. године. Друга пролетерска ударна бригада је од септембра до децембра 1944. била у саставу 21. српске дивизије, а затим поново у Другој дивизији.

Од почетка августа 1944. Друга пролетерска дивизија борила се под непосредном командом Главног штаба НОВ и ПО Србије у долини Западне Мораве, а од јануара до априла 1945. године учествовала је у борбама на Сремском фронту. Крајем децембра 1944. у њеном саставу било је 9.886 бораца.

Све три бригаде које су при оснивању Друге пролетерска дивизија биле у њеном саставу, проглашене су за пролетерске и одликоване Орденом народног хероја.

Командни састав дивизије 200px|мини|десно|Пеко Дапчевић, први командант дивизије Команданти дивизије: Пеко Дапчевић — од формирања дивизије до септембра 1943. Љубодраг Ђурић — од септембра до децембра 1943. Љубо Вучковић — од децембра 1943. до септембра 1944. Средоје Урошевић — од септембра 1944. до краја рата Политички комесари дивизије: Митар Бакић — од формирања дивизије до септембра 1943. Слободан Пенезић Крцун — од септембра до децембра 1943. Милосав Милосављевић — од децембра 1943. до јула 1944. Милинко Ђуровић — од јула до децембра 1944. Милија Станишић — од децембра 1944. до краја рата Начелници Штаба дивизије: Јован Вукотић — до јула 1943. Стојадин Солдатовић — од септембра до децембра 1943. Саво Дрљевић — од децембра 1943. до јула 1944. Никола Љубичић — од јула до августа 1944.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

02 Категорија:Пролетерске јединице НОВЈ