Демонстрације

Демонстрација или митинг је јавни скуп више људи, који се крећу у групи. Настаје услед незадовољења њихових ставова. Настала је од грчке речи демос, што значи „народ“.

Демонстрације настају да се промени тачка виђења разлога због чега је настала (био он позитиван или негативан), нарочито се односи на социјалне проблеме. У социјалним наукама, демонстрација се односи на понашање са намером да се укаже како се нешто може урадити ефективно, нпр. када социјални радник показује клијенту како да боље комуницира са другима играњем улога („роле play“).Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.

Има неколико врста демонстрација: Маршеви, у којима колона људи иде од једне локације до друге. Окупљање, у којима се људи окупљају да слушају мишљења других људи или музичаре. Стражарење, где су демонстранти постављени од стране синдиката испред предузећа где раде. Заседање, у којима демонстранти окупирају место док им се тражени захтеви не испуне или на неки други начин нису натерани да напусте место.

Историја

Термин је у употреби од средине 19. века, као и термин „састанак чудовишта“, који је првобитно скован у вези са огромним окупљањима демонстраната инспирисаних Данијелом О'Конелом (1775–1847) у Ирској.Oxford English Dictionary Демонстрације су облик активизма, обично у облику јавног окупљања људи на митингу или шетње у маршу. Дакле, мишљење се демонстрира као значајно окупљање у гомили која је повезана са тим мишљењем.

Демонстрације могу промовисати становиште (било позитивно или негативно) у вези са јавним питањем, посебно у вези са уоченом притужбом или друштвеном неправдом. Демонстрација се обично сматра успешнијом ако учествује више људи. Истраживања показују да се антивладине демонстрације чешће дешавају у богатим земљама него у сиромашним.

Историчар Ерик Хобсбаум је писао о демонстрацијама:

Форме

Владине демонстрације су демонстрације које организује влада. Исламска Република Иран, "...state-organized rallies...". Народна Република Кина,. Република Куба,. Совјетски Савез и Аргентина, између осталих нација, имале су демонстрације које је организовала влада.

Ненасиље или насиље thumb|220px|right|Ненасилни протест на Новом Зеланду

Протестни маршеви и демонстрације су уобичајена ненасилна тактика. Они су стога једна од тактика доступна заговорницима стратешког ненасиља. Међутим, разлози за избегавање употребе насиља такође могу произилазити, не из опште доктрине ненасиља или пацифизма, већ из разматрања у вези са конкретном ситуацијом, укључујући њене правне, културне и политичке димензије: ово је било случај у многим кампањама грађанског отпора.. especially at. Includes chapters by specialists on the various movements.

Као познато средство за спречавање инфилтрације агената провокатора,. published by Stratfor, June 4, 2004 quote: Another common tactic is to infiltrate legitimate demonstrations in the attempt to stir widespread violence and rioting, seen most recently in a spring anti-Iraq war gathering in Vancouver, Canada. This has become so commonplace that sources within activist organizations have told STRATFOR they police their own demonstrations to prevent infiltration by fringe groups. организатори великих или контроверзних окупљања могу распоредити и координирати демонстрационе маршале, такође зване редари.., published by OSCE's Office for Democratic Institutions and Human Rights. Alternative , Sections § 7–8, 156–162. (10)

Закон по земљи

Интернационално

Право на мирне демонстрације загарантовано је међународним конвенцијама, посебно члановима 21. и 22. Међународног споразума о грађанским и политичким правима (право на мирно окупљање и право на удруживање). Његово спровођење прати специјални известилац Уједињених нација за право на мирно окупљање и удруживање. Годне 2019, његов извештај је изразио забринутост због ограничења слободе мирног окупљања.

Русија

Слобода окупљања у Руској Федерацији је дата чл. 31. Устава усвојеног 1993. године:Грађани Руске Федерације имају право да се окупљају мирно, без оружја, и да одржавају митинге, релије, демонстрације, маршеве и пикете.

Велика Британија right|thumb|220px|Демонстрације испред Британског парламента

Према Закону о озбиљном организованом криминалу и полицији из 2005. и Закону о тероризму из 2006. године, постоје области означене као „заштићене локације“ у којима људима није дозвољено да иду. Раније су то биле војне базе и нуклеарне електране, али је закон промењен 2007. и обухвата друге, генерално политичке области, попут Даунинг стрита, Вестминстерске палате и седишта МИ5 и МИ6. Раније, ометачи ових подручја нису могли бити ухапшени ако нису починили неко друго кривично дело и пристали да буду спроведени, али је то промењено изменама закона..

Групе за људска права страхују да би ова овлашћења могла да ометају мирне протесте. Ник Клег, тадашњи портпарол Либералних демократа за унутрашње послове, рекао је: „Нисам свестан огромне трупе преступника који желе да нападну МИ5 или МИ6, а још мање да се излажу безбедносним проверама у Вајтхолу и Вестминстеру да израли своје мишљење. То је маљ да се разбије орах“. Либерти, група која агитује за грађанске слободе, рекла је да је та мера „претерана“..

Врховни суд Уједињеног Краљевства је 2021. пресудио да блокирање путева може бити законит начин демонстрација.

Сједињене Државе

Први амандман Устава Сједињених Држава изричито дозвољава слободу окупљања као део мере за олакшавање решавања таквих притужби. „Амандман I: Конгрес неће донети никакав закон... којим би се ограничило... право људи да се мирно окупљају и да поднесу петицију Влади за исправљање притужби."

Референце

Литература

Bartkowski, Maciej J. (ed.), Recovering Nonviolent History: Civil Resistance in Liberation Struggles, Lynne Rienner, Boulder, Colorado. Carter, April, Howard Clark and Michael Randle (eds.), A Guide to Civil Resistance: A Bibliography of People Power and Nonviolent Protest, vol. 1, Green Print/Merlin Press, London, 2013. . See also vol. 2, Merlin Press. Chenoweth, Erica and Maria J. Stephan, Why Civil Resistance Works: The Strategic Logic of Nonviolent Conflict, Columbia University Press, New York, 2011. . (hardback). In August 2012 this book won the Woodrow Wilson Foundation Award, given annually by the American Political Science Association for the best book on government, politics, or international affairs published in the US during the previous calendar year. . Clark, Howard, Civil Resistance in Kosovo, Pluto Press, London, 2000. . (hardback). , Routledge, Abingdon, 2015. . (paperback). Mallat, Chibli, Philosophy of Nonviolence: Revolution, Constitutionalism, and Justice beyond the Middle East, Oxford University Press, New York, 2015. . (hardback). , Oxford University Press, New York. Randle, Michael, Civil Resistance , Fontana, London. (PDF available), Albert Einstein Institution, Cambridge, Mass. Roberts, Adam and Timothy Garton Ash (eds.), , Oxford: Oxford University Press, 2009. . (hardback); . (paperback, 2011). US edition. Reviews available at Oxford University Research Project on Civil Resistance and Power Politics. Roberts, Adam, Michael J. Willis, Rory McCarthy and Timothy Garton Ash (eds.), , Oxford: Oxford University Press, 2016. . US edition. Arabic language edition published by All Prints Publishers, Beirut. , Oxford University Press, New York, 2011. . (hardback); . (paperback). Zunes, Stephen, Civil Resistance Against Coups: A Comparative and Historical Perspective, ICNC Monograph Series, Washington DC, 2017. Ackerman, Peter and Jack DuVall, A Force More Powerful: A Century of Nonviolent Conflict, Palgrave, New York, 2000. . (paperback). Ackerman, Peter and Christopher Kruegler, Strategic Nonviolent Conflict: The Dynamics of People Power in the Twentieth Century, Praeger, Westport, Connecticut, 1994. . (paperback). Michael Beer, "Civil Resistance Tactics in the 21st Century". ICNC Press. Carter, April, People Power and Political Change: Key Issues and Concepts, Routledge, London. . India, New Delhi. . Gee, Tim, Counterpower: Making Change Happen, New Internationalist, Oxford, 2011. . . . . . Cambridge. . Harmondsworth, UK, and Baltimore, US, 1969. . ) . , Praeger, Westport, Connecticut. , Nouveau Monde, Paris. Semelin, Jacques, Face au Totalitarisme: La Résistance Civile, André Versaille, Brussels. . Also in a 3-volume edition. . Sharp, Gene and others, Waging Nonviolent Struggle: 20th Century Practice and 21st Century Potential, Porter Sargent, Boston. Stephan, Maria J. (ed.), Civilian Jihad: Nonviolent Struggle, Democratization, and Governance in the Middle East, Palgrave Macmillan, New York, 2009. . (paperback). , Zed Books, London, 2015. . (paperback).

Спољашње везе

Special Rapporteur of the United Nations on the rights to freedom of peaceful assembly and of association 10 Principles for the proper management of assemblies (by Special Rapporteurs of the United Nations) "Controlling Public Protest: First Amendment Implications", article about restrictions that may be imposed on public protests, in the FBI Law Enforcement Bulletin (1994)

Категорија:Активизам по методу Категорија:Протести

Демонстрације

Źródło i licencja