Шашинци су насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.436 становника.
Географија мини|лево|200п|Шашинци Село Шашинци налази се у средишњем Срему, између Руме на североистоку, Сремске Митровице на западу, реке Саве на југу и села Вогањ на северу.
На подручју сеоског атара налазило се неколико насеља: Кучинци (забележени 1702. године), Легет (забележен још 1369. године), -{Sztrelocz}- (забележен 1477. године), Ходрос (забележен 1477. године) и Црквице (забележене 1391. године).
Историја
Антика У атару села откривена је остава римског новца која је садржала 256 комада новчића императора из 4. вијека. Систематским заштитним ископавањем од 1979. до 1987. године на локалитету Кудош откривено је насеље из флавијевског доба, и пољопривредно добро из 3. и 4. вијека. Законом о културним добрима овај археолошки локалитет је заштићен од 1986. године. Вишеслојно насеље налазило се на узвишеној греди поред некадашњег потока који се уливао у ријеку Саву. У раноримском насељу констатоване су колибе полуземуничког типа и јаме за отпатке, римскопровинцијска керамика и производи домородачког грнчарства. Комплекс вила чинила је базиликална грађевина са апсидом - хореум, економски објекти и стражарска кула. Откривени су керамички и стаклени судови, накит, једна оловна икона подунавског коњаника, пољопривредне алатке, новчићи, и животињске кости.
Нови вијек Село Шашинци се у историјским споменицима први пут спомиње у 18. веку. Према тим подацима село се некада налазило ближе реци Сави. Сматра се да је село некада било окупљено око насеља које се звало Кучинци. Само место доживљава свој прави развој са првом и другом великом Сеобом Срба (1690/1741). Тако је одмах по досељавању Срба подигнута црква дашчара (1735). Она је замењена у току 18. века зиданом црквом (подигнута 1774) која је једна од најстаријих цркава у Срему. Становници су се током своје дуге историје бавили сточарством и земљорадњом. Село је било изразито активно и живо, што доказују диптиси манастира Јаска према којима су мештани села Шашинци обновитељи манастира и доброчинитељи током зидања манастирске цркве.
У Првом светском рату село је активно учествовало у пребацивању Краљевина Србија војске из Мачве у Срем на месту Легет. Велики број војника је погинуо том приликом, јер су војску која се пребацивала пресрели аустријски војни одреди.
Други светски рат је укључио мештане села у борбе за ослобођење. Било је у селу и партизана и четника. С обзиром да су прилике после рата биле такве, партизанске жртве су остале уписане у летописе историје села. Нека од имена која ће село памтити су Милица Кекезовић, Сава Зделар итд.
Демографија У насељу Шашинци живи 1.494 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,6 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 613 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Културна добра Православна Црква силаска светог Духа у Шашинцима, велики значај.
Види још Бостанијада у Шашинцима
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Шашинци: Гробље у темељу цркве („Вечерње новости“, 7. октобар 2011) Списак крсних слава у селу Шашинци (Сремска Митровица) 1906. године (Порекло, 16. мај 2021)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Сремској Митровици Категорија:Насељена места у Војводини