Elizabeta Beti Jurković (Opatija, 6. oktobar 1936) hrvatska je pjevačica.
Biografija Počela je pjevati za vrijeme studija u Ljubljani (-{Rdeča Žoga}-), već 1954), gdje je upoznala Bojana Adamiča. Osvojila je brojne nagrade na festivalima slovenačke popevke. Na prvim opatijskim festivalima pjeva slovenačke pjesme, ali i Kuntarićeve: „U sjeni palme“ (1958) i „Autobus Kalipso“, (s Ivom Robićem 1959).
Od 1960. živi u Zagrebu i nastupa na zagrebačkim festivalima, već 1960. postiže uspjeh s Kuntarićevom „Ninom“, 1962. pjeva „Oglas“, Alfonsa Kabilja i Arsena Dedića, a od 1965. nastupa i kao kantautor – „Ljuljačka“.
Beti Jurković je snimala za Polidor i obećavala veliku karijeru, ali se rano povukla. Na Jugotonovim pločama veliki hitovi su bili „Kazačok“ i „Jedna gitara bezbroj divnih snova“ (1969) s kojima je postigla više od stotinu hiljada prodanih ploča.
1970-tih godina češće nastupa na festivalu Melodije Istre i Kvarnera, uglavnom sa svojim kompozicijama na stihove Draga Gervaisa (najveći uspjeh postiže „Barke faren“ 1974).
Festivali
Spoljašnje veze Barikada - World Of Music - ex YU singles Beti Jurković - Hronologija (20 izvornih snimaka), Croatia Records, 2002. Članak - Časopis Vijenac, 2004.
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Опатијци Категорија:Хрватски певачи Категорија:Музика у СФРЈ