Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска или СРХ) била је једна од шест федеалних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Првобитно је носила називе Федерална Држава Хрватска (1945-1946) и Народна Република Хрватска (1946-1963), а потом је добила назив Социјалистичка Република Хрватска (1963-1990). Била је друга по величини федерална јединица у СФРЈ и друга по броју становника (после СР Србије), а такође и друга по развијености (после СР Словеније). Главни град СР Хрватске био је Загреб.

Конститутивни народи у СР Хрватској били су Хрвати и Срби, а званично су признаване и мањинске народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Историја

На почетку Другог светског рата у Југославији (1941), дошло је до слома Краљевине Југославије и пропасти дотадашње Бановине Хрватске, након чега је под окриљем Нацистичке Немачке и Фашистичке Италије створена Независна Држава Хрватска (НДХ), на чијем је подручју успостављена усташка власт, која је починила геноцид над српским народом.

Југословенска федерална једница Хрватска је настала током НОБ, на ослобођеним подручјима Хрватске, а озваничена је одлукама АВНОЈ из новембра 1943. године и Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) из маја 1944. године. Након коначног ослобођења, званично је конституисана 25. јула 1945. године, на Четвртом заседању ЗАВНОХ као Федерална Држава Хрватска. Након проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) и усвајања првог Устава ФНРЈ (1946), добила је назив Народна Република Хрватска, а потом је усвојен и први Устав НР Хрватске (1947). Нови назив Социјалистичка Република Хрватска добила је након доношења новог Устава СФРЈ из 1963. године, а тада је усвојен и Устав СР Хрватске. Почетком 1970-их година у СР Хрватској долази до јачања конфедералистичких, а затим и сепаратистичких тенденција (Хрватско прољеће), које су тада сузбијене. Већ 1974. године, донет је нови Устав СР Хрватске, који је остао на снази све до 1990. године.

Након првих вишепартијских избора (1990), дошло је до крупних друштвено-политичких промена: реафирмисана је политика конфедерализма, а потом и сецесионизма, измењени су државни симболи, укинуте су заједнице општина, а Срби у Хрватској су престали да буду конститутиван народ, што је био један од разлога за избијање етничких сукоба и рата у Хрватској. Доношењем уставних амандмана од 25. јула 1990. године, СР Хрватска је преименована у Републику Хрватску. Независност од СФРЈ прогласила је 25. јуна 1991. године, али је Брионском декларацијом проглашен мораторијум од три месеца, након чега је независност изнова проглашена 8. октобра 1991. године, а међународно признање је уследило почетком 1992. године.

Положај Срба Положај Срба у југословенској федералној јединици Хрваткој био је регулисан уставним и законским прописима. Већ приликом доношења Устава НР Хрватске из 1947. године, у члану 11. било је назначено: "Srbi u Narodnoj Republici Hrvatskoj ravnopravni su sa Hrvatima", док је члан 112. садржао одредбу: "Postupak pred sudovima vodi se na hrvatskom ili srpskom jeziku". Међутим, већ приликом доношења новог Устава СР Хрватске из 1963. године, укинута је одредба из ранијег члана 11, а измењена је и одредба о језику, која је у новом члану 247. гласила: "Postupak pred sudovima i drugim organima vodi se na hrvatskosrpskom jeziku". Ни такво решење није дуго опстало, пошто је већ 1972. године дошло до измена и допуна у Уставу СР Хрватске, а том приликом је у уставном амандману бр. 5 било прописано: "U Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u javnoj je upotrebi hrvatski književni jezik - standardni oblik narodnog jezika Hrvata i Srba u Hrvatskoj, koji se naziva hrvatski ili srpski". У периоду од 1988. до 1990. године, учињени су покушаји да се народна и језичка права Срба боље дефинишу, а том приликом је формулисан и предлог амандмана бр. 41 који је гласио: "U Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u službenoj je upotrebi hrvatski ili srpski jezik, standardni oblik narodnog jezika Hrvata i Srba u Hrvatskoj, koji se naziva i hrvatski književni jezik, a koji je i književni jezik Srba u Hrvatskoj", али такво решење је одбијено од стране Сабора, тако да предожени амандман није озваничен.

Општине у СР Хрватској десно|мини|200п|Заједнице општина у СР Хрватској, од 1986. до 1990. На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

Град Загреб (14 општина): Велика Горица, Дубрава, Запрешић, Максимир, Медвешчак, Нови Загреб, Пешченица, Самобор, Сесвете, Суседград, Трешњевка, Трње, Центар и Чрномерец. ЗО Загреб (12 општина): Врбовец, Доња Стубица, Дуго Село, Забок, Зелина, Златар-Бистрица, Иванић Град, Јастребарско, Клањец, Крапина, Кутина и Преграда. ЗО Вараждин (5 општина): Вараждин, Иванец, Лудбрег, Нови Мароф и Чаковец. ЗО Бјеловар (10 општина): Бјеловар, Вировитица, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар, Ђурђевац, Копривница, Крижевци, Пакрац и Чазма. ЗО Осијек (14 општина): Бели Манастир, Валпово, Винковци, Вуковар, Доњи Михољац, Ђаково, Жупања, Нашице, Нова Градишка, Ораховица, Осијек, Подравска Слатина, Славонска Пожега и Славонски Брод. ЗО Сисак (6 општина): Глина, Општина Двор, Костајница, Новска, Петриња и Сисак. ЗО Карловац (6 општина): Војнић, Вргинмост, Дуга Реса, Карловац, Озаљ и Слуњ. ЗО Ријека (19 општина): Бује, Бузет, Врбовско, Делнице, Крк, Лабин, Огулин, Опатија, Паг, Пазин, Пореч, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Сењ, Црес-Лошињ, Цриквеница и Чабар. ЗО Госпић (5 општина): Госпић, Грачац, Доњи Лапац, Титова Кореница и Оточац. ЗО Сплит (24 општине): Бенковац, Биоград на Мору, Брач, Вис, Вргорац, Дрниш, Дубровник, Задар, Имотски, Кардељево, Каштела, Книн, Корчула, Ластово, Макарска, Метковић, Обровац, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Трогир, Хвар и Шибеник.

Имена градова Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске: Биоград на мору — данас Биоград Двор на Уни — данас Двор Зелина — данас Свети Иван Зелина Кардељево (од 1950. до 1954. и од 1980; по Едварду Кардељу) — данас Плоче Костајница — данас Хрватска Костајница Партизанска Дрежница — Дрежница Подравска Слатина — данас Слатина Славонска Пожега — данас Пожега Титова Кореница (од 1945; по Јосипу Брозу Титу) — данас Кореница

Функционери СР Хрватске Председници Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Хрватске уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске, од 1943. до 1945. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Председник ЗАВНОХ-а Владимир Назор (13. јун 1943 — 25. јул 1945) Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945—1953) Владимир Назор (25. јул 1945 — 19. јун 1949) Карло Мразовић (15. октобар 1949 — фебруар 1952) Вицко Крстуловић (фебруар 1952 — 6. фебруар 1953) Председник Сабора НР Хрватске (1953—1974) Златан Сремец (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953) Владимир Бакарић (18. децембар 1953 — 1963) Иван Крајачић (1963 — 1967) Јаков Блажевић (1967 — април 1974) Иво Перишин (април 1974 — 8. мај 1974) Председник Председништва СР Хрватске (1974—1990) Јаков Блажевић (8. мај 1974 — мај 1982) Маријан Цветковић (мај 1982 — мај 1983) Милутин Балтић (мај 1983 — 10. мај 1984) Јакша Петрић (10. мај 1984 — 10. мај 1985) Перо Цар (10. мај 1985 — 20. новембар 1985) Ема Дероси Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986) Анте Марковић (10. мај 1986 — мај 1988) Иво Латин (мај 1988 — 30. мај 1990) Фрањо Туђман (30. мај 1990 — 25. јул 1990)Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске (»Народне новине«, бр. 31/90 од 28. јула 1990.)

Премијери Министар за Хрватску у Привременој влади ДФЈ (1945) Павле Грегорић (7. март 1945 — 14. април 1945) Председник владе (1945—1953) Владимир Бакарић (14. април 1945 — 6. фебруар 1953) Председник Извршног већа (1953—1990) Владимир Бакарић (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953) Јаков Блажевић (18. децембар 1953 — јул 1962) Звонко Бркић (јул 1962 — јун 1963) Мика Шпиљак (јун 1963 — мај 1967) Савка Дабчевић-Кучар (мај 1967 — мај 1969) Драгутин Харамија (мај 1969 — децембар 1971) Иво Перишин (децембар 1971 — април 1974) Јаков Сиротковић (април 1974 — 9. мај 1978) Петар Флековић (9. мај 1978 — јул 1982) Анте Марковић (јул 1982 — 20. новембар 1985) Ема Дероси Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986) Антун Миловић (10. мај 1986 — 30. мај 1990) Стјепан Месић (30. мај 1990 — 25. јул 1990)

Фотогалерија <div style="text-align:center;font-size:85%;">

Напомене

Види још

Историја Хрватске Срби у Хрватској Срби у Славонији Срби у Далмацији

Референце

Литература

Спољашње везе Narodni odbor oblasti Dalmacije Narodni odbor oblasti Osijek

Категорија:Републике СФРЈ Категорија:Историја Хрватске Категорија:Историја Срба у савременом добу