Радош Бајић (Медвеђа код Трстеника, 24. септембар 1953) српски је глумац, сценариста и редитељ.
Биографија Радош је рођен 24. септембра 1953. године у селу Медвеђа код Трстеника од оца Милоша и мајке Вере.Порекло Радоша Бајића (Порекло, 6. април 2012) Основну школу је завршио у свом родном селу, а средњу музичку школу у Нишу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1976. године у класи професорке Огњенке Милићевић.
Своју професионалну каријеру је започео још као студент улогом Недељка Чабриновића у режији Вељка Булајића 1975. године. Одмах по завршетку школовања Бајић бива позван у ангажман готово свих београдских позоришта: у Југословенском драмском позоришту на позив професора Мирослава Беловића са великим успехом играо је Лауру у представи „Дундо Мароје”, у Народном позоришту Зрикавицу у „Црвеном шалу” Антонија Исаковића, у Позоришту „Атеље 212” улогу Ненада у драми „Дуел”, чији је и аутор, са Јованом Милићевићем.
На самом почетку каријере, пише своје прво ауторско дело — монодраму Лед, коју игра преко 1000 пута по селима и градовима Србије и Југославије и са којом постиже огроман успех. Захваљујући својим театарским, лексичко-дијалекатским вредностима, као и књижевним квалитетима — ЛЕД је уврштен у антологију српске монодраме. Међутим, након одличних критика које је добио за своје прве улоге на филму, а посебно након изванредних реакција публике — опредељује се да своју каријеру примарно настави на филму и телевизији. Од почетка своје богате каријере филмско-телевизијског глумца остварио је преко 100 улога на филму и на телевизији. Сарађивао је са најзначајнијим филмским и телевизијским редитељима као што су: Вељко Булајић, Живојин Павловић, Живко Николић, Хајрудин Крвавац, Александар Ђорђевић, Здравко Шотра, Драгослав Лазић, Славољуб Стефановић Раваси и други. Остварио је изванредне улоге у филмовима, ТВ драмама и серијама.
Бајићу је велику популарност донео далеке 1976 године лик Недељка Чабриновића у филму "Атентат у Сарајеву", затим ликови Анђелка у култном филму "Бештије" Живка Николића, затим улога младог пилота Далибора у филму у тв серији "Партизанска ескадрила" Хајуридина Крвавца. Прославио се улогом Секуле којег је глумио у филмовима „Секула и његове жене” (1986) „Секула се опет жени” (1991) и „Трећа срећа” (1995). године са тематиком шумадијског села, у режији Драгослава Лазића. Посебан део у каријери Бајића представља сарадња са чувеним редитељем Живојином Павловићем са којим је снимио филмове "На путу за Катангу" и "Дезертер", у којима је поред сјајних драмских улога(рудар Јова и мајор Вељачић)био и продуцент и сценариста. Крајем 2007. је на локацијама у свом родном месту и околини снимио ТВ серију, чији је сценариста и редитељ „Село гори, а баба се чешља” која има сличну тематику. Серија "Село гори" је постигла највећу могућу гледаност на медијском простору Србије и екс Југославије са појединачним sherom једне епизоде од 72,6% и рејтингом од 40,5 поена. Његова серија "Равна Гора" са рејтингом 26 поена - такође је била најгледанији телевизијски програм у 2013/14 години када је приказивана на РТСу. Тв серија "Пси лају ветар носи" у првој епизоди остварила је рејтинг 21 поен и sher од 48% што је убедљиво најгледанији садржај на медијској сцени Србије у 2017 години.
Поред глумачког опуса успешну и богату професионалну каријеру Радоша Бајића обележавају и осведочени ауторски, сценаристички и продуцентски резултати. Почев од монодраме ЛЕД па до ТВ серије СЕЛО ГОРИ А БАБА СЕ ЧЕШЉА, он је аутор, то јест сценариста следећих уметничких дела: 2026. Чувар иконе светог Ђорђа - филм и ТВ серија у припреми - КОНТРАСТ СТУДИОС 2024. Ваздушни мост - мини серија у 6 епизода - КОНТРАСТ СТУДИОС 2023. Хероји Халијарда - играни филм - КОНТРАСТ СТУДИОС 2017-2019. Шифра Деспот - ТВ серија од 55 епизода ТВ ПИНК - КОНТРАСТ СТУДИОС 2017-2019. Пси лају ветар носи - ТВ серија од 22 епизода РТС 2015. Браћа по бабине линије - играни филм - КОНТРАСТ СТУДИОС 2014. За краља и отаџбину - играни филм - КОНТРАСТ СТУДИОС 2013. Равна Гора — ТВ серија од 10 епизода - РТС-КОНТРАСТ СТУДИОС 2011. Лед — играни филм - КОНТРАСТ СТУДИОС 2012. Лед - мини серијал од три дела -РТС - КОНТРАСТ СТУДИОС 2007—2016. Село гори, а баба се чешља — ТВ серија од 101 епизоде РТС - КОНТРАСТ СТУДИОС 2009. Село гори... и тако — играни филм КОНТРАСТ СТУДИОС 2009: Награда Браћа Карић 1995. Трећа срећа — играни филм КВИТ ПОДИЈУМ 1991. Секула се опет жени — играни филм 1989. Траговима косовских јунака — драмска хроника КВИТ ПОДИЈУМ 1987. На путу за Катангу — играни филм 1985. Божић у Шумадији — документарно играни филм РТС 1985. Ој Мораво — ТВ серијал РТС 1984. Откос — ТВ серијал РТС 1982. Лед — ТВ драма РТС
Значајан допринос афирмацији наших културних вредности Бајић је дао и као издавач, за шта је три године награђиван на Сајму књига за ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ и то за објављивање: Изабраних дела ДИВЉИ ВЕТАР Живојина Павловића у 10 томова Изабраних дела СРЦЕ МЕ ЈЕ ОТКУЦАЛО Милована Витезовића у 10 томова Дневника ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА у 6 томова
Велику креативну енергију, ентузијазам и напор Бајић перманентно улаже у очување традиционалних, културних и историјских вредности српског народа из централне Србије и тамошњег српског села. Везан рођењем за село, у свом уметничком раду он се предано и са заносом бави традицијом, баштином и савременошћу српског села. Мимо сваке дневно-политичке околности Бајић не учествује у политичком животу. Својим резултатима у горенаведеним уметничким активностима, Бајић подржава концепт аутономности уметности у односу на политику. Уз снажну патриотску потпору он афирмише традиционалне, а често оспораване вредности српског народа, лепоту, традицију, човекољубље и породицу.
Веома предано се дуги низ година са својом породицом бави хуманитарним радом.
Од 2010. године Бајић је редовни члан Одбора за село Српске Академије наука и уметности.
Радош Бајић редовно пише за угледне дневне новине Политика и Блиц
Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама. Од 2012. године Бајић је редовни члан Одбора за село Српске Академије наука и уметности.
Ожењен је супругом Миленом. Има двоје деце, ћерку Јелену и сина Недељка, две унуке, Софију и Ленку и два унука, Александра и Филипа. Бајић живи у Београду и родном селу Медвеђи код Трстеника.
Године 2018. додељена му је Награда Павле Вуисић за животно дело.Радошу Бајићу награда "Павле Вуисић" за животно дело („Радио-телевизија Србије”, 17. август 2018)
Биће члан жирија на 46. Међународном филмском фестивалу у Москви, на позив Никите Михалкова.
Објавио је монографију „Радош - мој живот, моја прича”.
Награде и признања Златна пилотска значка РВО Војске Југославије за улогу Далибора у филму Партизанска ескадрила — 1979. година Златна значка Културно-Просветне заједнице Србије — 1981. године Велика Повеља за мушку улогу у филму Дезертер, на Фестивалу глумачких остварења у Нишу — 1992. године Награда за глумачки пар године ОН и ОНА (Љ. Стјепановић и Р. Бајић) на Фестивалу глумачких остварења у Нишу — августа 2008. године. Награда Привредне Коморе Србије — Менаџер године за филмску и телевизијску продукцију (аутору Р. Бајићу), Београд — јануар 2009. године. Награда Компаније НОВОСТИ За Најбољу ТВ Серију у 2008. години, Београд, фебруар 2009. године. Награда ЗЛАТНИ ЋУРАН — Фестивал комедије у Јагодини, за врхунске резултате у стваралаштву на ТВ медију (аутору Р. Бајићу) март 2009. године. Награда ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ за најгледанију ТВ серију „Село гори а баба се чешља” у 2008. години, Београд, март 2009. године. Награда ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО (аутору Р. Бајићу) — Фестивал сатире и карикатуре Крушевац — април 2009. године. Награда за најбоље и врхунске резултате из области КУЛТУРЕ И СТВАРАЛАШТВА — ТВ МЕДИЈИ, — КАРИЋ ФОНДАЦИЈЕ — мај 2009. године. Награда ТВ НОВОСТИ за најгледанију серију „Село гори а баба се чешља” у 2009. години Вукова награда, за значајан допринос у култури и уметности — 2009 година. ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА доделило је Радошу Бајићу повељу за значајан допринос у култури српског народа — 2010. Години Награда ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ за најгледанију ТВ серију „Село гори а баба се чешља” у 2010. години, Београд, март 2009. године. Награда за глумачки пар године ОН и ОНА (Љ. Степановић и Р. Бајић) на Фестивалу глумачких остварења у Нишу — август 2011. године. Орден Светог Владике Николаја, март 2012. године. ВЕЛИКА ГРАМАТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, Јун 2012. године — Епархије Крушевачка. Награда за НАЈБОЉУ ТВ СЕРИЈУ СВИХ ВРЕМЕНА / Фестивал ТВ серија — октобар 2012. године. ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ 2012 — новембар 2012. Фонд Принцезе Катарине и часопис ХЕЛОУ ПОВЕЉА УДРУЖЕЊА ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ за серију РАВНА ГОРА — јануар 2013. године. Орден ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРУНЕ ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА - МАРТ 2014. Одликовање од Принца Карађорђевића Награда за најбољу ТВ серију - Федес 2015. године СТАТУЕТА СЛОБОДЕ, награда за најбољу мушку улогу у филму "БРАЋА ПО БАБИНЕ ЛИНИЈЕ" на Филмском фестивалу Сопот, јул 2016.г Воља чини ћуда - Награда за укупно стваралаштво - Вршац, април 2017. године Орден Светог владике Николаја српског за велику љубав показану према својој цркви и допринос у очувању моралних вриједности и хришћанске традиције српског народа, кроз ТВ серију и књигу о српском селу. Одликовао га је епископ шабачки Лаврентије 29. марта 2012. у Шапцу. Орден Светог Саве другог степена — одликовала га је Српска православна црква фебруара 2013. године.Орден Светог Саве велика част и привилегија („Политика”, 19. фебруар 2013). Приступљено 24. 4. 2013. Орден Круне, III степена — одликовао га је Принц Александар II Карађорђевић марта 2015. године. Награда за животно дело "ПАВЛЕ ВУИСИЋ" - Филмски сусрети Ниш 2018 године Национално признање за врхунски допринос у култури Србије - фебруар 2023. год. Награда „Беловодска розета”, за врхунске резултате у области културе, јул 2023, Бела Вода код Крушевца. Награда „Александар Лифка”, 2026.
Филмографија
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1975. || Синови || Фудбалер |- | 1975. || Ђавоље мердевине || |- | 1975. || Сарајевски атентат || Недељко Чабриновић |- | 1976. || Деца расту ноћу || Богдан |- | 1976. || Врхови Зеленгоре || Ненад |- | 1977. || Бештије || Анђелко |- | 1978. || Господарев зет (ТВ)|| |- | 1978. || Стићи пре свитања || Милош Јовановић |- | 1979. || Партизанска ескадрила || Далибор |- | 1979. || Радио Вихор зове Анђелију || |- | 1979. || Освајање слободе || Милан Достанић „Свирац” |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || Драги мој Миловане Данојлићу || |- | 1981. || Жеђ || |- | 1982. || Настојање || Станко |- | 1982. || Венеријанска раја || Симић |- | 1982. || Кројачи џинса || Чеда |- | 1982. || Лед || |- | 1982. || Сабињанке || Ралф Нелзон, убица служавке |- | 1983. || Маховина на асфалту || учитељ |- | 1983. || Бановић Страхиња || Бошко Југовић |- | 1984. || Ој, Мораво (ТВ)|| Наратор |- | 1984. || Седефна ружа || |- | 1984. || Откос || Добривоје Кркић |- | 1985. || Двоструки удар || Стале |- | 1985. || Црвена барака || немачки наредник |- | 1986. || Секула и његове жене || Секула |- | 1987. || Луталица || Дуле — шеф оркестра |- | 1987. || Waitapu || Спира |- | 1987. || Увек спремне жене || Брашарац |- | 1987. || На путу за Катангу || Јова |- | 1988. || Сунцокрети || наставник математике |- | 1988. || Ванбрачна путовања || Фарук |- | 1987−1988. || Вук Караџић || Сима Милутиновић Сарајлија |- | 1988. || Ортаци || Спасоје Киковић „Кики” |- | 1989. || Пет хиљада метара са препрекама || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || Солунци говоре || |- | 1990. || Покојник || Полицијски агент |- | 1990. || Свето место || Спира |- | 1991. || Секула се опет жени || Секула |- | 1991. || Смрт госпође Министарке || пуковник |- | 1992. || Први пут с оцем на јутрење || кум Илија |- | 1992. || Дезертер || Алекса |- | 1993. || Нападач || Уредник на телевизији |- | 1995. || Трећа срећа || Секула/Драгољуб |-