Савез реформских снага Југославије (скраћено СРСЈ) била је краткотрајна политичка партија у СФР Југославији коју је у јулу 1990. године основао Анте Марковић, последњи председник Савезног извршног већа (Владе СФРЈ). Партија је била изразито антинационалистички оријентисана и залагала се за очување југословенске федерације путем радикалних економских и политичких реформи.Радовић, Б. . Часопис за сувремену повијест, 52(3),

Оснивање Анте Марковић је оснивање СРСЈ званично објавио 29. јула 1990. године током великог народног збора на Козари, у Босни и Херцеговини, пред око 100.000 људи. Настанак партије био је директан покушај савезне владе да створи сопствену политичку базу у време када су на републичким нивоима масовно побеђивале националне и сепаратистичке снаге.„Програм Анте Марковића: Савез реформских снага”. Борба, 16. август 1990, thumb|right|Анте Марковић (1924−2011) Основу програма СРСЈ чиниле су успешне економске реформе које је Марковићева влада спровела крајем 1989. и почетком 1990. године (стабилизација динара, сузбијање хиперинфлације и отварање тржишта), као и идеја о еволутивној транзицији СФРЈ у модерну, демократску европску државу.

Идеологија и програм СРСЈ је деловао као широка коалиција модерне левице, либерала и пројугословенски оријентисаних грађана. Главне тачке програма биле су: Очување целовите Југославије као демократске федерације. Тржишна економија, приватизација друштвене својине и заштита приватне својине. Гарантовање грађанских права и слобода свим становницима без обзира на националну припадност. Ступање Југославије у Европску економску заједницу (ЕЕЗ).

Изборни резултати (1990) Иако су анкете током лета 1990. године показивале високу популарност Анте Марковића и његовог програма међу грађанима, партија је на првим вишестраначким изборима у републикама доживела неуспех због снажне националне поларизације и опструкције локалних републичких медија.

Србија: Заједно са УЈДИ-јем, СРСЈ је освојио само 2 мандата у Народној скупштини. Њихов председнички кандидат, познати филмски критичар и теоретичар Иван Ђурић, освојио је 5,5% гласова (треће место). На изборима у Црној Гори добили су 17 мандата. Босна и Херцеговина: Овде је партија остварила најбољи резултат, освојивши 12 од 130 места у Већу грађана. Главни тријумф СРСЈ је остварио у Тузли, где је однео локалну победу. Македонија: СРСЈ је остварио солидан резултат освојивши 16.1% гласова у другом кругу, чиме је постао значајан фактор у тадашњем македонском парламенту. Хрватска и Словенија: СРСЈ није успео да изгради озбиљнију страначку инфраструктуру пре избора који су у овим републикама одржани већ у пролеће 1990. године, пре званичног оснивања странке на Козари.

Распад и наслеђе Са почетком ратних сукоба средином 1991. године и маргинализацијом савезних институција, Савез реформских снага Југославије се убрзо распао.

Ипак, из његових републичких одбора настале су многе касније антиратне, либералне и социјалдемократске партије на простору бивше Југославије: У Србији је од делова СРСЈ-а касније формиран Грађански савез Србије (ГСС) на челу са Весном Пешић. У Црној Гори су реформисти касније трансформисани у Социјалдемократску партију Црне Горе (СДП). У Босни и Херцеговини су се интегрисали са тадашњом Странком независних социјалдемократа (СНСД) и Унијом босанскохерцеговачких социјалдемократа (УБХСД) Селима Бешлагића. У Северној Македонији је настала Либерална партија Македоније.

Наслеђе и странке наследнице Иако се Савез реформских снага Југославије брзо распао услед маргинализације савезних институција и избијања ратних сукоба 1991. године, партија је оставила дубок траг на политичкој сцени бивших југословенских република. Из њених одбора, посланичких клубова и идеолошких основа настао је значајан број савремених политичких партија:

Република Српска / Босна и Херцеговина: Будући председник Владе и председник Републике Српске Милорад Додик ушао је 1990. године у Скупштину СР БиХ управо са листе СРСЈ. Након почетка сукоба, Додик формира Клуб независних посланика који касније прераста у Странку независних социјалдемократа (СНСД). Спајањем ове странке са Демократском социјалистичком партијом (ДСП) — која је такође била директни изданак социјалистичког крила реформиста — настао је данашњи Савез независних социјалдемократа (СНСД).Народна скупштина Републике Српске 1991-2011. Бања Лука: Графомарк Такође, Младен Иванић и група економских експерата блиска Марковићевим реформама касније су формирали Партију демократског прогреса (ПДП). У Федерацији БиХ, реформисти су се интегрисали са тадашњом Социјалдемократском партијом (СДП БиХ) и Унијом босанскохерцеговачких социјалдемократа (УБХСД). Србија: Из делова СРСЈ-а и УЈДИ-ја касније је формиран Грађански савез Србије (ГСС) на челу са Весном Пешић, који је током деведесетих година деловао као језгро антиратног и грађанског оппозиционог блока у Србији. Црна Гора: Црногорски огранак реформиста, који је на изборима 1990. остварио одличан резултат, касније се трансформисао у Социјалдемократску партију Црне Горе (СДП) предвођену Жарком Ракчевићем. Северна Македонија: Македонско крило СРСЈ-а се трансформисало у Либералну партију Македоније, која је у првим годинама македонске независности чинила владајућу коалицију.Биљана, В. . Скопје: Правен факултет.

Кључни лидери по републикама СФРЈ

Покрет Анте Марковића је на републичким нивоима окупио тадашњу друштвену, академску и политичку елиту која се противила ратној опцији и залагала за демократизацију земље кроз економске реформе. Босна и Херцеговина Главна личност и председник Савеза реформских снага за БиХ био је др Ненад Кецмановић, тадашњи угледни професор и ректор Универзитета у Сарајеву.Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад . Београд: Недељник. Кецмановић је био идеолошки архитект партије у БиХ, профилишући је као грађанску, мултиетничку и проевропску алтернативу тада новоформираним националним странкама (СДА, СДС и ХДЗ). Поред њега, кључне улоге у БиХ су имали: Милорад Додик — водио је посланички клуб реформиста у Скупштини СР БиХ. Селим Бешлагић — предводио је реформисте у Тузланском басену и остварио историјску изборну победу на локалном нивоу. Драган Калинић — истакнути члан из Сарајева и каснији ратни министар здравља Републике Српске. Јосип Пејаковић — познати босанскохерцеговачки глумац који је био један од најпрепознатљивијих јавних промотера реформиста у медијској кампањи.

Србија У Србији је покрет уживао велику подршку у Београду и Војводини, посебно међу уметничким и научним круговима: Иван Ђурић — угледни византолог, професор и интелектуалац, био је председнички кандидат СРСЈ у Србији 1990. године. Весна Пешић — активисткиња и социолог, координаторка деловања СРСЈ и УЈДИ-ја. Жарко Кораћ — председник Извршног одбора СРСЈ за Србију. Војин Димитријевић — председник предсједништва Савеза реформских снага за Србију

Црна Гора Црногорски огранак СРСЈ је остварио један од најбољих изборних процената и постао језгро каснијег суверенистичког и социјалдемократског блока: Жарко Ракчевић — економиста и један од водећих лидера реформиста у републици. Љубиша Станковић — каснији ректор Универзитета Црне Горе, један од најактивнијих чланова покрета. Срђан Дармановић — политиколог и аналитичар, активан у организацији републичког одбора странке.

Северна Македонија У Македонији је Савез реформиских снага остварио један од својих највећих политичких успеха, поставши парламентарна и владајућа странка. Стево Црвенковски — угледни интелектуалац и уметник, био је главни вођа и политички уметник СРСЈ у Македонији. Након стицања независности, постао је први потпредседник Владе и министар спољних послова. Покрет је на изборима 1990. године наступио у коалицији са Младом демократском странком и освојио 11 мандата у Собрању. Након распада СФРЈ, из овог огранка је настала Либерална партија Македоније, коју је предводио Стојан Андов.

Словенија У Словенији СРСЈ није имао истакнутог појединачног лидера јер су републички избори одржани пре званичног оснивања савезне странке. Покрет је касније деловао преко Социјалдемократске уније (SDU) као мале ванпарламентарне странке, која се 1993. године утопила у данашње Социјалне демократе (SD)

Хрватска У Хрватској је сам Анте Марковић био главни носилац и лидер активности. Будући да су републички избори одржани пре званичног оснивања партије, СРСЈ у Хрватској није успео да изгради масовну инфраструктуру, већ је деловао локално, углавном преко јаких одбора у Ријеци и Истри. Из овог политичког миљеа делимично је ојачан каснији регионални и социјалдемократски блок у Хрватској.

Види још Анте Марковић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Распад СФРЈ

Референце

Спољашње везе

Текст из 1990. године о оснивању СРСЈ на Козари

Категорија:Политичке странке у Југославији Категорија:Настанци у Југославији 1990. Категорија:Историја Југославије