Кетрин Зита Џоунс (; Свонзи, 25. септембар 1969) велшка је глумица. Рођена и одрасла у Свонзију, Зита Џоунс је у младости тежила да буде глумица. Као дете играла је у позоришту Вест Енд и то у мјузиклима Annie и Bugsy Malone. Похађала је Уметничку образовну школу у Лондону и то смер музичко позориште, а свој сценски пробој имала је 1987. године када је тумачила главну улогу у мјузиклу 42nd Street. Њен деби на екрану био је не толико успешни француско-италијански филм 1001 ноћ () из 1990, а већи успех остварила је у британској телевизијској серији The Darling Buds of May (1991—1993). Изненађена тиме што је у британским филмовима рекламирана као лепа девојка, Зита Џоунс се преселила у Лос Анђелес.
У Холивуду се етаблирала улогама које су истакле њен сексепил, попут акционог филма Маска Зороа () (1998) и филма Клопка (, 1999). Добила је позитивне критике за своје улоге осветољубиве труднице у филму Путеви дроге (, 2000) и певачице убице у мјузиклу Чикаго () из 2002. године; за потоњу улогу освојила је Оскара и награду БАФТА за најбољу споредну глумицу. Потом је глумила у високопрофилним филмовима више од деценије, укључујући комедију Заведи ме, разведи ме (, 2003), филм Играј своју игру 2 (2004), комедију Терминал (, 2004) и романтичну комедију Без резервације (, 2007). Након тога су уследиле мање улоге пошто се Зита Џоунс вратила на позорницу и глумила остарелу глумицу у представи A Little Night Music (2009), освојивши награду Тони за њу. Зита Џоунс је са прекидима наставила да ради током 2010-их, глумећи у психолошком трилеру Нежељено дејство (, 2013) и акционом филму Опасни пензионери 2 (, 2013), а глумила је и Оливију де Хевиланд у телевизијској серији Феуд (2017).
Добитница је неколико признања, укључујући награду Оскар, Британску филмску награду (БАФТА) и награду Тони, а 2010. је одликована Орденом Британског царства (, скраћено CBE) за своје филмске и хуманитарне подухвате. Подржава разне добротворне установе и акције, и истакнута је јавна личност која подржава брендове. Њена борба са депресијом и биполарним поремећајем била је испраћена и документована у медијима. Удата је за америчког глумца Мајкла Дагласа, са којим има двоје деце.
Биографија Детињство, младост и првобитна позоришна каријера мини|Округ Мамблс, место где је одрасла Рођена је 25. септембра 1969. у Свонзију у Велсу, као ћерка Дејвида Џоунса, власника фабрике слатких производа, и његове супруге Патрише (рођ. Фер), шнајдерке. Отац јој је Велшанин, а мајка је ирског католичког порекла. Име је добила по бакама, Зети Џоунс и Кетрин Фер. Има старијег брата Дејвида и млађег брата Линдона, који је радио као заступник продаје пре него што се упустио у филмску продукцију. Одгајана је у предграђу Мамблс. Пошто је била хиперактивно дете, мајка ју је послала у школу плеса Хејзел Џонсон када јој је било четири године. Школовала се у школи Дамбартон Хаус, приватној школи у Свонзију. Потиче из скромне породице, али се њихово богатство побољшало када су освојили 100.000 фунти на такмичењу за бинго, што им је омогућило да плаћају часове плеса и балета за своју ћерку.
Учествовала је у школским представама од малих ногу и привукла пажњу локалних медија када је својим певањем песме Шерли Баси победила на локалном талент такмичењу. Као део плесне трупе, стално је путовала у Лондон, где је била на аудицијама за улоге у позоришту. Са девет година изабрана је да глуми једну од сирочади у мјузиклу Annie у Вест Енду, а у раним тинејџерским годинама постала је национална шампионка степ плеса. Године 1981. играла је главну улогу у мјузиклу Annie која је извођена у Позоришту у Свонзију. Две године касније, она је играла главну улогу Талуле у представи Bugsy Malone у Вест Енд продукцији. Са 15 година је напустила школу и одлучила да живи у Лондону, како би се у потпуности посветила глумачкој каријери; такође је била заузета јер је наступала на турнеји, изводећи представу The Pajama Game. Описујући своје тинејџерске године у Лондону, она је рекла: „Вратила бих се на аудиције, а затим пресвукла костим или опет навукла нове хулахопке и отишла на нову аудицију. Можда ми је понекад требало два покушаја, али увек сам добијала посао. Схватала сам оно што су они желели”. Завршила је Уметничку школу у Чизвику у Лондону, похађајући трогодишњи курс музичког позоришта.
Године 1987, када је имала 17 година, изабрана је за другу замену водеће глумице у представи 42nd Street. Током једног од наступа, и главна глумица и њена прва замена биле су недоступне, па су је замолили да игра улогу Пеги Сојер — девојчице из хора која постаје звезда. Продуцент је био импресиониран њеним глумачким способностима па је Кетрин играла ту улогу следеће две године. Њена следећа сценска појава била у Енглеској националној опери у Лондонском Колосеуму 1989, где је глумила Ме Џоунс у представи Street Scene Курта Вејла.
Каријера 1990—1996: Деби на екрану и борбе са каријером Године 1990. остварила је свој филмски деби у филму 1001 ноћ редитеља Филипа де Брока. Овај француско-италијански филм, снимљен на основу персијске збирке прича Хиљаду и једна ноћ, приказује причу из перспективе Шехерезаде, једне од млада краља Шахријара (Тјери Лермит). Филм није остварио најбољи успех, а према Де Броковој колумни у Дејли телеграфу, филм се „најбоље памти по својим пријатним голим сценама”. Већи успех уследио је када је глумила уз Дејвида Џејсона и Пем Ферис у британској комично-драмској телевизијској серији The Darling Buds of May од 1991. до 1993. године. Серија је заснована на истоименом роману Х. Е. Бејтса, а она у њој тумачи улогу најстарије кћерке породице која живи у британском селу током 1950-их. Серија је у то време била највише оцењена телевизијска емисија у земљи, а она је за своју улогу стекла широко јавно признање; рекла је: „Буквално, са сат времена телевизије, мој живот се потпуно променио. Нигде нисам могла да одем.”
Након кратког наступа као Беатриз Енрикес де Арана у неуспешном авантуристичком филму Кристифор Колумбо: Откриће () из 1992. године, тумачила је трбушну плесачицу у епизоди телевизијске серије Џорџа Лукаса Хронике младог Индијане Џоунса () из 1992. Затим је глумила амбициозну војвоткињу у филму Splitting Heirs (1993), драми режисера Роберта Јанга о двоје деце (Ерик Ајдл и Рик Моренис) који су раздвојени по рођењу. Рецензије за филм биле су негативне, мада је критичар Винсент Кенби из Њујорк тајмса сматрао да је она била „врло забавна”. Године 1994. Кетрин је глумила меланхоличну Еустасију Ви у телевизијском филму Повратак домороца, адаптацији истоименог романа Томаса Хардија из 1878. године, а исте године тумачила је и супругу лика кога је тумачио Лојд Овен у телевизијској ратној драми The Cinder Path. Потом је глумила истоименог главног јунака у биографском филму Катарина Велика из 1995. године. Критичарка Лиса Неселсон из Варајетија сматра да је минисерија „јарко обојена”, али и „шупља”, мада је сматрала да Зита Џоунс „даје одређену грациозност и одлучност њеном лику”. Глумила је прагматичну девојку лика Шона Петрвија у филму Blue Juice (1995) који је промовисан као први британски филм о сурфовању, а кога је критичар Леонард Малтин описао као филм са „површном и предвидљивом” продукцијом.
Изненађена тиме што је у британским филмовима рекламирана као лепа девојка, преселила се у Лос Анђелес. Приметила је: „Подигла се читава бука око тога ко сам и са ким сам и са ким нисам излазила. Била сам само прилично лепо лице и велико попрсје и ништа друго. Људи у послу веровали су оно што су читали о мени. Зато сам одлучила да се одселим и почнем све изнова.” Веровала је да јој је анонимност с којом се суочила у Америци помогла да добије улоге заслужено, а не због свог јавног имиџа. Тако је након доласка у Америку тумачила лик Сале, следбенице зликовца Дракса (Трит Вилијамс) у суперхеројском филму Фантом (, 1996), са Билијем Зејном у насловној улози. Рецензент за Варајети сматрао је да се Зита-Џоунс истиче у свом делу, али је филм генерално лоше прошао код критике и мало је зарадио. Међутим, Си-Би-Есова телевизијска министерија Титаник (, 1996) била је боље прихваћена. У њој се појавила уз Питера Галагера и Џорџа Си Скота, а тумачила је главну улогу Изабел Парадин, младе мајке која се бавила ванбрачном афером на РМС Титанику.
1998—2000: Холивудски пробој и успех мини|десно|upright=0.8|Кетрин Зита Џоунс на премијери филма Клопка на 52. Филмском фестивалу у Кану 1999. године Стивен Спилберг приметио је Зиту Џоунс у Титанику и препоручио је Мартину Кемпбелу, који је у то време режирао Маску Зороа (, 1998) за Спилбергову продукцијску компанију. Кембел ју је уврстио као водећу глумицу уместо Изабеле Скорупко, која је била његов оригинални избор за филм. Заједно са са Ентонијем Хопкинсом и Антониом Бандерасом у насловним улогама, филм прича причу о Зороу (Хопкинс), мексичком ратнику који намерава да се освети за смрт своје супруге и нађе изгубљену ћерку Елену. Пронашла је сличности између своје „волатилне” келтске личности и латино темперамента њеног карактера, а у припреми за улогу је вежбала плесање, јахање и мачевање и ишла на часове дикције. Снимање акционих и плесних секвенци, док је носила тешке корсете у влажној мексичкој пустињи, показало се као изазов за њу, али је открила да је искуство било „вредно патње”. Маску Зороа су критичари позитивно оценили и филм је зарадио преко 250 милиона америчких долара широм света. Ова улога се за њу показала као прави пробој па је номинована за МТВ филмску награду за највеће глумачко откриће.
Прво њено издање из 1999. године био је филм Клопка, у којем је, уз Шона Конерија, глумила заводљивог агента осигурања у потрази за лоповом уметнинама. Упркос негативном пријему критике, филм је остварио успех у биоскопима; Џенет Мезлин из Њујорк тајмса сматра да је филм пружио Зити-Џоунс могућност да „покаже своје ’љигаве’ вештине”, и Десон Хоув из Вошингтон поуста позвао је гледаоце да цене сексепил који јој је она унела у улогу. Касније те године Кетрин се појавила заједно с Лијамом Нисоном и Лили Тејлор у филму Поседнуће, обради истоименог филма из 1963. који говори о тиму стручњака који истражују паранормалне појаве у уклетом дворцу. Овај хорор добио је углавном лоше критике, али је ипак добио значајну светску публику. У оштром прегледу, критичар Мик Ласал написао је да „Зита Џоунс изгледа мање као глумица, а више као лепо лице” и да нема ничег „интересантног у томе”.
Након што је тумачила споредну улогу поред Џона Кусака у комедији High Fidelity (2000), глумила је у филму Путеви дроге () Стивена Спилберга (2000). У овом трилеру, који говори о злоупотреби дрога, са Мајклом Дагласом и Бенисиом дел Тором у главним улогама, она је глумила Хелену Ајалу, трудну супругу наркобоса која преузима посао када њен муж буде ухапшен. Иако је Соредберг првобитно написао улогу за мајку двоје деце, променио је исту у улогу труднице на предлог Зите-Џоунс, како би се прилагодио њеној трудноћи. Филм је добио одличне критике и имао велику зараду, а Далас Обзервер је филм описао као „изванредно достигнуће у филмском стваралаштву, лепо и брутално дело”. Едвард Гатмен из Сан Франциско кроникла сматра да се Зита-Џоунс издваја из филмске поставе и назвао ју је „сензационалном” у сцени у којој се она сукобљава са дилером из Тихуане, додајући да „прозрачним уверењем она електрификује тренутак који је могао бити апсурдан”. Филмска постава филма Путеви дроге освојила је награду Удружења филмских критичара за истакнуту поставу, а Кетрин је номинована за награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу.
2001—2004: Чикаго и друге улоге