Хеброн (арап. al-Ḫalīl / al Khalīl,The book: The Israel/Palestine Question; By Ed. Pappe; ; "city of khalil al-Rahman"The book: Medieval Islamic Civilization: A-K, index; By: Josef W. Meri. ; "Hebron(al-Khalil al-Rahman" ; хеб. ; ст. хеб. -{Ḥeḇrôn}-; тиб. хеб. -{Ḥеḇрôн}-) је град у јужној Јудеји, односно делу Западне обале, који припада држави Палестини..... У њему живи око 215.452 Палестинаца (2016). Palestinian Central Bureau of Statistics, 2016. и између 500 и 850 јеврејских насељеника који живе у старом делу Хеброна,"Two Israeli troops shot in Hebron" - ББЦ, 07/03/2005David Shulman 'Hope in Hebron,' at New York Review of Books 22 March 2013.; . for the figure of 700 settlers., for the figure of 800 settlers. док у оближњем граду Кирјат Арба живи 7.323 Јевреја. Хеброн се налази на 930 м изнад нивоа мора. Највећи је град Западне обале и други највећи у Палестини после Газе.
Муслимански екстремисти су 1929. масакрирали локално јеврејско становништво. У масакру је убијено 67 цивила, а преживели Јевреји избегли су из града. Након што је Израел заузео Хеброн у Шестодневном рату 1967, Јевреји су поново населили град.
Етимологија Име „Хеброн” потиче од речи חבר (хабар), односно „придружити се, спојити, бити у савезу”. Име „Хеброн” потиче од истог корена као и реч Хебер.
На арапском „إبراهيم الخليل” значи „Ибрахим пријатељ бога”, што симболизује да је, према исламском учењу, Алах (Бог) одабрао Ибрахима (Аврама) за свог пријатеља .Куран—4:125 وَمَنْ أَحْسَنُ دِينًا مِّمَّنْ أَسْلَمَ وَجْهَهُ لله وَهُوَ مُحْسِنٌ واتَّبَعَ مِلَّةَ إِبْرَاهِيمَ حَنِيفًا وَاتَّخَذَ اللّهُ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلاً
Географија Хеброн се налази 30 -{km}- јужно од Јерусалима. Познат је по својој виновој лози, грнчарским и стакларским радњама. Град Хеброн карактеришу уске, гранајуће улице, камене куће с равним кровом и стари базари. У њему се налази Универзитет Хеброн и Палестински политехнички универзитет. Хеброн је други најсветији град јеврејске религије.
Локалне знаменитости Најважнија историјска локација у Хеброну је Пећина патријараха или пећина Макпела (хебрејски: מערת המכפלה, или Ме'арат ха-Макпелах; арапски: الحرم الإبراهيمي, или ал-Харам ал-Ибрахими, „Светилиште Абрахамово”). Место је свето за све три најдоминантније религије на том подручју: јудаизам, хришћанство и ислам. Према „Првој књизи Мојсијевој” Аврам је купио пећину и оближње поље како би у њему сахранио супругу Сару. Јевреји верују да су Аврам, Сара, Исак, Ребека, Јаков и Леа сахрањени у пећини (преостали матријарх, Рахела је сахрањена ван Витлејема). Због тог разлога Јевреји град називају „Градом Патријараха“, те је због тога један од најсветијих јудаистичких градова (заједно с Јерусалимом, Тиберијадом и Цфатом). Сама пећина је друго место по светости у јудаизму,. многе цркве, синагоге и џамије су у граду зидане кроз историју. Око Пећине патријараха је у доба Ирода Великог изграђен зид. Унутар зидина је у доба византијске власти саграђена базилика, која је након исламског освајања града претворена у Џамију Ибрахими. Муслимани сматрају Хеброн једним од четири најсветија града у исламу.:'For these reasons after the Arab conquest of 637 Hebron "was chosen as one of the four holy cities of Islam.': 'Suleyman considered himself the ruler of the four holy cities of Islam, and, along with Mecca and Medina, included Hebron and Jerusalem in his rather lengthy list of official titles.'.
Историја Бронзано доба мини|десно|250px|Пећина патријараха Археолошким ископавањима откривени су трагови снажних утврђења из раног бронзаног доба, која обухватају око 24–30 дунума око Тел Румејда. Град је процветао у 17-18 веку пре нове ере, пре него што је уништен у пожару, а поново је насељен у касном средњем бронзаном добу.. Овај старији Хеброн је првобитно био Ханански краљевски град.: "[T]he city was a Canaanite royal center long before it became Israelite". Легенда о Авраму повезује град са библијским Хетитима. Претпоставља се да је Хеброн можда био главни град Шувардата из Гата, који је савременик јерусалимског регента Абди Хеба, иако су брда Хеброна била готово без насеља у касно бронзано доба. Аврамске религије повезане са Хеброном су номадске. Ово се може повезати са Кенитима, јер се каже да су номадски Кенити дуго контролисали град,. и Хебер је име кенитског клана.. У приповеци о хебрејском освајању, Хеброн је био један од два средишта под контролом Хананаца. Њима су владала три Анакова сина (benê/yelîdê hā'ănaq). Ова несемитска имена можда имају везе са групом елитних професионалних војних јединица (Филистејаца, Хетита), формираних у Ханану, чијим успоном је свргнут западносемитски клан Калеба. Могуће је да одражавају кенитску или кенизитску сеобу из Негева у Хеброн, пошто се чини да су појмови који се односе на Кенизите блиски урарском. Ово сугерише да иза легенде о Анакимима стоји неко рано хуритско становништво. У библијским списима они су представљени као потомци Нефилима.Joshua 10:3, 5, 3–39; 12:10, 13. doubts this tradition. "The book of Joshua is not a reliable source for either a historical or a territorial discussion of the Late Bronze Age, and its evidence must be disregarded". Књига постања помиње да се град раније звао Кирјат Арба, или „град четворице”, што се вероватно односи на четири пара који су тамо сахрањена, или на четири племена, или на четири четвртине, четири брда,. или конфедерирано насеље четири породице..
Прича о Аврамовој куповини Пећине патријараха од библијских Хетита представља основни елемент у јеврејској везаности за земљу. јер је означавао прву „некретнину” Израела много пре освајања предвођеног Јошуом. Овде се описује како је Аврам склопио први свечани савез са два локална аморитска клана, која су постали његови балеи брит или господари савеза.: (Genesis.ch.23)
Гвоздено доба мини|175п|Археолошка ископавања код Тел Румеиде Средиште Хеброна у доба старих Израелићана се налазило у делу данашњег града који се зове Тел Румеида, док се његов обредни центар налазио у Елонеи Мамри..
Хебрејска Библија Каже се да га је од Хананаца отео Јошуа, за кога се наводи да је истребио претходне становнике, „уништавајући све што је узимало дах, као што је заповедао Господ Бог Израиљев”,, citing Joshua 10:36–42 and the influence this has had on certain settlers in the West Bank. или Јудино племе, или тачније Калеб Јудит.: "certain conquests claimed for Joshua are elsewhere attributed to single tribes or clans, for example, in the case of Hebron (in Joshua 10:36–37, Hebron's capture is attributed to Joshua; in Judges 1:10 to Judah; in Judges 1:20 and Joshua 14:13–14; 15:13–14" to Caleb. За сам град, са суседним пашњаком, каже се да је додељен кохатитском клану племена Левита, док су градска поља, као и његова околна села додељена Калебу,. који је протерао три дива, Шешаја, Ахимана и Талмаја која су управљала градом. Касније, према Библији, краља Давида је позвао Бог да се пресели у Хеброн, одакле је владао око седам година.(2 Samuel 2:1–3) Израелске старешине долазе к њему у Хеброн, да склопе савез пред Елохимом и помажу њега краља Израела., citing Samuel, 5:3. У Хеброну се Авесалом самопрогласио краљем и подигао побуну против свог оца Давида.(2 Samuel 15:7-10) Постало је једно од главних средишта Јудиног племена и класификовано је као једно од шест традиционалних Градова уточишта.. See Joshua 20, 1–7.
Класично доба мини|Самсон скида капије Газе (лево) и доноси је на брдо Хеброн (десно). Стразбур (1160–1170), Државни музеј Виртемберга у Штутгарту
Након уништења Првог храма, већина јеврејских становника Хеброна прогнана је, а према конвенционалном мишљењу, Carter challenges this view on the grounds that it has no archeological support. неки истраживачи пронашли су трагове присутности Едомита после 5. - 4. века пре нове ере, када је то подручје постало ахеменидска провинција, и услед освајања Александра Великог Хеброн је током читавог хеленистичког доба био под утицајем Идумеје (како је ново подручје насељено Едомитима називано током персијског, хеленистичког и римског доба), о чему сведоче натписи из тог раздобља на којима се налази име едомитског Бога Коса.. Изгледа да су и Јевреји живели тамо од повратка из вавилонског ропства.Nehemiah 11:25 За време Макавејске побуне Хеброн је спалио и опљачкао Јуда Макавеј који се борио против Едомита 167. године пре нове ере. Josephus Flavius, Antiquities of the Jews, Bk. 12, ch. 8, para.6. is sceptical.'This should be considered a raid on Hebron instead of a conquest based on subsequent events in the book of I Maccabees.' Изгледа да је град дуго одолевао Хасмонејској доминацији, и све до Првог римско-јеврејског рата сматран је за идумејски град.
Данашњи град Хеброн био је насељен у долини испод Тел Румеиде најкасније до римског доба.:'Spätestens in römischer Zeit ist die Ansiedlung im Tal beim heutigen Stadtzentrum zu finden'.
Ирод Велики, краљ Јудеје, саградио је зид који и данас окружује Пећину Патријараха. Током првог римско-јеврејског рата Хеброн је освојио и опљачкао Симон бар Гиора, вођа сељаштва, без крвопролића. Касније је „мали град” уништио Веспазијанов официр Секст Ветулен Цериал. Josephus, , Bk 4, ch. 9, . Јосиф Флавије је написао да је „побио све што је тамо пронашао, младе и старе, и спалио град”. После пораза Симона бар Кохбе 135. п. н. е., безбројни јеврејски заробљеници продати су у ропство на хебронској пијаци робова Теребинт. citing Jerome, in Zachariam 11:5; in Hieremiam 6:18; Chronicon paschale..
Град је био део византијске провинције Палестина Прима у Дијецези Исток. Византијски цар Јустинијан I подигао је хришћанску цркву над Макпелском пећином (Пећином патријараха) у 6. веку пре нове ере, коју је касније Сасанидски генерал Шахрбараз уништио 614. године, када је војска Хозроја II опколила и заузела Јерусалим. Јеврејима није било дозвољено да живе у Хеброну под византијском влашћу. Само светилиште су, међутим, поштедели Персијанци, у знак поштовања према Јеврејима, којих је било много у Сасанидској војсци.
Рано исламско доба Хеброн је био један од последњих градова Палестине који је освојен у исламској инвазији у 7. веку, што је вероватно и разлог зашто се Хеброн не спомиње ни у једном традиционалном извору о арапском освајању. наводи касно сведочење двојице монаха, Еудеса и Арнула 1119–1120: „Када су (муслимани) дошли у Хеброн, били су задивљени када су видели снажне и лепе зидине и нису могли да нађу отвор кроз који се улазило у град, тада су дошли Јевреји, који су живели на подручју под бившом влашћу Грка (то су Византијци), и рекли су муслиманима: дајте нам (писмо сигурности) да можемо наставити да живимо (у нашим местима) под вашом влашћу (буквално међу вама) и дозволите нам да изградимо синагогу испред улаза (у град). Ако то учините, показаћемо вам где можете да провалите. И било је тако. После пада града, освајач Јерусалима, калиф Омар Ибн Ал Хатаб дозволио је Јеврејима да се врате и изграде малу синагогу унутар Херодијанског округа.. Када је Рашидунски калифат 638. успоставио власт над Хеброном, они су претворили византијску цркву на месту Аврамове гробнице у џамију. Постао је важна станица на трговачкој рути каравана из Египта, а такође и станица за ходочаснике који годишње праве хаџ из Дамаска. Католички бискуп Аркулф који је посетио Свету земљу током Омејадске владавине описао је град као неутврђен и сиромашан. У својим списима је такође споменуо караване камила који су превозили дрва из Хеброна у Јерусалим, што значи да су у то време арапски номади били присутни у региону.Yehoshua Frenkel, 2011, Трговина се значајно развила, посебно са Бедуинима у Негеву (Ал Накаб) и становништвом источно од Мртвог мора (Бахр Лут). Према Антону Киси, Јевреји из Хеброна (и Тира) су у 9. веку развили венецијанску индустрију стакла у граду., цитирајући Антона Киса и др., Das Glas im Altertum, 1908. Ислам није сматрао град значајним пре 10. века, јер у муслиманској литератури тог периода скоро уопште није помињан. Јерусалимски географ Ал Мукадаси је у свом спису из 985. године, град описао на следећи начин: