Хан Пијесак је градско насеље и сједиште општине Хан Пијесак, која се налази у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Налази се на развођу ријека Ступчанице и Жепе. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Хан Пијесак укупно је пописано 1.820 лица.
Географија Хан Пијесак је окружен висовима: Великим Жепом 1.537 м, Јаворником 1.219 м, Студеном Гором 1.149 м и Трешњевцем 1.245 м. Овакав географски положај условио је здраву планинску климу. Сам Хан-Пијесак је на надморској висини од 1.100 м што га чини градом (насељем) са највећом надморском висином у РС. Бујне четинарске и листопадне шуме допринијеле су да ово мјесто постане позната климатска и ваздушна бања, јер по количини озона заузима једно од најзначајнијих мјеста у Европи. Општина Хан-Пијесак налази се на магистралном путу који га повезује са центрима у Републици Српској, Федерацији БиХ и шире. Општина Хан-Пијесак заузима површину од око 330 km². Има 25 насеља и 3.530 становника (према попису из 2013. године). Тренутно је број становника мањи од наведеног, али када се заврши процес повратка, који је веома интензивиран, достићи ће ниво утврђен наведеним пописом. Општина Хан-Пијесак спада у брдско-планинска подручја са преко 1.000 метара надморске висине. Села су мала, расута између планина Јавора, Деветака и Жепа и врло су ријетко насељена. Ова општина по величини и броју становника спада у мале општине са 10,51 становника по једном километру квадратном.
Клима Преко овог простора крећу се и сударају поларне и суптропске ваздушне масе. Климатске одлике условљене су како великом надморском висином тако и географском ширином и континенталношћу. Најхладнији мјесец је јануар са средњом температуром -4,5 °C и фебруар -3,7 °C, а најтоплији мјесец је јул са 15,7 °C. Средња годишња температура веома је ниска и износи 6,5 °C. Што се тиче падавина зимски мјесеци су сиромашнији од љетних. Средња годишња количина падавина на подручју Хан-Пијеска износи око 1.085-1.433 мm³/m². Од укупног броја дана са падавинама 30% отпада на сњежне падавине a снијег се задржава преко 120 дана у години. Број вјетровитих дана преовладава над данима без вјетра. Најзаступљенији су сјеверац и јужни вјетар. Најјачи вјетрови су у фебруару и у априлу, а вјетровитост у великој мјери умањује влажност ваздуха. Средња годишња облачност је 5,9 десетина, најоблачнији мјесец је децембар са 7,4 десетина. Гледано у цјелини клима је субпланинска, одликује се дугим и сњежним зимама и кратким љетима и кратким вегетационим периодима. Карактеристично је да је јесен топлија од прољећа.
Историја Средњи вијек Ово подручје је у 14. и 15. вијеку везано за град Борач и његове господаре Павловиће. Недалеко од Хан Пијеска налазио се Комић-Град, а западно од њега налазила се тврђава Пошијак саграђена крајем 11. вијека. Сматра се да је тврђава Пошијак изгубила функцију пaдом под Турке, а за град Комић се зна да је одмах по заузимању од стране Турака 1463. године срушен.
Период турске владавине Падом под Турке становништво је започело сеобе на југ у Херцеговину и Црну Гору. Послије Косовске битке и првих турских освајања у Босни, од 1415, такве су сеобе биле честе и у њима учествовала властела и маса народа", док су један дио становништва Турци одвели на силу са собом. Проводећи административну подјелу области које су ушле у састав Босанског санџака, Турци су се стриктно придржавали затеченог стања и подјеле тих области између њих, односно босанског краља и осталих крупних босанских феудалаца. Тако је и подручје општине у турским списима потпадало под "Нахија Павловића" или "Земља Павловића". Романија и шире подручје су познати као колијевка хајдучије. О томе говоре и народне епске пјесме. Хајдуци су се појединачно почели јављати у 15. вијеку, а хајдучија се развила средином 17. и одржала се све до краја 19. вијека. Преко Романије су пролазили познати кириџијски путеви и кретало се становништво из различитих потреба. Положај Хан Пијеска био је идеалан за овај вид борбе, те су задње хајдучке чете у источној Босни управо биле из Хан Пијеска.
На старом караванском путу који је од Сарајева водио преко Романије било је на сваких десетак километара по један хан за одмор, конак и свратиште путника, војних и трговачких каравана. Један од ових ханова био је и Хан-Пијесак, око кога се доста касније формира истоимено насеље. Евлија Челебија 1664. године на путу од Сарајева према Зворнику помиње на ханпјесачком простору неколико ханова око којих се касније формирају мања или већа насеља (Хан-Пијесак, Хан-Поглед, Хан-Мачковац, Хан-Ханић). Ова насеља била су највећа и најзначајнија. Подручје Хан-Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином Дрине, други крај ове раскрснице водио је ка Власеници и Зворнику, а трећи је водио према Сокоцу, и преко Романије ка Сарајеву. Хан-Поглед је имао стратегијски значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме владавине Турака, изложених нападима одметника. Од овог хана се шири поглед преко Бирча, према Мајевици, Дрини и Србији, те је због тога добио име Поглед.
Према вјеровању Хан-Пијесак је добио име по сталним жалбама мајстора градитеља хана — да им је лош пијесак за зидање. Других података у вези са именом овог насеља нема. Временом се на релативно широком простору између Сокоца и Власенице указала потреба за административним средиштем које би обухватало села којима су околна насеља градског типа била релативно далека.
Аустроугарска окупација Доласком Аустроугарске изграђена је и жељезничка пруга према Завидовићима, а затим и друм дуж старог караванског пута. Ово је увећало значај Хан-Пијеска па се постепено око некадашњег хана почело формирати и насеље радника-дрвосјеча које се први пут помиње 1895. године. До Првог свјетског рата овде такорећи није ни било насеља сем хана и неколико шумских барака на раскрсници пута Сарајево-Зворник. По завршетку рата Хан-Пијесак окупља и око себе привлачи села која су до тада била оријентисана ка околним насељима градског типа.
У вријеме када је Босна и Херцеговина била у саставу Аустроугарске, љепоту Хан Пијеска примијетили су царски службеници па су наложили да се детаљно проуче сви потенцијали овог планинског мјеста. Констатовано је да би чист ваздух, црногорична шума и озон пријао и самом цару Фрању Јосипу. Тада је предложено да се у Хан Пијеску изгради седамнаест елитних одмаралишта различите величине и садржаја али и царски љетњиковац.
Српске трупе ослободиле су Хан Пијесак 28. септембра 1914. године.Политика, бр. 3.823 од уторка 16. септембра 1914., насловна страна У околини је погинуло много војника Шумадијске дивизије."Политика", 8. јул 1938 (спомен-плоча на Плочи)Хан Пијесак: Српска гробља и споменици које не познајемо. rts.rs, 22. нов 2019
Краљевина Југославија мини|Краљевићи, Петар са Томиславом и Андрејом у Хан Пијеску, 1931. године.
Планове Аустроугарске за изградњу елитног насеља помео је Први свјетски рат, те су планови о изградњи царског комплекса дошли у посјед краљу Александру Карађорђевићу. Аустроугарски нацрти су послужили, те је тако 1919. године почела градња краљевог дворца који је убрзо завршен. Уз дворац су тада саграђени и други објекти у саставу овог комплекса, а међу њима и први тениски терени у Краљевини Југославији.Др Радован Пилиповић директор Архива Српске православне цркве, Отварање изложбе Краљев Дворац у Хан Пијеску -ЈУ Народна библиотека "Бранко Чучак", минут 45:42 Резиденција краља Александра I Карађорђевића у Хан Пијеску, једина је краљевска резиденција у Босни и Херцеговини.
мини|Милан Стојадиновић са министрима испред дворца, после сједнице на Хан Пијеску 1936. године
мини|Дворско ловиште у Хан Пијеску, површине 74 km² Тада је саграђена и црква којој је кумова краљ Александар лично. Заузет државничким обавезама, лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика сердара Јанка Вукотића.https://frontal.rs/dvor-karadjordjevica-u-han-pijesku/ Беатовић, В. (2012). Двор Карађорђевића у Хан Пијеску. Фронтал Краљу је додјељено и Дворско ловиште од 74 km².
Често је са породицом долазио у Хан Пијесак. Ту су поред краља, касније престолонаследника и њихове породице, долазили министри из владе, генерали и други достојанственици. Долазили су и разни државници. Примао је амбасадоре, изасланике. У дворцу су Карађорђевићи проводио вријеме, обављали државничке послове и одмарали се.
У Хан Пијеску је потписан и Видовдански Устав. Краљ је у резиденцији примио у посјету и Кемала Ататурка, турског реформатора, приликом посјете Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Био је угошћен и премијер Турске Мустафа Исмет Инени, априла 1937. године.Време, Београд, 19. април 1937 Одржаване су сједнице владе. До почетка рата премијер Стојадиновић је често боравио на Хан Пијеску.Време, Београд, 27. август 1936 На јесен 1940. покренута је иницијатива да се подигне спомен црква-костурница за погинуле борце из 1914, и да се мјесто преименује у Краљевац."Време", 24. нов. 1940
Други свјетски рат За вријеме Другог свјетског рата апсолутна већина Ханпјешчана припадала је јединицама Југословенске војске у отаџбини. Те јединице су током већег дјела рата чувале Хан Пијесак и Романију, од усташких напада као слободну територију. Ратне 1941. и 1942. године командант Хан Пијеска и замјеник команданта Планинског четничког пука био резервни пјешадијски поручник Милан Радуловић, син војводе Аћима Бабића. Малобројне партизанске јединице дејствовале су у сагласју са четницима. Након размимоилажења локални четници и партизани избјегавали су међусобне конфликте и проливање крви.Војни архив, РП-НОБ, Елаборат - Хан Пијесак, 3453/2.
Привреда Окосницу привреде Хан-Пијеска Чине: ЈП Шумарство "Српске шуме" Републике Српске-Соколац, ШГ "Височник" Хан-Пијесак у чијем саставу егзистира и РЈ "Пољопривреда" будуће АД "Планина" Хан-Пијесак
Дрвнопрерађивачки капацитети су у оквиру АД "Планинско" Хан-Пијесак, гдје се врши примарна и финална прерада дрвета, а у његовом саставу су још и Транспорт и Угоститељство.
ШГ "Височник" Хан-Пијесак је у саставу јавног предузећа шумарства "Српске шуме" Републике Српске-Соколац. Ово шумско газдинство располаже комплексом од 20.000 хектара високоекономске шуме. Годишњи сјечиви етат овог правног субјекта је 110.000 m³ чамовог и буковог дрвног сортимента.
У оквиру шумског газдинства "Височник" Хан-Пијесак егзистира и РЈ "Лов и риболов". Нарочито се посвећује пажња овој привредној грани јер постоје идеални услови да се на површини од 32.450 хектара успјешно газдује са богатим фондом дивљачи. У ловишту се налазе: медвједи, дивље свиње, зечеви, срне, а од пернате дивљачи кока љештарка.
Чисти водени токови богати су поточном и калифорнијском пастрмком, што омогућава развој риболова. Развијању ове привредне гране доприноси идеална надморска висина која се креће од 762 м до 1.537 м.
Радна јединица "Пољопривреда" је у саставу ШГ "Височник" Хан-Пијесак од 1998. године. У овој радној јединици у току је трансформација државног капитала у акционарско друштво АД "Планина" Хан-Пијесак и једно је од највећих пољопривредних добара према расположивим капацитетима који износе 2.385 хектара од чега је: Оранице 370 хектара или 15,5% Природне ливаде 360 хектара или 15% Пашњаци 1.655 хектара или 69,5%
Све ово погодује развоју приплодне стоке (овце и говеда).
Ратарска производња је оријентисана на производњу кабасте сточне хране (сијено, силажа, испаша), потребне за исхрану расположивог сточног фонда. Сточарска производња је основна привредна дјелатност овог субјекта и заступљена је кроз овчарство, говедарство и коњарство.
Садашње матично стадо оваца износи 1.100 грла оваца, 305 грла крава и коња 25 грла. Матично стадо оваца сачињавају ТРОПАСМИНСКИ КРИЖАНЦИ; РОМАНОВСКА; И ILE-DE-FRANCE пасмине.
Говедарска производња у овом правном субјекту је заступљена кроз узгој ХЕРЕФОРД чистокрвне пасмине.