Ана Карењина () је роман руског писца Лава Толстоја, који је прво објављиван у деловима од 1873. до 1877. године. Прва појава романа је била у Руском гласнику (), али није објављен до краја, пошто је Толстој дошао у сукоб са уредником Михаилом Катковим око питања која су покренута у завршном делу. Стога је прва појава романа у целини била у облику књиге.
Нашироко сматрану врхунцем реализма, Толстој је ову књигу сматрао својим првим правим романом. Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина.
Занимљиво је и то да је као прототип за лик грофа Вронског послужио пуковник Николај Рајевски, који је заиста, као добровољац, учествовао у Српско-турском рату и тамо погинуо.
Главни ликови 400п|десно|Породично стабло Ане Карењина Ана Аркадјевна Облонска, удата Карењина (): сестра Степана Облонског, Карењинова жена и љубавница Вронског. Гроф Алексије Кирилович Вронски (): Анин љубавник, коњички официр. Кнез Степан „Стива” Аркадјевич Облонски (): Анин брат, државни службеник (34 године). Кнегиња Дарја „Доли” Александровна Облонска (): супруга Степана Аркадјевича, (33 године). Гроф Алексије Александрович Карењин: Анин муж, високи државник. Број његових година није познат, али је познато да је пуних двадесет година старији од ње. Константин „Костја” Дмитревич Љевин: Китин просaц, блиски пријатељ Степана Аркадјевича и земљопоседник, (32 годинe). Николај Дмитријевич Љевин: Константинов старији брат, осиромашен алкохоличар. Сергеј Иванович Кознишев: Константинов полубрат, прослављен писац, (40 година). Кнегиња Јекатарина „Кити” Александровна Шчербацки: Долина млађа сестра и касније Љевинова супруга, (18 година). Кнегиња Јелисавета „Бетси” Фјодоровна Тверска: петроградска богаташица, сестричина Вронског, Анина другарица. Грофица Лидија Ивановна: Вођа високог друштва, који укључије Карењина, а избегава принцезу Бетси. Њени послови су мистичног и спиритуалног карактера. Грофица Вронски: мајка Алексија Вронског Сергеј „Серјожа” Алексијич Карењин: син Ане и Алексија Карењина Ана „Ани”: ћерка Ане и Вронског Варењка: млада девојка сироче, полуусвојена од стране болесне руске племкиње мадам Штал, спријатељује се с Кити док борави у иностранству.
Радња
Роман је подељен на осам делова. Његов епиграф је Освета је моја, ја ћу је вратити преузета је из посланице Римљанима 12:19.
Роман почиње са једним од Толстојевих најчешће цитираних редова:
Први део
Роман почиње сценом Степана Аркадијевича Облонског („Стиве”), московског аристократе и државног службеника који је преварио своју жену Дарју Александровну („Доли”). Доли је открила да ју је муж преварио са њиховом гувернантом, па породица и читаво домаћинство пати. Стива обавештава укућане да његова сестра, Ана Аркадјевна Карењина, долази у посету из Санкт Петербурга у покушају да смири ситуацију.
У међувремену, Константин Дмитријевич Љевин („Костја”), Стивин пријатељ из детињства, стиже у Москву, како би запросио Долину најмлађу сестру, принцезу Катарину Александровну Шчербацки („Кити”). Љевин је страствени, немиран али стидљив аристократски земљопоседник који, за разлику од његових пријатеља из Москве, бира да живи на селу на свом великом имању. Ту он сазнаје да има супарника у погледу Китине удаје, грофа Алексија Вронског, војног официра.
Чекајући Ану на железничкој станици, Стива сусреће Вронског, који је ту да дочека своју мајку, грофицу Вронску. Испоставља се да су Ана и грофица Вронска путовале и разговарале заједно у истом вагону. Након што се свако пронашао са својима и Вронски видео Ану по први пут, један железнички радник гине, случајно паднувши испред воза. Ана то тумачи као „лош знак”. Вронски је, међутим, опчињен Аном. Ана је, пак, забринута, јер се по први пут одвојила од свог малог сина Сергеја („Серјоже”) на дуже време.
У кући Облонског Ана говори емотивно и отворено са Доли о Стивиној афери и убеђује је да је Стива још воли, упркос неверству. Доли је дирнута Аниним говором и одлучује да, због деце, опрости Стиви.
Кити, која долази у посету Доли и Ани, има само осамнаест година. Њој је ово прва сезона када је родитељи дају на удавање и она очекује да ће се ускоро удати за човека из свог сталежа. Вронски јој показује значајну пажњу, а она очекује да ће играти са њим на балу те вечери. Кити је веома задивљена Анином личношћу и лепотом и постаје опседнута њом, баш као и Вронски. Када Љевин насамо запроси Кити у њеном дому, она га неспретно одбија, верујући да се Вронски заљубио у њу и да ће је запросити. На тај корак се одлучује под утицајем њене мајке, убеђене да је Вронски боља прилика за Кити, за разлику од Китиног оца, који фаворизује Љевина.
На балу направљеном у Китину част, Ана се, на опште изненађење свих, појављује у црној сомотској хаљини, једним делом од црне прозирне чипке која, у оно време, никако не приличи Ани, једној угледној жени, супрузи и мајци. Кити је убеђена да ће је Вронски дефинитивно запросити и да ће се овим балом све разрешити, али он цело вече игра са Аном, бирајући је као партнерку за плес пред шокираном Кити сломљеног срца. Кити схвата да се Вронски заљубио у Ану и да нема намеру да је проси, упркос његовим отвореним флертовањима. Вронски је сматрао своје односе према Кити само као извор забаве и претпостављао је да је и Кити мотивисана истим разлозима. Ана, иако је својевољно плесала са Вронским све време на балу, потресена Китиним сломљеним срцем, исте вечери се враћа у Санкт Петербург. Вронски путује истим возом. Током путовања, у неко доба ноћи, њих двоје се сусрећу и Вронски изјављује Ани своју љубав. Ана га одбија, мада је његова пажња не оставља равнодушном.
Љевин, увређен и разочаран што га је Кити одбила, враћа се на своје имање, напуштајући сваку наду за брак. Ана се враћа у Санкт Петербург код свог супруга, Алексија Александровича Карењина, високог владиног званичника и код сина Серјоже. Видевши свог мужа по први пут након њеног сусрета са Вронским, Ана схвата да је он не привлачи, да јој се гади, иако она сама каже да је добар човек.
Други део
Породица Шчербацки консултује лекара због Китиног здравља, које је нарушено од када се разочарала у Вронског. Млади специјалиста саветује да Кити треба да иде у иностранство, у бању, да се опорави. Доли говори Кити да је разуме у патњи због Вронског и Љевина, кога је узалудно повредила. Кити, која се осећа пониженом од стране Вронског и мученом од стране њеног одбијања Љевина, вређа сестру, позивајући се на Стивина неверства, рекавши јој да никада не може волети човека који ју је преварио. У међувремену, Стива посећује Љевина на његовом сеоском имању ради продаје шуме у близини парцеле, због слабе материјалне ситуације породице Облонски.
За то време, у Санкт Петербургу, Ана почиње да проводи више времена у кругу кнегиње Бетси, модерне богаташице и рођаке Вронског. Вронски наставља да прати Ану. Иако га се она у почетку покушавала отарасити, ипак му поклања своју пажњу. Карењин подсећа жену да с њене стране није у реду у јавности поклањати превише пажње Вронском, јер постаје предмет оговарања. Он је забринут због свог и угледа своје супруге, иако се нада и жели да верује да је Ана изнад сваке сумње.
Вронски, иначе страствени коњаник, учествује у тркама, превише напрежући своју кобилу Фру-Фру. Његова неодговорност је узрок пада и сломљене кичме несрећној кобили. Ана, све посматрајући са трибина у маси, није у стању да сакрије своју узнемиреност током несреће. Непосредно пре тога, Ана је рекла Вронском да је трудна и да носи његово дете. Карењин је такође присутан на тркама и, схвативши да је Анино понашање неприкладно, након трка је опомиње. Ана, у изливу екстремног стреса и емоција, признаје своју аферу мужу. Карењин је замоли да прекину са тим, да би се избегли даљи трачеви, верујући да ће њихов брак бити очуван.
Кити и њена мајка путују у немачку бању, да се Кити поправи здравље. Тамо упознају мадам Штал у инвалидским колицима и њену усвојену кћерку Варењку. Варењка оставља снажан утисак на Кити помагањем болесницима у бањи, читањем им Јеванђеља и својим понашањем у целини. Под њеним утицајем током дружења, Кити постаје изузетно побожна, али и разочарана критикама њеног оца, када сазна да мадам Штал глуми своју болест. Ускоро затим враћају се у Москву.
Трећи део
Љевин наставља да ради на свом имању, покушавајући да физичким радом некако заборави на Кити и душевни бол, што му скоро у потпуности и успева. Ускоро му у посету долази његов брат Сергеј Иванович Кознишов. Овде су посебно истакнуте супротности двојице браће. Док Љевин на селу увек ради, вредан је и готово да нема времена за одмор, Сергеј село сматра местом за разоноду и релаксацију. Љевин развија своје идеје, које се односе на пољопривреду, као и јединствен однос између пољопривредног радника и своје родне земље и културе. Сматра да се мора нешто променити у систему, како би радницима било стало до тога што раде и да би са земљопоседницима развили пријатељски однос, што и показује личним примером. Он верује да европске пољопривредне реформе неће имати ефекта у Русији због јединствене културе и личности руског сељака.
Када Љевин, на молбу Облонског, посети Доли у оближњем селу Јергушеву, она покушава да разуме шта се десило између њега и Кити и да објасни и оправда Китино понашање. Сам разговор о Кити избаци Љевина из равнотеже и он створи одбојност према Доли. Након тога, Љевин одлучује да ће заборавити Кити и да ће се оженити сељанком. Међутим, сутрадан случајно виђа Кити у њеној кочији и схвата да слободно може одбацити мисли о наведеном браку, јер је он још увек воли. Ускоро му у посету стиже други брат, Николај. Он је врло болестан, раздражљив и Љевин осећа сопствену кривицу што му је Николај напоран. Већ другог дана њих двојица су се посвађали и, иако су знали да је Николај због болести последњи пут овде, он одлази кући.
У међувремену, у Санкт Петербургу, Алексије Карењин је написао писмо Ани, у коме тражи да се она врати кући, али пре него што јој је писмо стигло, она му пише да са сином одлази у Москву. Добивши његово писмо, Ана се нашла увређена и била је убеђена да је њен муж жели код куће докрајчити и уништити. Потом се налази са Вронским и говори му да њен муж зна за њих двоје. Када је Ана најзад отишла кући, њен муж је није дочекао, већ га је она нашла у кабинету. Карењин одбија развод, инсистирајући на томе да ће се њихов однос наставити. Захтева од ње да се престане виђати са Вронским и прети јој одузимањем Серјоже.
Четврти део
Ана и Алексије Карењин настављају да живе заједно, а са Вронским се виђа само ван куће. Када их је једном муж затекао у кући, сматра да су претерали и консултује се са адвокатом око добијања развода. У то време, развод у Русији се могао захтевати једино од стране недужног супружника, али је потребно или да оптужени признаје прељубу − што би упропастило Анину позицију у друштву или барем њу приликом нове удаје − или да кривац буде ухваћен у прељуби. Карењин узима од Ане нека љубавна писма од Вронског, која адвокат сматра као недовољан доказ афере. Стива и Доли су искључиво против развода Карењиних.
Ана има тежак порођај. Порођајна грозница, од које умире 99% жена, траје јој три дана. За то време, захтева да се, поред њеног кревета, Карењин и Вронски помире и, пруживши му руку, ту Карењин све опрашта Вронском. Међутим, Вронски се осећа непријатно због Карењинове великодушности, осећа се безвредним и пониженим, покушава самоубиство, пуцајући себи у груди, али погађа раме и остаје жив. Тада долази до преокрета. Ана се опоравља и сматра да не може да поднесе живот са Карењином, упркос његовом опроштају и његовој везаности за новорођенче Ану, о којој се једини заиста бринуо и коме је једино било стало до ње. Када је сазнала да Вронски одлази у Ташкент, по војној обавези, она постаје очајна. Тада Ана и Вронски заједно беже у Европу, узевши малу Ану са собом, остављајући Серјожу и Карењинову понуду развода.