Доњи Петровци су насеље у општини Рума, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 765 становника.

Овде се налазе Воденица у Доњим Петровцима и Српска православна црква Светог Николе у Доњим Петровцима.

Историја У римско доба на месту данашњег Петровца налазио се град Басијана (). То је био један од важнијих градова римске провинције Панонија, која је још у 4. веку била насељена хришћанима.

На локалитету Град, сјеверно од села, на површини од 20 хектара налазе се остаци Басијане. Поред западног бедема протиче поток Међеш, а са јужне стране Јарчина, који су у римско доба били богати водом. Реконструкција урбанистичког плана према авионском снимку из 1935. године показује да је град имао правилно устројство, организоване улице с комплексима грађевина јавног карактера, као и стамбени део коме је сигурно био прикључен и део са радионицама намењеним за снабдевање града. У изворима је забележено постојање текстилне радионице која је крајем IV века пресељена у Салону. Град је био опасан бедемима с квадратним кулама.

Мања археолошка истраживања обављена су 1882. и 1935. године. Тада су откривене конструкција бедема са кулама као и три зграде грађене од камена и опеке, са системом грејања, подним мозаицима, фрескама на зидовима и канализационом мрежом. Са локалитета потичу многобројни случајни налази: керамичке и стаклене посуде, накит, новац, камени вотивни споменици и скулптуре. Градска некропола се простирала сјеверно од бедема града на површини од око 6 хектара. На ораницама су видљиви остаци опека и делови керамичких посуда. Остаци су груписани на правилним растојањима, тако да је могуће утврдити где су се налазиле гробнице конструисане од опека. Западно и северозападно од града налазило се насеље – canabae. Из града се насељу и некрополи прилазило преко мостова, на шта указују остаци камених конструктивних блокова у оба потока. Град је основан у I веку као аутономни civitas, а трајао је све до VI века. Басијана је у статус муниципијума промовисана 124. године, док из 214. потиче њен најранији помен као колоније. Град је страдао у VI вијеку и у њему се од тада више није живело.

Демографија У насељу Доњи Петровци живи 797 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,4 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 325 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Види још Срем Сремски округ Референце

Литература

Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996. Лазовски Емилиј; Хорват Рудолф, "Грбови Југославије", Загреб: Кава Хаг., 1930.

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Деран тера коње, струја чува овце („Политика“, 14. април 2015)

Категорија:Насељена места у Руми Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији