Зоран Живковић (Београд, 5. октобар 1948) српски је писац, књижевни теоретичар, преводилац и универзитетски предавач.

Један је од најпревођенијих српских књижевника. Прозне књиге су му вишеструко награђиване у земљи и свету, адаптиране у драмске облике и добиле су значајну међународну критичку рецепцију. Добитник је Светске награде за фантастику 2003. године.Номиновани и добитници Светске награде за фантастику 2003. године (-{2003 World Fantasy Award Winners and Nominees}-) Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Биографија Дипломирао је 1973. на групи за Општу књижевност с теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је 1979. и докторирао 1982. године.

У раздобљу 1973−1993. створио је значајно дело у науци о књижевности, уређивању, издаваштву и преводилаштву, укључујући и капиталне пројекте попут алманаха Андромеда, библиотека „Кентаур“ и „Поларис“, ауторских научних монографија и Енциклопедије научне фантастике.

Књижевно дело мини|десно|200п|Зоран Живковић у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић 27. фебруара 2019. Као прозаиста дебитовао је 1993. године романом Четврти круг за који је добио награду „Милош Црњански“. Сабрана прозна дела у по два тома на српском и енглеском (Романи и Немогуће приче) објављена су му 2009-2010. у издању Завода за уџбенике.

Живковић је један од најпревођенијих савремених српских књижевника. До 2013. године објављено је 70 издања његових дела на страним језицима.70. страно издање књига Зорана Живковића (Б92, 30. октобар 2013) Књиге су му изишле у САД (Временски дарови, два издања, Књига/Писац, Четврти круг, Скривена камера, Седам додира музике, Кораци кроз маглу, Немогући сусрети), Енглеској (Немогуће приче, Дванаест збирки и чајџиница, Последња књига, Мост, Писац/Књига/Читатељка, Немогуће приче 2, Есхерове петље, Писац у најам), Италији (Последња књига, Библиотека, Седам додира музике, Писац у најам, Нађи ме), Португалији (Библиотека, два издања, Последња књига, Писац у најам, Седам додира музике), Немачкој (Скривена камера, Последња књига, Немогући роман), Шпанији (Немогуће приче, Књига/Писац, Скривена камера), Француској (Писац у најам), Данској (Библиотека), Грчкој (Књига), Швајцарској (Читатељка), Холандији (Последња књига), Јапану (на јапанском – Чајџиница; на енглеском – Библиотека, Вагон, Четири приче до краја, Читатељка и Амаркорд), Јужној Кореји (Књига, Последња књига, Библиотека), Бразилу (Последња књига), Турској (Временски дарови, Библиотека, Немогући сусрети), Русији (Четврти круг), Чешкој (Временски дарови), Пољској (Библиотека, Амаркорд), Бугарској (Седам додира музике, Четврти круг), Украјини (Дванаест збирки и чајџиница), Словенији (Четврти круг, Мост, Библиотека, Читатељка, Амаркорд, Последња књига, Писац у најам, Кораци кроз маглу, Дванаест збирки и чајџиница) и Хрватској (Временски дарови, Немогући сусрети, Седам додира музике, Библиотека, Последња књига).

Живковићев роман Пет дунавских чуда изворно је изишао као петотомно издање на пет језика: српском, енглеском, немачком, словачком и мађарском.

Приче су му објављене у антологијама и часописима у САД, Енглеској, Јапану, Пољској, Финској, Данској, Француској и Мађарској.

Критичко издање „Злих духова“ Достојевског Године 2021. Зоран Живковић приредио је критичко издање романа Зли дуси Фјодор Михајлович Достојевски, поводом више јубилеја везаних за Достојевског и сам роман. Издање је објављено као самосталан пројекат и представља прво критичко издање једног дела Достојевског на српском језику. Књига има 1.040 страна и, поред романа, садржи Живковићев предговор „Сто година Злих духова на српском“, обимну студију „Зли дуси или коб мушке лепоте“, 231 напомену, илустрације у боји и додатак „Код Тихона“. Живковић је у својој студији тумачио роман пре свега као љубавни роман и дело о „коби мушке лепоте“, а посебну пажњу посветио је проблему непоузданог приповедача у роману.https://nova.rs/kultura/zoran-zivkovic-zli-dusi-ili-kob-muske-lepote/?utm_source=chatgpt.com "Zoran Živković: Zli dusi ili kob muške lepote"

Драматизације Према Живковићевим причама "Воз" (Немогући сусрети) и "Хотелска соба" (Четири приче до краја) редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је играни филм Два који је имао премијеру на Фесту 2007. године. Исти редитељ екранизовао је и Живковићеву причу "Исповедаоница" (Немогући сусрети) која је приказана на београдском Фестивалу краткометражних филмова (2007).

Две Живковићеве приче емитоване су на програму британског радија БиБиСи: "Воз" (2005) и "Будилник на сточићу" (2007).

Телевизија Студио Б емитовала је ТВ серију "Сакупљач" снимљену према Живковићевом циклусу "Дванаест збирки" (Дванаест збирки и чајџиница).

Телевизијска емисија РТБ из 1984. "Звездани екран" настала је по његовој истоименој монографији.

Критички пријем Живковићево дело је високо вредновано и вишеструко награђивано у међународним оквирима. Угледни амерички књижевни часопис Светска књижевност данас /-{World literature today}-/ објавио је 2011. темат о Живковићевој прози.-{„Special section: Zoran Živković“}-, -{World literature today, November-December}- 2011 Његова дела изучавају се и на северноамеричким универзитетима. Професор Ралф Богерт, с Универзитету у Торонту (Канада), укључио је Четврти круг у курс о савременом европском роману, док професор Џефри Стејделмен, с универзитета у Бафалу (САД), тумачи Седам додира музике у оквиру семинара "Музичке теме у краткој прози".

Превод на друге језике Закључно са септембром 2023. године, Зоран Живковић је објавио 24 прозна дела, која су се појавила у 210 издања, 82 у Србији и 128 у преводу у иностранству. Са 128 страних издања Живковић је један од најпревођенијих живих српских писаца. Књиге су му изашле на 21 језику у 25 земаља (САД, Енглеска, Италија, Португалија, Немачка, Шпанија, Француска, Данска, Грчка, Швајцарска, Холандија, Јапан, Јужна Кореја, Бразил, Турска, Саудијска Арабија, Иран, Ирак, Русија, Чешка, Пољска, Бугарска, Украјина, Мађарска, Словенија и Хрватска). Амерички издавач Кадмус прес објавио је Живковићева сабрана прозна дела на енглеском. Укупно је изашло 36 томова, 13 у тврдом и 23 у меком повезу.

Награде и признања Живковићева књига Библиотека је 2003. године добила Светску награду за фантастику /-{World Fantasy Award}-/ у категорији новела. Добитник је и награде "Милош Црњански" за Четврти круг (1994), награде "Исидора Секулић" за Мост (2007), који је такође увршћен у ужи избор за Нинову награду критике за роман године 2006 (претходно је, 1997, у ужем избору био и роман мозаик Временски дарови), као и награде "Стефан Митров Љубиша" (2007) за укупно прозно стваралаштво. Романи Књига (2004), Библиотека (2005), Скривена камера (2007), Есхерове петље (2010) и Пет дунавских чуда (2011) номиновани су за једно од најпрестижнијих европских литерарних признања – "Међународну даблинску књижевну награду ИМПАК". Роман мозаик Дванаест збирки номинован је за награду "Ширли Џексон" (2008) и за награду "Британског друштва за фантастику" (2008). Овенчан Наградом „Рамонда сербика” за вишегодишње стваралаштво које је оставило посебан печат у историји савремене српске књижевности 2023. године.

Библиографија

Референце

Спољашње везе

-{World Fantasy Award}- Сабрана дела српског писца на енглеском („Вечерње новости”, 26. мај 2019)

Категорија:Рођени 1948. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски писци фантастике Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Српски теоретичари књижевности Категорија:Српски преводиоци Категорија:Доктори књижевности Категорија:Политикин Забавник Категорија:Добитници Награде Милош Црњански Категорија:Професори Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Добитници награде Рамонда сербика Категорија:Добитници Награде Стефан Митров Љубиша Категорија:Добитници Награде Станислав Лем Категорија:Добитници Награде Лазар Комарчић