Жалба је редован правни лек. Смисао жалбе је остварење вишестепености судства тј. једног од начела независности судства и једно од начела владавине права. Кад првостепени суд донесе своју одлуку, то није крај, већ лице незадовољно том одлуком има правно средство жалбу.
Жалбе функционишу и као процес за исправљање грешака, као и као процес појашњења и тумачења закона., 92 1441, 1442 (2004) (discussing contemporary discourse regarding judicial activism); Jonathan Mallamud, Prospective Limitation and the Rights of the Accused, 56 321, 359 (1970) ("the power of the courts to contribute to the growth of the law in keeping with the demands of society"); Realist Jurisprudence & Prospective Overruling, 109 1, 6 (1960) (discussing appeals as "a deliberate and conscious technique of judicial lawmaking"). Иако апелациони судови постоје хиљадама година, земље обичајног права нису укључиле афирмативно право на жалбу у своју јуриспруденцију све до 19. века. 399, 402 .
Терминологија
Амерички и британски енглески значајно су се разишли по питању апелативне терминологије. Амерички случајеви се одвијају „по жалби“ и странка „подноси жалбу“ (непрелазно) или „жалбе“ (прелазно) на одлуку, награду, пресуду или осуду, док се за одлуке британских судова каже да су „у жалбеном поступку“, и странка подноси „жалбе против" пресуде. Амерички суд решава жалбу речима као што су „пресуда потврђена“ (жалба је неоснована) или „пресуда поништена“ (жалба је основана), док британски суд решава жалбу речима као што су „жалба одбачена“ (жалба је неоснована) или „жалба је дозвољена“ (жалба је основана).
Лица овлашћена да уложе жалбу У корист оптуженог, жалбу може изјавити сам оптужени, његов законски заступник и бранилац, брачни друг оптуженог, сродник по крви у правој линији, усвојилац, усвојеник, брат, сестра, хранилац и лице са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници и јавни тужилац. На штету оптуженог се може жалити јавни тужилац.
Оштећени има право да побија пресуду само због одлуке о трошковима кривичног поступка. Оштећени може изјавити жалбу због свих основа из којих се пресуда може побијати само у случају када ја јавни тужилац преузео гоњење од оштећеног као тужиоца. Лице чији је предмет одузет пресудом или од кога је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом се такође може жалити.
Оптужени не може тражити преиначење пресуде на своју штету. Он може изјавити и жалбу против ослобађајуће пресуде само у случају кад би ослобађајућа пресуда која би се заснивала на другим разлозима била за њега повољнија. Бранилац и друга лица која могу да уложе жалбу за оптуженог не могу да поднесу жалбу противно вољи оптуженог, осим у случају када му је изречена казна затвора од 40 година.
Рок за улагање жалбе
Ако су у питању кривична дела за која је прописана казна затвора преко 3 године, рок износи 15 дана који тече од дана достављања преписа првостепене пресуде, а ако је извршена материјална исправка пресуде рок почиње да тече од дана достављања исправљеног преписа пресуде.
Садржај жалбе Жалба садржи означење пресуде против које се улаже жалба, законски основ за побијање пресуде, образложење жалбе, предлог да се побијана пресуда укине (потпуно или делимично) или преиначи и потпис лица које изјављује жалбу.
Основи побијања пресуде Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Битне повреде Законика о кривичном поступку као што су: ако је пресуду донео суд који због своје стварне надлежности није могао судити у тој кривичној ствари, ако је суд неправилно одбацио оптужницу због стварне надлежности, ако је суд био непрописно састављен, ако је у изрицању пресуде учествовао судија или судија поротник који није суделовао на главном претресу или који је правноснажном одлуком изузет од суђења, ако ја на претресу суделовао судија или судија поротник који је морао бити изузет. ако је суд повредио прописе у погледу тога да ли постоји оптужба овлашћеног тужиоца или предлог оштећеног или одобрење надлежног органа, ако је пресудом непотпуно решен предмет оптужбе, ако је пресудом оптужба прекорачена. ако је главни претрес одржан без присуства оптуженог или ку је противно његовом захтеву, ускраћено право да на главном претресу користи свој језик, ако је пресудом повређена забрана преиначења пресуде на штету окривљеног (reformatio in peius), ако је суд на главном претресу повредио право одбране, а то је било или је могло бити од утицаја на законито и правилно доношење пресуде. Повреде Кривичног законика као што су: повреде у погледу кривичног дела, повреде у погледу учиниоца, повреде у погледу одлуке о санкцијама, повреде у погледу кривичног гоњења, повреде у погледу одлуке о притвору. Повреда одлуке о санкцијама и мери одузимања имовинске користи Жалба због одлуке о кривичноправним питањима: Овде суд није прекорачио своја овлашћења као што је то случај са случајем под бројем 3, већ је неправилно одмерио казну с обзиром на околности које утичу да казна буде већа или мања, или није применио одредбе о ублажавању казне, ослобођењу од казне, условној осуди, судској опомени или условном отпусту иако су постојали законски услови за то. Жалба због одлука о кривичнопроцесним питањима: За одлуку о трошковима кривичног поступка законик користи аналогију у погледу разлога који важе за побијање одлуке о мери безбедности и одузимању имовинске користи.
Поступак Жалба се подноси првостепеном суду који може само донети процесне одлуке тј. решење о одбацивању жалбе као неблаговремене и недозвољене. Жалба се потом доставља другој страни на одговор која је је дужна да га да у року од 8 дана. После тога жалба се заједно са одговором и осталим списима доставља другостепеном суду.
Председник жалбеног већа одређује судију известиоца који има задатак да припрема извештај о стању ствари. Судија известилац може да тражи поједине списе од председника већа првостепеног суда, да провери наводе жалбе, да достави списе на којима се не може заснивати пресуда председнику првостепеног већа и друге радње потребне за припремање извештаја о стању ствари.
Ако се ради о делу које се гони по захтеву јавног тужиоца, онда ће судија известилац доставити списе јавном тужиоцу који ће најкасније за 15 дана ставити свој предлог и вратити списе. Кад јавни тужилац врати списе, председник жалбеног већа ће заказати претрес (ако се побија чињенична основа пресуде) или седницу већа (ако се побија правна основа пресуде).
Седница већа другостепеног суда
Веће је састављено од тројице судија ако је у питању кривично дело за које је прописана казна затвора до 15 година, а ако је прописана казна у трајању од 15 година или тежа казна веће је састављено од пет судија.
Седница већа почиње извештајем судије известиоца о стању ствари. Недолазак странака које су уредно позване не спречава одржавање седнице већа, а уколико постоје разлози за одбацивање жалбе, решење о одбацивању жалбе се може донети и без обавештења странака о седници већа.
Претрес пред другостепеним судом Услови: да је потребно извођење нових доказа или понављање раније изведених доказа због погрешног и непотпуног утврђеног чињеничног стања да постоје оправдани разлози да се предмет не врати првостепеном суду на поновни главни претрес.
Круг лица који се позивају на претрес је исти као ког позивања на главни претрес, стим што се недолазак оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца не тумачи као одустанак од гоњења.
Веће је састављено од двојице судија и тројице судија поротника. Претрес почиње тако што судија известилац излаже стање ствари.
Одлуке другостепеног суда по жалби Решење о дбацивању жалбе: ако је неблаговремена или недозвољена. Пресуда којом се одбија жалба као неоснована и потврђује првостепена пресуда: када не постоје разлози због којих се пресуда побија. Решење о укидању првостепене пресуде. Тада суд уважава наводе жалбе. Укидање може бити потпуно или делимично. Пресуда којом се првостепена пресуда преиначује: када суд утврди да су одлучне чињенице правилно утврђене али је суд неправилно применио право, када је поступак впђен без захтева овлашћеног тужиоца или без одобрења надлежног органа, када је оптужба прекорачена или када је прекршена забрана -{reformatio in peius}-. Решење којим се преиначује првостепена пресуда: када суд изрекне судску опомену.
Повреде на које суд пази по службеној дужности
Треба одмах напоменути да суд само пази на повреде закона и то не све, а да никако не пази на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.
Суд сам испитује да ли постоје повреде закона у погледу самог суда (стварна надлежност, састав), у погледу овлашћеног тужиоца и оптужбе и да ли постоји одобрење надлежног органа, у погледу оптуженог (да ли је незаконито одсуствовао са главног претреса) и браниоца (да ли је одсуствовао у случају обавезне одбране), у погледу забране -{reformatio in peius}-. Код повреде кривичног законика, суд испитује да ли су повреде учињене на штету оптуженог.
Историја
Aпелациони судови и други системи исправљања грешака постоје већ више миленијума. Током прве династије Вавилона, Хамураби и његови гувернери служили су као највиши апелациони судови у земљи.Joseph W. Dellapenna & Joyeeta Gupta, 29 (2009). Древни римски закон признавао је право на жалбу у законима Валеријана и Порцијана од 509. пне. Касније је користио сложену хијерархију апелационих судова, где је цар саслушавао неке жалбе.Paul Du Plessis, 82 (2015). Поред тога, апелациони судови су постојали у Јапану барем од Камакура шогуната (1185–1333). Током овог времена, шогунат је успоставио хикицуке, високи апелациони суд да би помогао држави у решавању тужби.John Stewart Bowman, 133 (2013).
Иако неки научници тврде да је „право на жалбу само по себи од суштинског интереса за слободу”, 463, 487-88 (internal quotation marks omitted). појам права на жалбу је релативно скори развој у јурисдикцијама обичајног права.See Peter D. Marshall, A Comparative Analysis of the Right to Appeal, 22 1, 1 (2011) ("The right to appeal is a comparatively recent addition to the common law criminal process.") Заправо, коментатори су приметили да су надлежности обичајног права посебно „споро укључивале право на жалбу било у своју грађанску или кривичну јуриспруденцију”.Stan Keillor, Should Minnesota Recognize A State Constitutional Right to A Criminal Appeal?, 36 399, 402 (2013)
Идеја о жалби од суда на суд (за разлику од суда директно према круни) била је нечувена на раним енглеским судовима. Енглески судови обичајеног права на крају су развили записе о грешкама и цертиораре као руте за жалбу, али обе врсте писама биле су озбиљно ограничене у поређењу са модерним жалбама у погледу доступности, обима ревизије и пружених правних лекова. На пример, судски налози о грешкама првобитно нису били доступни као ствар права и издавали су се само на препоруку државног тужиоца (што се редовно давало у модерно доба). Цертиорари је првобитно био доступан само за најтежа кривична дело; почетком 19. века, цертиорари су постали доступни за оптуживе прекршаје, али само да би добили олакшање пре пресуде. Због распрострањеног незадовољства списима (што је резултирало увођењем најмање 28 засебних закона у парламент), Енглеска је прешла на жалбе у грађанским парницама 1873, а у кривичним 1907.