мини| Алкуин (у средини) представља Рабина Маура (лево) надбискупу Мајнца Отгару. Минијатура у каролиншком рукопису насталом између 831. и 840. у манастиру Фулда. Данас се чува у бечкој Аустријској националној библиотеци. Алкуин (, око 730 — 804) био је англо-латински песник, педагог и духовник. Рођен је око 735. године у Јорку у Нортамбрији. Један је од најважнијих представника Палатинске школе, коју је у Ахену основао Карло Велики.
У Риму је срео Карла Великог који га је позвао на свој двор. Алкуин је постао учитељ Карла Великог и деце франачких великаша у Дворској академији. Увео је традицију англосаксонског хуманизма у Западну Европу. Био је најистакнутији научник у време каролиншке ренесансе.
Дела су му филозофског и дидактичког карактера. Написао је О врлинама и манама, О службама. Извршио је реформе у римокатоличком богослужењу и припремио ново издање Вулгате. Као историјски извор најзначајнија су Алкуинова писма.
Алкуинов филиоквизам У области хришћанске пнеуматологије, Алкуин је заступао филиоквистичко учење о двоструком исхођењу Светог Духа, од Оца и Сина. То учење, које је током друге половине 8. века почело да стиче све више присталица у тадашњој Франачкој држави, разматрано је 794. године на Франкфуртском сабору, а потом и на Фурланском сабору, који је одржан 797. године у Чедаду. Прихвативши то учење, Алкуин је извршио утицај на франачког краља и потоњег цара Карла Великог, који је потом озваничио уношење уметка Filioque у Никејско-цариградски симбол вере. Алкуоново заступање филиквистичког учења извршило је значајан утицај на потоњи развој западног хришћанства.
Види још Филиокве Каролиншка ренесанса
Референце
Литература
Категорија:Умрли 804. Категорија:Франачка Категорија:Средњовековни историчари Категорија:Средњовековни писци Категорија:Јереси