Карловачка гимназија, основана као Гимназија у Срба (званично Илирска гимназија), најстарија је српска гимназија, почела је са радом 1791. године, у Сремским Карловцима.
Главни иницијатори и финансијери су били митрополит Стеван Стратимировић и трговац Димитрије Анастасијевић Сабов, који је издвојио замашну суму новца (20.000 форинти) за изградњу школе.
Историја 200px|мини|лево|Зграда у 19. веку Гимназија је почела са радом 1. новембра 1791. године и имала је шест разреда, четири нижа („граматика“), и два виша („хуманиора“). Наставни језик је био латински, а учили су се немачки, историја, земљопис, природне науке, антропологија, римске старине, физика, логика и моралка. Касније је уведен и грчки језик. 1852. године додати су седми и осми разред („философија”).Историјат на званичном сајту школе.
Први директор је био Јохан (Јован) Грос, Словак који је докторирао у Јени, а следећи Андреј Волни, такође Словак. Следећи директор био је Георгије Карло Руми, а од 1821. године Павле Магда.Историја Матице српске, I део, 1826-1864, Живан Милисавац, 1986, Матица српска
Данашња зграда је саграђена 1891. године по пројекту Јулијуса Партоша, мађарског архитекте. Када је саграђена, уједно је била и Патријаршијски двор и сматрана је најрепрезентативнијом српском грађевином у Војводини.
Школа има веома вредну библиотеку за историју Срба у Мађарској. Данас је у овој згради филолошка гимназија.
У склопу гимназије налази се Волнијев хербаријум с краја 18. века, најстарија хербарска збирка на Балкану.Нови Сад: Нови живот најстаријег хербаријума у региону (Б92, 24. мај 2017)
Смерови У школи постоје три смера, а то су класични језици, савремени језици и специјализован смер за историју и географију. Класични језици у току четири године изучавају латински и старогрчки као главне језике, али похађајући и наставу енглеског, као трећег и обавезног језика. Савремени језици пружају читав низ језика од којих се ученици опредељују за два и по жељи могу да уче друге језике факултативно (арапски, грчки, старословенски, француски, руски, итд.). Трећи и обавезни им је латински језик. Ученици на смеру за историју и географију уче ова два предмета на напредном нивоу уз учење енглеског као првог страног језика, за други страни језик ученици бирају онај који су учили у основној школи, док латински уче у првој и другој години. Током све четири године школовања сваки ученик гимназије мора да учи енглески.
Књижевна олимпијада Карловачка гимназија је прва српска гимназија. Стога је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије 11. и 12. маја 2013. баш у њој организовало републичко такмичење Књижевна олимпијада за ученике седмог и осмог разреда основних школа и гимназија из државе. Ученици треће и четврте године средњих школа који су освојили једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.
Бивши ђаци
Сима Милутиновић Сарајлија Димитрије Давидовић Георгије Магарашевић Милован Видаковић Георгије Магарашевић Бранко Радичевић Јован Стерија Поповић Јосиф Рајачић Стеван Шупљикац Јован Суботић Димитрије Руварац Иларион Руварац Јован Живановић Манојло Грбић Васа Стајић Миодраг Грбић Слободан Бајић Паја Борислав Михајловић Михиз Вида Огњеновић Дејан Медаковић Стјепан Седер Ото Хорват Горан Шушљик Слободан Тркуља Ничке 3000 Кумела
Комбинације језика енглески — немачки енглески — француски енглески — руски руски — енглески немачки — енглески шпански — енглески италијански — енглески кинески — енглески норвешки — енглески јапански — енглески старогрчки — латински — енглески
Галерија мини|Четврти програм (извештај) Карловачке гимназије (1856)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Гимназије у Војводини Категорија:Грађевине у Сремским Карловцима Категорија:Споменици културе у Јужнобачком округу Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Средње школе у Сремским Карловцима