десно|300п Енејида (), често неправилно Енеида, латинска је епска песма коју је написао римски писац Вергилије током последњих десет година свога живота, од 29. до 19. године пре нове ере, након што се Октавијан Август после битке код Акцијума (31. п. н. е.) коначно учврстио као самовладар римске државе.
О епу Основна сврха епа је да прослави порекло и развитак Римског царства те достигнућа како Рима тако и самог Августа. Темељна идеја епа јесте легенда о Енеји, тројанском јунаку који је преживео освајање и пустошење Троје те је, након дугих лутања, основао у италској покрајини Лацију тројанско насеље Лавиниј, названо по његовој италској супрузи Лавинији. Тиме је Енеја, преко свога сина Јула предак рода Јулијеваца, оснивач града Албе Лонге, а у крајњој линији и самога града Рима.
Еп се састоји од дванаест књига и има укупно 9.896 хексаметара. Најважнији Вергилијев узор био је Хомер. Од Илијаде и Одисеје зависна је Енејида и у садржини и у композицији. Првих шест певања Енејиде — у којима се описују Енејина лутања — одговарају садржини Одисеје, а других шест певаја — где се описују бојеви у Лацију — одговарају садржини Илијаде. Од Хомера узео је Вергилије и идеју да отпочне са последњим догађајем из Енејиних лутања, а да претходне догађаје накнадно исприча као епизоду (у Одисеји се тако на двору феачкога краља Алкиноја приповедају Одисејева лутања). Шеста песма Енејиде — силазак у подземни свет — одговара -{XI}- књизи Одисеје, где Одисеј силази у Хад. И у Енејиди имамо игре на гробу Анхизовом (којима одговарају посмртне игре у Патроклову част у Илијади), затим опис Енејиног штита (коме одговара опис Ахилејевог штита у Илијади) итд. У изразу и стилским фигурама такође се Вергилије веома много угледао на Хомера.
Вергилија је смрт прекинула у раду на овом епу; да је песма остала недовршена доказује неких 60 непотпуних хексаметара који се налазе раштркани по целом епу и које је песник сигурно намеравао поправити. С друге стране, мало је вероватно да је песник намеравао додавати песми било шта што би суштински променило, продужило или скратило садржај спева. Енејиду су за објављивање након песникове смрти припремили његови пријатељи Варије Руф и Плоције Тука.
Књиге -{I—VI}-: пут у Италију мини|250п|Вегилијев портрет у рукопису Vergilius Romanus
Књига -{I}- Енеја, који већ седам година након пада Троје путује ка Лацију у Италији, управо напушта Сицилију. Богиња Јунона, непријатељица Тројанаца и заштитница Картагине (за коју зна да јој је суђено да једнога дана буде уништена од стране народа тројанскога порекла), наређује богу ветрова Еолу да пошаље олују на Енејине бродове. Тада страдају неки од бродова, али бог Нептун умирује олују, те Енеја с преосталим бродовима пристаје на обалу Африке. Тројанце срдачно прима Дидона, краљица тек основане Картагине. Дидона је недавно побегла из града Тира, где је краљ Пигмалион убио свога брата и Дидониног супруга Сихеја. Богиња Венера, Енејина мајка, плашећи се и Јуноне и Тиријаца, удеси да се Дидона заљуби у Енеју.
Књига -{II}- На Дидонину молбу, Енеја прича о пропасти Троје и догађајима који су уследили након пада: о градњи тројанског коња и Синоновом лукавству, о Лаоконтовој смрти, паљењу града, очајничком али неуспешном отпору Тројанаца, Пријамовој погибији и Енејином властитом бекству на Венерин подстицај. Прича о томе како је свога оца Анхиза на раменима изнео из града, свога сина Асканија (Јула) узео за руку, како је изгубио своју жену Креузу која их је следила, те како му је њен дух открио судбину која му је намењена.
Књига -{III}- мини|десно|200п|Дидонина смрт, илустрација из једног рукописа Eneide, око 400.
Енеја наставља своје причање. Он и његови другови који су с њим изашли из Троје граде бродове и испловљавају. Пристају у Тракији, али одлазе након што је Енеја тамо пронашао гроб свог убијеног рођака Полидора и чуо његов глас. Затим отплове на острво Делос, где им Аполоново пророчиште казује да треба да траже земљу која је прва изнедрила тројански народ. Они погрешно закључе да је то Крит, те пристану на том острву, али одатле побегну због неке куге која избије на острву. Енеја сад схвати да треба да плове ка Италији. На свом путу ка Италији они пристану на острво на коме су живеле Харпије те их нападну. Харпија Келена им прориче да неће основати никакав град све док не буду тако изгладнели да морају „јести своје столове” (в. даље Књига VII). У граду Бутроту у Хаонији сретну Пријамовог сина Хелена и Андромаху. Хелен казује Енеји којим путем треба да иде, да треба да посети Сибилу у Куми и да свој нови град треба да оснује тамо где поред једног осамљеног потока нађе белу крмачу и њених тридесет прасића. Кренувши даље Енеја посећује земљу Киклопа на Сицилији. Његов отац умире у Дрепанону. Са Сицилије стиже у Африку.
Књига -{IV}- Дидона, премда се своме покојном мужу била заклела на доживотну верност, признаје својој сестри Ани да се заљубила у Енеју. Јунона и Венера одреде да ће се љубав Дидоне и Енеје запечатити тако што ће водити љубав након што један њихов поход у лов буде прекинут олујом па буду морали да се склоне у исту пећину. Гласина о њиховој љубави стиже до Јарбаса, краља суседног гетулског краљевства, кога је Дидона одбила када ју је просио и који сада у свом гневу упућује молбе Јупитеру. Јупитер одређује да Енеја мора напустити Картагину. Када Дидона схвати да се Енејини бродови спремају да исплове, преклиње Енеју да остане с њом. Он јој одговара да нема избора јер му богови заповедају да крене у Италију, чак и против његове воље. Дидонин бес не зауставља припреме Тројанаца за покрет, и чак ни њена последња молба не мења Енејину одлуку. Она се сада припрема на самоубиство и, када је видела испловљавање тројанских бродова, пали властиту ломачу и проклиње Енеју и цело његово потомство.
Књига -{V}- мини|десно|350п|Енеја бежи док Троја гори, Federico Barocci, 1598, Galleria Borghese, Рим
Тројанци поново пристају у Сицилији, где их љубазно дочекује њихов земљак Ацест. Прошло је годину дана од Анхизове смрти на том месту, те се обележава годишњица уз приношење жртава и одржавање надметања. Прво надметање је трка између четири брода. Гијант, заповедник брода Химера (Chimaera), љутито баци свога крманоша преко палубе када је изгубио вођство од брода Сцила (Scylla) којим заповеда Клоант; Сергестов брод Кентаур (Centaurus) се насуче; Мнестеј у броду Пристис престигну Гијанта, али не успе да стигне Клоанта. Затим следи такмичење у трчању, током којега Нис, након што се саплео и пао, намерно саплете Салија да би осигурао победу своме пријатељу Еуријалу. У боксерском мечу између Тројанца Дареса и Сицилијанца Ентела, Енеја прекине борбу након што Сицилијанац окрутно насрне на Дареса. Затим следи надметање с луком и стрелом, те на крају процесија 36 младих коњаника предвођених Асканијем, што ће касније постати традицијом у Риму током тзв. Тројанских игара. У међувремену Тројанке, уморне од дугих лутања, подстакне Јунона да запале бродове. Међутим, уништене су само четири лађе јер на Енејину молбу почне пљусак који угаси пожар. Касније Тројанци поново отплове, али неки остају на Сицилији да би ту основали град по имену Ацест (касније Сегеста). Крманош Палинур заспи и падне преко палубе.
Књига -{VI}- Енеја посећује Сибилу у Куми, која му предсказује муке које га чекају у Лацију. По њеном упутству, Енеја откине златну грану и затим са Сибилом кроз Авернијску пећину близу Авернијског језера силази у подземни свет. Стигавши до реке Стикс угледају духове несахрањених људи који не могу прећи реку, а међу њима је и крманош Палинур, који им прича о својој судбини и моли их да му приреде покоп. Видевши златну грану, Харон им допушта да пређу Стикс, а затим њих двоје успавају Кербера колачем „од меда и магијских трава које имају моћ да успавају”. Иза Керберове пећине Енеја и Сибила налазе различите групе покојника: ту су деца, неправедно осуђени на смрт, они који су умрли од неузвраћене љубави (међу њима је и Дидона, која остаје недирнута Енејиним извињенима и молбама за опроштај), те они који су погинули у биткама. Енеја и Сибила затим стижу пред улаз у Тартар, где најгори грешници трпе огромне муке и патње, а онда настављају пут све док не стигну до Елизија, где у блаженству живе душе праведника. Ту Енеја среће свога оца Анхиза те узалуд покушава да га загрли. Енеја угледа душе како пију воду из реке Лете, те Анхиз објашњава да су то оне душе које ће се поново родити: током дугог боравка у подземном свету те су се душе очистиле од својих пређашњих грехова и сада из реке Лете пију воду како би изгубили све своје досадашње сећање. Ову теорију о реинкарнацији Вергилије је можда преузео од Платона или од орфичких и питагорејских учења. Анхиз показује Енеји душе оних људи којима је преодређено да достигну велику славу у римској историји, а то су: Ромул, римски краљеви, велике римске војсковође, сам Октавијан Август и његов нећак Марко Клаудије Марцел (о чијем кратком животу Вергилије прави дирљиву алузију). Након тога Енеја и Сибила напуштају подземни свет кроз „врата од слоноваче”, путем којих се људима шаљу лажне визије (о значају ових врата код Вергилија много се и дуго расправљало, али без коначног закључка). У овој књизи налазе се стихови који се могу сматрати средишњим за цео еп (VI, 851—853):
Tu regere imperio populos, Romane, memento: hae tibi erunt artes: pacisque imponere morem, parcere subiectis et debellare superbos.
Твоје ће, Римљанине, бити да народ'ма владаш: твоја умећа ће бити: да намећеш владу мира, покорене да штедиш, немирне снажно да ломиш.
Књиге -{VII—XII}-: рат у Италији
Књига -{VII}- Енеја и Тројанци стижу до ушћа реке Тибар и пристану у Лацију. Ту се испуњава пророчанство Харпије Келене (в. горе, Књига III), јер једу колаче од хлеба који су им служили као какве зделе. Лавинија, кћерка краља Латина, који влада Лацијем, има много просаца од којих највише шанси има Турно, краљ Рутула. Међутим, Латину је његов отац прорекао да се Лавинија не сме удати ни за једног од Латина него за странца који ће са стране доћи у Лациј. Латин љубазно прима изасланике Тројанаца, а затим Енеји нуди савез и руку своје кћерке. Јунона види да се Тројанци спремају ту настанити те позива Фурију Алекту, која у душама Лавинијине мајке Амате и Турна подстиче бесно непријатељство и мржњу према Тројанцима. Алекта удеси да Асканије, који је отишао у лов, том приликом рани јелена који је држан као љубимац краљевског домаћинства. То изазове борбу. Латин је немоћан у својим покушајима да заустави припреме за рат, и италска племена се окупљају под водство својих вођа, међу којима се, осим Турна, налазе Мезенције, мрзитељ богова и омражени тиранин, затим Месап, Вирибије (Хиполитов син) те волшчанска ратница Камила.
Књига -{VIII}- Бог реке Тибар храбри Енеју говорећи му да тражи савезништво с Аркађанима и њиховим вођом Евандром, који је основао град на Палатину, који ће касније постати делом града Рима. Веслајући уз Тибар, Енеја види на обали белу крмачу с њеним прасићима, управо како је и било предсказано. Евандар обећава своју помоћ тројанском јунаку. Бог Вулкан, на Венерину молбу, кује за Енеју оклоп. Евандар, који је Енеји показао различита места у свом граду, која ће касније бити знаменитости Рима, саветује да се склопи савез с Етрурцима. Венера доноси Енеји његов нови оклоп, који укључује и штит на коме се налазе прикази различитих догађаја из римске будућности, све до битке код Акцијума.
Књига -{IX}-