Франц Кафка (, ; Праг, 3. јул 1883 — Клостернојбург, 3. јун 1924) био је чешки писац који је писао на немачком језику. Рођен је у породици јеврејско-чешкога порекла. Критичари га данас сматрају једним од највећих аутора XX века. Кафка је говорио и своја дела писао на немачком језику.Књига "Зар и он..??", издавач Б'наи Б'рит ложа Ложа Србија 676. Добро је знао и чешки језик. Стилом писања, Кафка је припадао авангарди, правцу из средње фазе модернизма, али је својим деловањем увелико утицао на бројне стилове касног модернизма, укључујући и егзистенцијализам. Његова најзначајнија дела, новела Преображај, те романи Процес и Замак препуни су тематике која представља архетипове отуђености, психофизичке бруталности, сукоба на релацији родитељи-деца, ликова на застрашујућим путовањима и мистичних трансформација.

Кафка је рођен у јеврејској породици средње класе у Прагу, тада у Аустроугарској монархији, која је говорила немачки језик, а школовао се за правника. По завршетку правних студија, Кафка се запослио у осигуравајућем друштву. У слободно време је почео писати кратке приче те је остатак живота провео жалећи се како нема довољно времена да се посвети ономе што је сматрао својим правим позивом. Такође је жалио што је толико времена морао посветити свом -{Brotberufu}- (нем.: "Посао који доноси хлеб"; дневни посао). Због недостатка слободног времена и друштвеног живота, Кафка је преферирао комуникацију преко писама, оставивши иза себе стотине писама међу којима су и она писана оцу, заручници Фелис Бауер те најмлађој сестри Отли. Кафка је имао проблематичан однос са својим ауторитативним оцем који ће увелико утицати на његово писање, као и интерни конфликт са властитим јеврејством, за које је сматрао како нема велике повезнице с њим.

Током његовог живота, само је мали број Кафкиних дела изашао из штампе: збирке кратких прича Разматрање и Сеоски лекар, те неке индивидуалне приповетке (Преображај) издаване у часописима. Иако је збирку Уметник у гладовању припремио за штампу, она није изашла до након његове смрти. Кафкина недовршена дела, укључујући и романе Процес, Замак и Америка, нису штампана до након његове смрти, а већину их је издао његов пријатељ Макс Брод, игноришући тако Кафикну жељу да му се дела униште након смрти. Албер Ками и Жан Пол Сартр предводе листу писаца на које је утицало Кафкино дело, а термин „Кафкијанска атмосфера“ ушао је у теорију књижевности, како би се описале надреалне ситуације као у Кафкиним делима.

Биографија

Породица

Франц Кафка рођен је 3. јула 1883. у јеврејској породици средње класе, која је говорила немачким језиком, у Прагу, тада делу Аустроугарске. Његовог оца, Хермана Кафку (1852—1931), биограф Станли Корнголд описао је као "гломазног, себичног и охолог бизнисмена", а самог Кафку као "правог Кафку, снажног, здравог, гладног, гласног, елоквентног, самодостатног, доминантног, издржљивог, концентрисаног и изврсног познаватеља људске нарави." Херман је био четврто дете Јакоба Кафке, обредног месара (хебрејски: -{shochet}-) који је у Праг дошао из Осека, чешког села у близини места Стракоњице са бројном јеврејском популацијом. Након што је радио као трговачки путник, временом је постао трговац необичним добрима и одећом, који је запошљавао и до 15 радника, а као лого свог посла користио је слику чавке, која се на чешком зове -{kavka}-. Кафкина мајка, Јулија (1856—1934), била је кћерка Јакоба Ловија, успешног трговца на мало из бањског места Подјебради, која је била образованија од свог супруга. Кафкини су родитељи вероватно говорили варијантом немачког под утицајем јидиша који се, понекад, пежоративно назива -{Mauscheldeutsch}-, али како се немачки сматрао основним средством друштвеног успона, вероватно су децу подстицали да говоре књижевним немачким.

мини|лево|Плакета која означава родно место Франца Кафке у Прагу, који су дизајнирали Карел Хладик и Јан Каплицки, 1966 Кафкина родна кућа налази се у близини трга Старомјестске намјести у Прагу, а у породици са шесторо деце, Франц је био најстарији. Његова браћа, Георг и Хајнрих, умрли су као деца, још пре Францове седме године; сестре су му се звале Габриеле ("Ели") (1889—1944), Валери ("Вали") (1890—1944) и Отили ("Отла") (1892—1943). Током радних дана, оба родитеља нису била код куће. Мајка Јулија је радила и до 12 сати дневно како би помогла у вођењу Хермановог посла. Као резултат тога, Кафкино је детињство било прилично самотно, а децу су махом одгајале бројне гувернанте и слушкиње. Кафкин проблематичан однос с оцем помно је документован у његовом писму оцу (-{Brief an den Vater}-), на преко 100 страница на којима пише како је очев ауторитативан став увелико утицао на њега. С друге стране, мајка му је била тиха и срамежљива. Управо је очева доминантна личност увелико утицала на његово писање.

Образовање мини|Палата Кински, где је Кафка ишао у гимназију, на Старом градском тргу у Прагу. У раздобљу од 1889. до 1893, Кафка се школовао у -{Deutsche Knabenschule}- (Немачка основна школа за дечаке) у данашњој Улици Масна (тада -{Masný trh/Fleischmarkt}-). Мада је говорио чешки, Кафка је школован у немачким школама на инсистирање његовог ауторитативног оца. Његово јеврејско образовање завршено је његовом бар мицвом у узрасту од 13 година. Сам Кафка није уживао у одласцима у синагогу те је ишао само празницима, с оцем, четири пута годишње.

По завршетку основне школе 1893. године, Кафка је примљен у строгу, класично-оријентисану немачку гимназију -{Altstädter Deutsches Gymnasium}-, на Старом градском тргу, у склопу палате Кински. И овде се настава одвијала на немачком, али Кафка је знао и писати и говорити чешки; потоњи је учио у гимназији пуних осам година, постигавши добар успех. Мада је добијао само комплименте за свој чешки, никада се није сматрао флуентним. Матурске испите положио је 1901. године.

Након матурирања, Кафка је уписао -{Karl-Ferdinands-Universität}- у Прагу, али се након само две недеље студирања хемије пребацио на право. Мада ова струка није превише занимала Кафку, отварала му је широку лепезу послова који су задовољавали његовог оца. Уз све то, студије права су трајале знатно дуже, што је Кафки омогућило да истовремено похађа предавања из немачких студија и историје уметности. Такође се придружио и студентском клубу, -{Lese- und Redehalle der Deutschen Studenten}- (нем. Читалачки и наставни клуб немачких студената), који је организовао књижевна догађања, читања и сличне активности. Међу Кафкиним пријатељима били су новинар Феликс Велтш, који је студирао филозофију, глумац -{Yitzchak Lowy}-, који је долазио из варшавске хасидистичке породице, те писци Оскар Баум и Франц Верфел.

Пред крај прве године, Кафка је упознао колегу Макса Брода, који ће му убрзо постати доживотни пријатељ. Брод је убрзо приметио да су, иако је Кафка био срамежљив и ретко је причао, ствари које је рекао изразито дубоке. Кафка је током целог живота био страствен читалац; заједно с Бродом, прочитао је Платоновог Протагору на изворном грчком, на Бродову иницијативу, те Флоберова дела Сентиментално васпитање и Искушење светог Антонија на француском, на Кафкин предлог. Кафка је Фјодора Достојевског, Гистава Флобера, Франца Грилпарзера и Хајнриха фон Клајста сматрао "истинском браћом по крви". Уз наведене, Кафка је био заинтересован и за чешку књижевност те дела Јохана Волфганга Гетеа. Кафка је 18. јула 1906. године стекао титулу доктора правних наука те је одрадио годину дана бесплатног стажирања као судски приправник на грађанским и казненим судовима.

Посао 200п|мини|Кафка се бојао да ће га људи сматрати физички и психички одбојним. Ипак, они који су га упознали (...) такође су [га] сматрали дечачки згодним, али му је појава била оштра.Дана 1. новембра 1907, Франц Кафка је добио посао у компанији -{Assicurazioni Generali}-, италијанској осигуравајућој кући за коју је радио готово годину дана. Његова писма из тог раздобља упућују како је био незадовољан радним временом - од 08:00 до 18:00 - које му је онемогућавало да се посвети писању, које му је постајало све важније. У том је раздобљу могао писати искључиво ноћу, а ноћно писање било је изразито исцрпно с обзиром на радно време. Дана 15. јула 1908. дао је отказ, а за две недеље је нашао посао у Институту за радничко осигурање од озледа Краљевине Чешке који му је омогућио више времена за писање. Опис посла било му је истраживање и процена компензација за особне озледе индустријских радника; инциденти као изгубљени прсти или удови били су чести у то време. Професор менаџмента Петер Друкер кредитира Кафку као творца прве цивилне заштитне кациге, али то не потврђује ниједан документ Кафкиног послодавца. Његов је отац често његов посао у осигуравајућем друштву називао -{Brotberuf}-, посао који ради само како би плаћао рачуне; сам Кафка је неколико пута изјавио како га презире. Кафка је јако брзо напредовао те су његови задаци укључивали процесовање и истраживање захтева за накнадом, писање извјештаја и решавање апела разних бизнисмена који су сматрали како им је компанија стављена у категорију превисоког ризика, што им је повећавало премије за осигурање. Такође, током неколико година рада у друштву, задатак му је био састављање годишњег извјештаја о осигурању. Његови надређени су јако добро примали те извјештаје. Радно време углавном му је завршавало око 14:00, што му је давало довољно времена за писање, којему је био посвећен. У каснијим годинама, болест га је често спречавала у одласку на посао, али и писању. Много година касније, Брод је сковао термин -{Der enge Prager Kreis}- (нем. Уски прашки круг), како би објединио групу писаца којима су припадали Кафка, Феликс Велтш и он.

Крајем 1911. Кафка и Карл Херман, супруг његове сестре Ели, постају партнери у првој фабрици азбеста у Прагу, знаној као -{Prager Asbestwerke Hermann & Co.}-, отвореној уз помоћ миразног новца, који је дао Херман Кафка. Иако је испрва показивао ентузијазам и велик део слободног времена посвећивао послу, Кафка је убрзо замрзео фабрику, јер му је превише времена одузимала од писања. У овом раздобљу се заинтересовао за јеврејско позориште на јидишу, упркос бојазни пријатеља као што је Брод, који су га свеједно подржавали у његовим интересовањима. Након што је у новембру 1911. присуствовао позоришној представи, Кафка је следећих шест месеци провео интензивно се бавећи јидишом и јеврејском књижевношћу. Та преокупација послужила му је и као темељ за његову растућу повезаност са јеврејством. Отприлике у овом раздобљу постао је и вегетаријанац. Негде током 1915. године, Кафка је добио позив за војску како би служио у Првом светском рату, али су његови послодавци средили отпуст, јер се његов посао сматрао есенцијалним за државу. Касније је ипак покушао да се придружи војсци, али су га у томе спречили здравствени проблеми. Наиме, туберкулоза му је дијагностикована 1917. године.

Приватни живот мини|Франц Кафка 1917. године. Према Броду, Кафку је константно "мучила" сексуална пожуда. Као одрасла особа, често је посвећивао борделе, а занимала га је и порнографија. Уз све то, током живота је спавао с много жена. Дана 13. августа 1912. Кафка је упознао Фелис Бауер, Бродову рођаку, која је радила у Берлину као представница једне диктафонске компаније. Недељу дана након упознавања у дому Бродових, Кафка је написао у свој дневник:

Недуго након овога, Кафка је у само једној ноћи написао причу "Пресуда", а у плодном периоду је радио на свом роману Америка и на приповетки "Преображај". Кафка и Фелис Бауер су, током следећих пет година, комуницирали углавном преко писама, повремено су се виђали и два су се пута верили. Другу веридбу, Кафка је раскинуо 1917. када је оболео од туберкулозе. Кафкина опсежна писма издата су као збирка Писма Фелиси; њена писма се нису сачувала. Биографи Рехнер Стах и Џејмс Хавес тврде како је Кафка, око 1920. био верен и трећи пут, Јулијом Вохризек, сиромашном и необразованом хотелском собарицом.