Отон Фрајзиншки (, ; око 1112. у Клостернојбургу код Беча — 1158. у манастиру Моримононд у Шампањи) је био немачки бискуп и историчар, рођак немачког цара Фридриха I Барбаросе и његов дворски хроничар.
Биографија мини|десно|Отон Фрајзиншки Отон се родио око 1114. године као пети син аустријског маркгрофа Леополда III (Бабенберзи) и Агнесе, ћерке цара Светог римског царства Хајнриха IV. У првом браку са швапским војводом Фридрихом од Хоенштауфена, Агнеса је родила немачког краља Конрада III и по тој линији је била и бака цара Фридриха I Барбаросе. Са друге стране, Отонова рођена сестра Јудита или Ита удата је за маркиза од Монферата Гиљерма V. Његова рођена браћа била су баварски војвода Леополд IV, аустријски војвода Хајнрих II и салцбуршки надбискуп Конрад II. Тако је Отон био у родбинским везама са најугледнијим племићким породицама Немачке и северне Италије.
О Отоновој младости не зна се пуно. Студирао је у Паризу где је показао нарочит интерес за филозофију и доцније је наводно први донео знања из Аристотелове филозофије у Немачку. Након окончања студија са петнаестак својих колега ступио је 1132. у цистерцитски манастир Моримунд у Шампањи.
Упркос младости 1138. је постао опат манастира а затим и бискуп Фрајзинга у Баварској. Отон је заједно са Конрадом кренуо у Други крсташки рат (1147—1149). Део војске који је бискуп предводио је током пута десеткован, али је Отон стогао у Јерусалим.
Вратио се у Баварску 1148. или 1149. и доцније је уживао подршку и пажњу Конрадовох наследника Фридриха Барбаросе. Могуће је и да је Отон посредовао у догађајима из 1156. године када је Фридрих вратио Баварску Хајнриху Лаву коме је војводство било одузето по одлуци Конрада III. Био је присутан и на чувеном састанку сталешке скупштине у Безансону 1157. где је кардинал Орландо Бандинели (будући папа Александар III) затражио од цара да прихвати папску власт као врховну. Отон Фрајзиншки је преминуо 22. септембра 1158. у Моримонду, а 1857. у његову част је подигнута статуа у Фрајзингу.
Дела Одлично образован, Отон је покушавао да напише једну светску историју. Његово дело носи назив -{De duabus civitatibus}- (О двема државама). Оно је касније названо -{Chronicon seu rerum ab initio mundi ad sua usque tempora libri octo}- (Хроника или осам књига догађаја од почетка света до свог времена). Изворну вредност има седма књига која иде од краја 11. века до 1146. године. Отон се у овом делу показао као филозоф историје. Он заступа августиновску концепцију по којој се кроз историју води стална борба између добра и зла. Отон је међутим био песимиста те је према његовом схватању свуда побеђивало зло. Једини носилац боље будућности је према Отону клинијевски реформисано монаштво. Ово дело је написао између 1143. и 1146. године. Касније га је мењао и допуњавао. Године 1157. презентовао га је цару Фридриху I Барбароси.
Сасвим је другачијег карактера његово друго дело, настало 1157/58. године, које носи назив -{Gesta Friderici imperatoris}- (Дела цара Фридриха). Он је за рад на том делу добијао сређен изворни материјал из царске канцеларије. Као царев брат од тетке, Отон је имао увид и у најважније државне послове и архиве. Отон у свом другом делу прећуткује и фалсификује догађаје, али поред све своје тендециозности оно представља важан извор. Таквим га чине документи сачувани у њему. Оно је подељено на две књиге и хронолошки иде до 1156. године. Представља неку врсту званичне дворске хронике. Касније ју је до 1160. године продужио Отонов нотар Рахевин.
Референце
Категорија:Умрли 1158. Категорија:Бискупи Категорија:Средњовековни историчари Категорија:Немачки историчари Категорија:Крсташи Категорија:Католицизам у Немачкој Категорија:Личности Другог крсташког рата Категорија:Историчари крсташких ратова