мини мини|Achillea sp. Хајдучка трава (хајдучица, спориш, столисник, јалови месечњак, куница), лат. -{Achillea millefolium}-, је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (fam. -{Asteraceae}-). Биљка се зове хајдучка трава, јер су хајдуци њоме зацељивали ране. Научни назив рода ове биљке потиче од гр. -{achillea}- по имену Ахила који је био ученик Хирона и овом биљком је зацелио рану Телефусу.

Опис биљке Стабло достиже висину до 1 m и грана се само у горњем делу. Листови су тројно перасто дељени на велики број сићушних режњева, по чему је сама врста добила назив како један од народних, столисник, тако и научни -{millefolium}- (-{mille}- = хиљаду; -{folium}- = лист). Распоред листова је спиралан. Стабло и листови су покривени длакама, али само код младих биљака, док касније већина длака отпада. Модификовани листићи цвасти су овалног облика. Цвета од јуна до септембра. Цвасти главице су распоређене у облику штита на врховима грана и изграђене су од две врсте цветова: језичастих, распоређених по ободу и обојених бело до розе; цевастих, у центру жуто обојених. Плод је ахенија величине око 2 мм.

Ареал распрострањења Аутохтоно расте на простору Европе, Азије и Северне Америке, док се среће и у Аустралији и на Новом Зеланду.

Станиште Распрострањена је од низије до планинских предела и може се наћи на ливадама, поред путева, запуштеним стаништима и шумским чистинама.

Хемијски састав Користи се: надземни део биљке у цвету (-{Millefolii herba}-) или цветови (Millefolii flos).

Осушена биљка је ароматичног мириса и има горко-ароматичан укус због присуства горких материја које припадају сесквитерпенским лактонима, као нпр. ахилицин. Поред горких материја богата је садржајем: етарског уља (око 1%) витамином К танинима органским киселинама и др.

Употреба Млади листови се могу користити као салата и додатак јелима. Хајдучка трава се од давнина користила у народној, а омиљено је лековито средство и у званичној медицини. Најчешће се употребљава код желудачно-цревних обољења, грозничавих стања, повишеног крвног притиска, као антитромбичко средство код мождане и срчане тромбозе, побољшања крвне слике, функције јетре, повишеног нивоа шећера у крви. Осим тога користи се као снажно антибактеријско средство против стафилокока, ешерихије, кандиде и др.

У народној медицини је познато њено лековито дејство у смиривању упала коже и слузокоже, лечењу рана и гнојних процеса, заустављању крварења по чему је добила назив хајдучка трава.

У козметици се користи етерично уље хајдучке траве.

Галерија

Референце

Литература

Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984. Грбић, М., Марковић, М. (2020): Цвећарство — Перене. Универзитет у Београду. Београд.

Спољашње везе

BioNet škola Hajdučka trava — Gorski junak bez premca, („Royal Balm”, 2. фебруар 2018)

Категорија:Asterales Категорија:Лековите биљке Категорија:Хортикултура Категорија:Љековито биље у Европи Категорија:Љековито биље у Азији