мини|Карта са приказом учесталости хаплогрупе -{R1a}- у Европи.
Хаплогрупа -{R1a (R-M420)}- је ДНК хаплогрупа људског -{Y}- хромозома која је распрострањена на великом подручју Евроазије, протежући се од Скандинавије и средње Европе до средње Азије, јужног Сибира и јужне Азије.
Субкладус -{R1a (R-M420)}- се издвојио из лозе -{R1 (R-M173)}- прије 15.000—25.000 година, док се његов субкладус -{M417 (R1a1a1)}- диверсификовано прије отприлике 3400—5800 година. Мјесто исходишта овог субкладуса игра значајну улогу у расправи о поријеклу Праиндоевропљана.
-{SNP}- мутација -{R-M420}- откривена је након мутације -{R-M17 (R1a1a)}-, што је довело до преуређења линије, посебно успостављањем нове парагрупе (означене као -{R-M420*}-) за релативно ријетке лозе које се не налазе у грани -{R-SRY10831.2 (R1a1)}- која води ка -{R-M17}-.
Поријекло Поријекло -{R1a}- Процјењује се да се генетичка дивергенција -{R1a (M420)}- догодила прије 25.000 година, што је вријеме посљедњег глацијалног максимума. Студија Питера Андерхила и сарадника из 2014, којом су обухваћене 16.244 особе из преко 126 популација широм Евроазије, закључила је да постоји „убједљиви докази да је Средњи исток, вјероватно простор данашњег Ирана, географско исходиште хаплогрупе -{R1a}-”. Анализе древне ДНК забиљежиле су прву појаву лозе -{R1a}- током мезолита код источних ловаца-сакупљача (из источне Европе, прије око 13.000 година), и најранији случај -{R*}- пронађен међу горњопалеолитским древним сјеверним Евроазијцима, од којих источни ловци-сакупљачи претежно воде поријекло. У јануару 2021. објављен је геном појединца који је припадао субкладусу -{R1a5}-, датиран у период између 10.785. и 10.626. године п. н. е; пронађен је у мјесту Пјесчаница (Архангељска област, Русија) и идентификован као западноруски ловац-сакупљач.
Диверзификација хаплогрупе -{R1a1a1}- (-{M417}-) и древне миграције мини|десно|Поријекло -{R1a}-; поријекло -{R1a1a}-; могућа миграција -{R1a}- ка балтичкој обали; и најстарија експанзија и највиша учесталост -{R1a1a}-.
Према студији Питера Андерхила и сарадника из 2014, низводни субкладус -{M417}- (-{R1a1a1}-) доживио је диверзификацију на гране -{Z282}- (-{R1a1a1b1a}-) и -{Z93}- (-{R1a1a1b2}-) прије отприлике 5800 година „у близини Ирана и источне Турске”. Иако се -{R1a}- појављује као хаплогрупа -{Y}- хромозома међу говорницима различитих језика, попут словенских и индоиранских, питање поријекла -{R1a1a}- значајно је за текућу расправу о прапостојбини (-{Urheimat}-) Праиндоевропљана, а може бити од важности и за одређивање коријена цивилизације долине Инда. -{R1a}- показује снажну повезаност са индоевропским језицима јужне и западне Азије, средње и источне Европе, те Скандинавије, при чему је најзаступљенија у источној Европи, средњој и јужној Азији. У Европи је нарочито превладавајући субкладус -{Z282}-, док у Азији доминира -{Z93}-. Везу између -{Y-DNA}- лозе -{R-M17}- и ширења индоевропских језика први су уочили Татјана Зерјал и сарадници 1999. године.
Индоевропска веза Предложено степско ширење лозе -{R1a1a}-
Семино и сарадници су 2000. предложили украјинско поријекло и постглацијално ширење -{R1a1}- субкладуса током касног глацијалног максимума, што је касније увећано ширењем курганске културе у Европу и ка истоку. Спенсер Велс предлаже средњоазијско поријекло, сугеришући да распрострањеност и старост лозе -{R1a1}- указују на древну сеобу која одговара ширењу курганског народа у њиховој експанзији из евроазијске степе. Према Холорми Памјав и сарадницима 2012, -{R1a1a}- је доживјела диверзификацију у евроазијским степама или у региону Блиског истока и Кавказа:
Три генетичке студије из 2015. пружиле су подршку Курганској теорији Марије Гимбутас о индоевропској прапостојбини. Према тим студијама, хаплогрупе -{R1b}- и -{R1a}-, које су данас најзаступљеније у Европи (-{R1a}- је такође учестала у јужној Азији), прошириле су се из Понтско-каспијских степа заједно са индоевропским језицима; оне су такође откриле аутозомну компоненту присутну код савремених Европљана која није била присутна код неолитских Европљана, а која је вјероватно уведена са очинским лозама -{R1b}- и -{R1a}-, као и индоевропским језицима.
Марина Силва и сарадници према студији из 2017. забиљежили су да се -{R1a}- у јужној Азији највјероватније „проширила из једног средњаозијског изворишта, али чини се да унутар Индијског потконтинента постоје најмање три, а вјероватно и више оснивачких кладуса лозе -{R1a}-, што је у складу са вишеструким таласима долазака.” Према Мартину П. Ричардсу, коаутору студије Силве и сарадника из 2017, заступљеност лозе -{R1a}- у Индији представља „веома снажан доказ за значајну миграцију из средње Азије током бронзаног доба, која је највјероватније довела говорнике индоевропских језика у Индију.”
Могуће поријекло из Јамне културе или Културе бојних сјекира мини|десно|Европски средњонеолитски период. Култура бојних сјекира око 4200—2000. године п. н. е. мини|десно|Култура бојних сјекира (око 2900—2350. п. н. е.).
Дејвид Ентони сматра Јамну културу индоевропском прапостојбином. Према студији Волфганга Хака и сарадника из 2015, масовна миграција из Јамне културе ка сјеверу догодила се око 2500. година п. н. е, чинећи 75% генетичког поријекла Културе бојних сјекира, уз напомену да су се -{R1a}- и -{R1b}- можда „прошириле у Европу са истока након 3000. године п. н. е.” Ипак, свих њихових седам узорака из Јамне културе припадало је субкладусу -{R1b-M269}-, док у њиховим узорцима из Јамне културе није пронађена ниједна лоза -{R1a1a}-. Ово покреће питање одакле потиче -{R1a1a}- у Култури бојних сјекира, ако није потекла из Јамне културе.
Према Марку Хаберу, одсуство хаплогрупе -{R1a-M458}- у Авганистану не иде у прилог поријеклу из Понтско-каспијске степе за лозе -{R1a}- код савременог становништва средње Азије.
Према Леву Клајну, одсуство хаплогрупе -{R1a}- у остацима Јамне културе (упркос њеном присуству у енеолитској Самари и међу популацијама источних ловаца-сакупљача) чини мало вјероватним да су Европљани наслиједили хаплогрупу -{R1a}- од Јамне културе.
Археолог Бери Канлиф изјавио је да је одсуство хаплогрупе -{R1a}- у примјерцима из Јамне културе велика слабост у Хаковом приједлогу да -{R1a}- води поријекло из Јамне културе.
Студија Семјенова и Булата из 2016. заступа тезу о поријеклу лозе -{R1a1a}- у Култури бојних сјекира из Јамне културе, истичући да неколико публикација указује на присуство лозе -{R1a1}- у Култури јамичасто-чешљасте керамике.
Предложено јужноазијско поријекло
Студија Томаса Кивисилда и сарадника из 2003. предлаже или јужну или западну Азију, док студија Шејле Мирабал и сарадника из 2009. даје већу шансу и за јужну и за средњу Азију. Студија Сангхамитре Сенгупте и сарадника из 2006. предлаже индијско поријекло. Студија Исмаила Тансима и сарадника из 2006. предложе или јужну или средњу Азију. Студија Сангхамитре Сахуу и сарадника из 2006. предлаже или јужну или западну Азију. Студија Кумарасамија Тангараџа и сарадника из 2010. такође предлаже јужноазијско поријекло. Студија Сваркара Шарме и сарадника из 2009. поставља теорију о постојању лозе -{R1a}- у Индији преко 18.000 година, уз могуће поријекло од прије 44.000 година.
Већи број студија из периода од 2006. до 2010. закључио је да јужноазијско становништво посједује највишу разноликост -{STR}- маркера унутар лозе -{R1a1a}-, као и посљедично старија датирања до заједничког претка (-{TMRCA}-). Лоза -{R1a1a}- присутна је како међу вишим (браманским), тако и међу нижим кастама, и док је учесталост већа међу браманским кастама, најстарија -{TMRCA}- датирања хаплогрупе -{R1a}- забиљежена су код племена Сахарија, регистроване касте у регији Бунделкханд у средњој Индији.
На основу ових налаза, поједини истраживачи су тврдили да је лоза -{R1a1a}- потекла из јужне Азије, чиме се искључује скорији, али мањи генетички прилив који су донијели индоевропски досељеници у сјеверозападним областима као што су Авганистан, Белуџистан, Панџаб и Кашмир.
Закључак да је лоза -{R1a}- потекла из Индије оспорен је у новијим истраживањима, која износе аргумент да је -{R1a}- стигла у Индију кроз вишеструке таласе сеоба.
Предложено закавкаско и западноазијско поријекло и могући утицај на цивилизацију долине Инда
Студијом Волфганга Хака и сарадника из 2015. утврђено је да дио поријекла Јамне културе потиче са Блиског истока и да су неолитске технике вјероватно стигле до Јамне културе са Балкана. У Ресенској култури (4600—4300 п. н. е.), која се простирала на тлу данашње Њемачке и претходила Култури бојних сјекира, и данас се може пронаћи стари субкладус лозе -{R1a}-, под називом -{L664}-.
Дио јужноазијског генетичког поријекла потиче од западноевроазијских популација, а поједини истраживачи наговјештавају да је лоза -{Z93}- могла стићи у Индију преко Ирана и проширити се тамо током постојања цивилизације долине Инда.
У студији Десмонда Маскаринаса и сарадника из 2015. изнијета је претпоставка да коријени лозе -{Z93}- леже у западној Азији и предложили су да су се „-{Z93}- и -{L342.2}- шириле у смјеру југоистока из Закавказја ка јужној Азији”, уз напомену да је таква експанзија у складу са „археолошким записима о ширењу западноазијских популација ка истоку у 4. миленијуму п. н. е, што је кулминирало такозваним миграцијама Куро-аракске културе у периоду након Урука IV.” Ипак, Јосиф Лазаридис је примијетио да је узорак -{I1635}- из студије из 2016, њихов јерменски узорак из Кура-аракске културе, носио -{Y}- хаплогрупу -{R1b1-M415(xM269)}- (такође названу -{R1b1a1b-CTS3187}-).
Према студији Питера Андерхила и сарадника из 2014, диверзификација лозе -{Z93}- и „рана урбанизација унутар долине Инда… догодиле су се [прије 5600 година], а географска распрострањеност -{R1a-M780}- (Слика 3д) можда је одраз тога.” У студији Дејвида Позника и сарадника из 2016. примјећују се да су се „упечатљиве експанзије” унутар лозе -{R1a-Z93}- догодиле прије отприлике 4500–4000 година, што „неколико вијекова претходи пропасти цивилизације долине Инда.”
Међутим, према студији Вагиша Нарасимхана и сарадника из 2018, степски сточари су вјероватан извор лозе -{R1a}- у Индији.
Филогенија
Породично стабло хаплогрупе -{R1a}- данас има три главна нивоа гранања, при чему је највећи број дефинисаних субкладуса забиљежен унутар доминантне и најбоље истражене гране — -{R1a1a}- (која се у релативно новијој, али не и најновијој литератури, може наћи под различитим називима попут „-{R1a1}-”).
Топологија Топологија лозе -{R1a}- је сљедећа (кодови [у заградама] су не--{ISOGG}- кодови): Татјана и сарадници (2014) „процес брзе диверзификације лозе -{K-M526}- вјероватно се догодио у југоисточној Азији, са накнадним ширењем предака хаплогрупа -{R}- и -{Q}- ка западу.”
-{P P295/PF5866/S8}- (позната и као -{K2b2}-). -{R}- (-{R-M207}-) -{R*}- -{R1}- (-{R-M173}-) -{R1*}- -{R1a (M420)}- (источна Европа, Азија) -{R1a*}- -{R1a1}- (-{M459/PF6235}-, -{SRY1532.2/SRY10831.2}-) -{R1a1 (M459)}- -{R1a1a (M17, M198)}- -{R1a1a1}- (-{M417}-, -{page7}-) -{R1a1a1a (CTS7083/L664/S298)}- -{R1a1a1b (S224/Z645, S441/Z647)}- -{R1a1a1b1 (PF6217/S339/Z283)}- -{R1a1a1b1a}- (-{Z282}-) [-{R1a1a1a*}-] (-{Z282}-) (источна Европа) -{R1a1a1b1a1}- [Стари тополошки код је -{R1a1a1b*}-，који је застарио и може довести до забуне.] (-{M458}-) [-{R1a1a1g}-] (-{M458}-) [-{R1a1a1g*}-] [-{R1a1a1g1}-] (-{M334}-) -{R1a1a1b1a1a (L260/S222)}- [-{R1a1a1g2}-] -{R1a1a1b1a2}- (-{S466/Z280, S204/Z91}-) -{R1a1a1b1a2a}- -{R1a1a1b1a2b (CTS1211)}- [-{R1a1a1c*}-] (-{M558}-) [-{R-CTS1211}-] (-{V2803/CTS3607/S3363/M558, CTS1211/S3357, Y34/FGC36457}-) -{R1a1a1b1a2b3* (M417+, Z645+, Z283+, Z282+, Z280+, CTS1211+, CTS3402, Y33+, CTS3318+, Y2613+)}- (Гвоздов кластер -{K}-) -{R1a1a1b1a2b3a (L365/S468)}- -{R1a1a1b1a3 (Z284)}- [-{R1a1a1a1}-] (-{Z284}-) -{R1a1a1b2 (F992/S202/Z93)}- [-{R1a1a2*}-] (-{Z93, M746}-) (средња, јужна и западна Азија) -{R1a1a1b2a (F3105/S340/Z94, L342.2/S278.2)}- [-{R1a1b2a*}-] (-{Z95}-) -{R-Z94 (Z94/F3105/S340, Z95/F3568)}- -{R-Z2124 (Z2121/S3410, Z2124)}- [-{R1a1b2a*}-] (-{Z2125}-)