Честославица () или разгон, змијина честославица, лековита честославица, права вероника, шумска вероника, трава од ушљаме, вероника, је вишегодишња зељаста биљка из рода -{Veronica}- у породици боквица (-{Plantaginaceae}-).
Име рода настало је од вереникион, грчког назива за неку биљку, који је промењен под утицајем женског имена Вероника, латинизованог облика грчког имена Вереники („доноситељица победе”). Име врсте -{officinalis}- значи „лековит“, јер је ова биљка раније коришћена и у службеној медицини.
Синоними:
- -{Veronica officinalis var. glandulosa Form.
- Veronica repens Gilib.}-
Опис биљке
Честославица има пузећи ризомом из кога избијају скоро одрвенеле, длакаве стабљике. Осим стабла и листови и цветови су покривени густим, жлездастим длакама. Листови су ситно назубљеног обода и сивозелене боје и наспрамног распореда. Цветови су са дугачким прашницима, светлоплаве до љубичасте боје и прошарани тамноплавим жилицама. Сакупљени су у гроздасте цвасти које су у почетку збијене, а касније се издужују. Плод је чахура покривена жлезданим маљама.
Хемијски састав дроге
У лековите сврхе, као дрога употребљава се надземни део биљке у цвету (-{Veronicae herba}-) који садржи: гликозиде, непознате сапониде, горке материје, мало етарског уља, провитамин А, шећере, восак идр.
Лековито дејство и употреба
Честославица се користи само у народној медицини за олакшано искашљавање и избацивање секрета, код грозничавих стања, као антисептично средство, аперитив, помаже варењу хране и др. Најчешће се примењује код обољења дисајних органа као што су бронхитис, хронични катар или болови у грудном кошу и код повишене температуре. Антисептично дејство састојака нашло је примену у лечењу гнојних рана, за шта се користи свеж сок честославице или одвар.
Употреба се састоји у справљању чајева, тинктура, одвара или цеђењу свежег сока ове биљке.
Лековите врсте рода -{Veronica}-
Сличног хемијског састава су још неке врсте веронике -{V. chamaedrys}- и -{V. beccabunga}- које се могу применити за исте намене и на исти начин.
Храст-честославица (-{V. chamaedrys}-) је најчешће са љубичастоплавим цветовима по којима су тамноплаве жилице и бели прстен у средини. Листови обликом подсећају на листове храста по чему је и добила име.
Персијска честославица (-{V. persica}-) самоникло расте по баштама, пољима и око путева. Цветови су љубичастоплави и имају тамноплаве жилице па се због тога назива још и мачје очи (види галерију слика).
Галерија
Референце
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
Школа ботанике
Категорија:Вероника (биљка) Категорија:Лековите биљке