Драгослав Михаиловић (право презиме Михајловић; Ћуприја, 17. новембар 1930 — Београд, 12. март 2023) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме. Дела су му превођена на више страних језика.

Биографија Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.

Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.

Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забраниоКад су цветали страхови и лажи („Вечерње новости“, 16. октобар 2013) на инсистирање Кардеља.

Преминуо је 12. марта 2023. у Београду. Сахрањен је 16. марта 2023. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Дана 25. априла 2023. одржан је комеморативни скуп у САНУ.

Његову биографију написао је Роберт Ходел Речи од мрамора. Драгослав Михаиловић – живот и дело, Београд: Лагуна, 2020.

Приватан живот Драгослав Михајловић рођен је 17. новембра, од мајке Љубице и оца Бранислава. Мајку је изгубио рано, са око годину годину и по дана. О том губитку неретко сведочи у својим делима. Постоје две легенде које се везују за смрт његове мајке. Првај је да је играла на свадби и да је, усплахирена, легла да одмори у хладној соби након чега се разболела и преминула. Друга прича говори да је реч о тровању крви након абортуса.

Његов отац Бранислав држао је кафану, био склон алкохолизму и умео је бити насилан. Преминуо је 1948. године.

Важну улогу у његовом животу играла је тетка Милица. Она се издваја као најсветлија фигура његовог детињства. Њено име се у његовој прози појављује више пута. Преминула је 1946. године, око пола године након што се Драгослав пиштољем повредио на радној акцији, за шта је он веровао да је утицало на њен прерани одлазак.

Драгослав је од најранијих дана носио у себи страст према читању. Иако је одрастао у скромним материјалним условима, успевао је да уштеди и да себи створи малу библиотеку. Врло рано је постао свестан тога да жели да буде писац. Он чак сведочи о томе да је говорио себи "Бићу писац али не било какав писац". После повратка са Голог Отока и рада у шећерани, морао је да распрода библиотеку, коју је понудио самој шећерани. Људи из фабрике долазили су у групама, са извесним опрезом. Разгледали су књиге, али су избегавали руске писце.

Професорка српског језика из гимназије описала га је као интелигентног, плаховите природе и као неког ко не трпи критике. На основу овог описа, претпоставља се да је већ овај рани карактер разлог његовог каснијег прогона на Голи Оток. Официри у војсци такође су га описали као својеглавог.

Драгослав је био ангажован на радним акцијама. Уписао је југословенсу књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету. У том периоду је наводно назвао Тита америчким шпијуном и залагао се за пријатеље који су били ухапшени у том времену.

Крајем 1950. бива ухапшен, проводи неколико месеци у Ћуприји, затим бива премештен у Крагјуевац. Био је физички злостављан у Ћуприји. Годинама касније када се већ оженио и добио дете, у граду је ушао у ресторан и видео тог човека, који је изашао из ресторана након што га је видео.

Од фебруара 1951. до краја маја 1952. био је на Голом Отоку. При изласку морао је да потпише папир да ће сарађивати са Удбом. Не постоји никакав доказ те сарадње, при чему и он сам сведочи да је деценијама избегавао да се доводи у компромитујуће ситуације како би избегао сарадњу са Удбом.

Његов син је сликар Бранислав Михајловић, а ћерка глумица Милица Михајловић.

Награде и признања Октобарска награда Београда, 1967. Андрићева награда, 1976. Златна арена за најбољи сценарио, Пула, 1978. НИН-ова награда, за роман Чизмаши, 1984. Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Чизмаши, 1985. Награда „Борисав Станковић”, за књигу прича Лов на стенице, 1994. Награда Вукове задужбине, 1994. Награда „Вељкова голубица”, 2008. Награда „Стефан Првовенчани”, 2008. Кочићева награда, 2011. Награда „Рамонда сербика” 2016. за вишегодишње стваралаштво које је оставило посебан печат у историји савремене српске књижевности. Награда „Григорије Божовић”, за приповетку „Четрдесет и три године”, за 2016. Велика награда „Иво Андрић”, за животно дело, 2020. Награда „Скендер Куленовић”, 2020.Награда „Скендер Куленовић” академику Михаиловићу (САНУ, приступљено 11. септембра 2020)

Дела Кад су цветале тикве Фреде, лаку ноћ Петријин венац Чизмаши Голи оток Црвено и плаво Време за повратак Гори Морава Лов на стенице Увођење у посао

Референце

Литература

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Како је Тито пресудио писцу (РТС Око - Званични канал) Драгослав Михаиловић, интервју („Политика“, 4. мај 2010) „Златни сунцокрет“ Драгославу Михаиловићу („Политика“, 31. јануар 2011) Полицијски досијеи су очерупани - интервју („Политика“, 17. јул 2011) Радио-телевизија Републике Српске: Драгослав Михаиловић о петокњижју „Голи оток“, 10. 6. 2012. Југословенство ће Србе одвести у пропаст („Политика“, 1. јун 2014) Дрскошћу сам се борио против страха - интервју („Политика”, 9. јануар 2020) ПОЛА ВЕКА МЕЂУ ВЕЛИКАНИМА: Поводом 90. рођендана академика Драгослава Михаиловића („Вечерње новости”, 17. новембар 2020) ПИСАЦ КОГА ЈЕ ЖИВОТ ШИБАО: Академик Драгослав Михаиловић прославио 92. рођендан („Вечерње новости”, 18. новембар 2022) Поетика приповедања Драгослава Михаиловића („Политика”, 2. јануар 2023) "ЈОШ НИСАМ РЕКАО СВЕ О ГОЛОМ ОТОКУ": Последњи интервју Драгослава Михаиловића за "Новости" („Вечерње новости”, 12. март 2023) Драгослав Михаиловић – од Голог отока до Српске академије наука и уметности („Политика”, 12. март 2023) ИСПИСИВАО ЈЕ НАШУ ПРИЧУ НАТОПЉЕНУ ПАТЊОМ Одлазак великог књижевника Драгослава Михаиловића („Вечерње новости”, 13. март 2023)

Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2023. Категорија:Књижевници из Ћуприје Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски драматурзи Категорија:Српски сценаристи Категорија:Добитници НИН-ове награде Категорија:Добитници Андрићеве награде Категорија:Добитници Награде Борисав Станковић Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио Категорија:Политички затвореници (Информбиро) Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Академици САНУ Категорија:Чланови Удружења драмских писаца Србије Категорија:Оснивачи и чланови Адлигата Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Добитници Награде Светозар Ћоровић Категорија:Добитници награде Рамонда сербика Категорија:Добитници награде Златни сунцокрет Категорија:Добитници Кочићеве награде