Срцопуц, смиље или зечје ножице је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (-{Asteraceae}-).
Име рода је пореклом из латинског од -{antenna}- = пипак (по облику длачица), а име врсте из грчког језика од -{dioicus}- = дводоман.
Опис биљке
Стабло је усправно и обрасло свиленкастим, густим длакама. Доњи листови су сакупљени у розету при основи стабла, а остали су наизменично распоређени по стаблу. Сви листови су на лицу зелени, а на наличју сребрнасто длакави. На врху стабла су главичасте цвасти сакупљене од 3 до 12 у штит. Пошто је биљка дводома разликују се женске главице, које су са скоро кончастим црвеним цветовима, од мушких чији су цветови неугледни и цевасти. Плод је ахенија глатка или рапава дужине до 1 -{mm}-.
Станиште
Ова биљка расте по сувим и сунчаним местима или у ретким и светлим листопадним шумама планинских предела. Веома је распрострањена.
Хемијски састав дроге
Као дрога се користи: вршни део са цвастима (-{Antennariae dioice flos}-) или цео надземни део биљке (-{Antennariae dioice herba}-), који се ређе употребљава.
Срцопуц је хемијски недовољно проучена биљка, али је познато да садржи: горке материје, смоле, мало етарског уља танине алкалоиде пигменте, мао што је каротин; фитостероле витамине Ц и К сапонине.
Употреба
Срцопуц се користи у народној медицини за заустављање унутрашњих крварења из носа, плућа, система за варење као и спољашњих рана које крваре. Улази у састав грудног чаја за лечење хроничног бронхитиса и против кашља. Делује као седатив на снижавање крвног притиска, а као добар тоник за јачање организма.
Ако се правилно користи, у прописаним дозама, нема нежељеног деловања. Код особа преосетљивих на полен биљака из фамилије главочика може доћи до појаве алергије или контактног дерматитиса.
Референце
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
Škola biologije
Категорија:Asterales Категорија:Лековите биљке Категорија:Флора Европе