Односи Србије и Грчке су инострани односи Републике Србије и Хеленске Републике.
Српско-грчко пријатељство Српско-грчко пријатељство () је концепт посебног односа између два балканска народа који је почео да се формира у 19. веку, инспирисан заједничком борбом за ослобођење од османске власти, а кулминирао је током грађанског рата на простору бивше Југославије и бомбардовања СР Југославије од стране НАТО авијације 1999. год. Иако су владе Србије и Грчке, своје заједничке интересе формално-правно регулисале бројним војним и економским споразумима, српско-грчко пријатељство је однос који се развијао у непосредном контакту између два народа.
Историјска позадина
Први уговор између Србије и Грчке потписан је 1867. године, кнез Михаило Обреновић и краљ Ђорђе I су поставили темеље будуће сарадње.Шта два народа чини братским, осим историје и вере („Политика”, 27. јануар 2018)
Краљ Александар Обреновић је присуствовао отварању првих модерних олимпијских игара одржаних у Грчкој 1896.
Балкански ратови
мини|150п|Промене граница Балканским ратовима 1912—1913. Краљевина Србија и Краљевина Грчка су били војни савезници у оба Балканска рата 1912−1913. У тим ратовима је успостављена заједничка граница између две државе (данашња граница Грчке и Северне Македоније).
Први светски рат
175п|мини|Срби на Крфу 1916-1918. После тројне инвазије и окупације Србије српска војска ће се у зиму 1915/1916 повући преко Албаније на грчко острво Крф.
Крф је постао „Србија у малом“ или „Србија у егзилу“, јер се на једно острво преселила цела једна држава, организовани су сви нивои државне управе и успостављен је рад државних органа и установа. Локалне власти уступиле су зграду Националног театра Народној скупштини Краљевине Србије и у поменутом здању одржаване су седнице српског народног представништва (Народна скупштина на Крфу 1916. и Народна скупштина на Крфу 1918.). У хотелу „Бела Венеција“ налазило се седиште српске владе. За потребе Београдске митрополије уступљена су три храма: Црква светог Арханђела Гаврила, Црква Свете Тројице, и Црква Светог Николе.
175п|мини|Краљ Грчке Александар и српски регент Александар на Солунском фронту маја 1918. Пребацивање српских војника са Крфа у Солун почело је већ у априлу исте године 1916. Након двомесечне обуке, почетком јула 1916. године српски војници запоседају сектор на Солунском фронту на тешко приступачним Могленским планинама, које су у том периоду представљале међудржавну границу Краљевине Грчке и Краљевине Србије. Солунски фронт је ангажовао око 600 хиљада војника са обе стране линије фронта. Српска влада и официрски кругови са тешком муком су успели да обезбеде постојање „српског сектора“ на Солунском фронту, чиме је избегнута могућност да војници буду раштркани по различитим савезничким јединицама.
Солунски процес је био судски процес 1916/1917. против пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и његових сарадника.
Крфска декларација је донета јула 1917. по којој је предвиђено стварање будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Септембра 1918. је почео пробој Солунског фронта.
Односи Југославије и Грчке
Александар Карађорђевић је 1920. присуствовао погребу грчког краља Александра.
Дана 9. фебруара 1934. у Атини је потписан Пакт балканског споразума којим су Југославија, Грчка, Румунија и Турска гарантовале узајамну безбедност својих балканских граница.
Дана 27. фебруара 1942. у Лондону је потписан Споразум о Балканској унији између Југославије и Грчке.
Краљ Петар II Карађорђевић се пред крај Другог светског рата оженио са грчком принцезом Александром 20. марта 1944.
Посета председника Републике Јосипа Броза Тита Грчкој – у двору са краљем Павлом и краљицом Федериком, 2. јун 1954.
Новембра 1997. Председник СРЈ Слободан Милошевић је учествовао на балканском самиту на Криту.
Јануара 2001. Председник СРЈ Војислав Коштуница је посетио Грчку.
Маја 2002. Премијер Грчке Костас Симитис је био у званичној посети СР Југославији.
Југословенски ратови
Рат у Босни
Током Рата у Босни, више десетина грчких добровољаца борило се у име православља и грчко-српског пријатељства на страни Војске Републике Српске против војних снага владе у Сарајеву. Неколико десетина Грка провело је у редовима ВРС више месеци па и до две године у периоду од 1992. до 1995. год. Грчки добровољци били су груписани у Грчку добровољачку гарду која је била стационирана у Власеници у централној Босни. Забележено је да је ова јединица учествовала у борбеним дејствима у околини Сребренице, где је, након уласка у град на срушеном православном храму истакнута грчка застава.
Добровољци су регрутовани у Београду, док су у Атини и Солуну били успостављени центри за везу. Према изјави добровољаца, грчка влада није ометала регрутацију и упућивање добровољаца у Босну, док је Грчка обавештајна служба била у сталном контакту са њима. АФП је овим поводом цитирала и председника Републике Српске, Радована Караџића који је изјавио: „Срби имају само два пријатеља, Бога и Грке."http://maillists.uci.edu/mailman/public/mgsa-l/2005-July/005561.html Greek Helsinki Monitor
НАТО бомбардовање СР Југославије
Само неколико дана након почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, у Атини су 26. марта 1999. год. избиле демонстрације против акције НАТО. Маса од преко 10.000 демонстраната извикивала је антиамеричке пароле испред америчке амбасаде. Демонстрантима који су носили транспаренте са натписима који су указивали на снажну везу између два народа засновану на припадности истој православној вери, придружила се и група Срба који су се затекли у грчкој престоници. Демонстранти су се сукобили са полицијом која је употребила сузавац како би разбила демонстрације. Истог дана грчка влада је затражила престанак бомбардовања и повратак преговорима.
Осим учествовања у антиамеричким демонстрацијама, припадници грчког народа били су спремни и да пруже конкретну помоћ пријатељском српском народу. У извештају Македонске новинске агенције, од 26. марта 1999. год. говори се о 250 грчких добровољаца који су се пријавили за одлазак у Србију како би, према њиховим речима „помогли Србима које сматрају пријатељима и браћом“.
Грчки народ наставио је са протестима против НАТО бомбардовања СР Југославије чак и након престанка борбених дејстава. Посета америчког председника Била Клинтона Грчкој, 19. новембра 1999. год. била је повод за масовне антиамеричке демонстрације. Преко 10.000 демонстраната окупило се у Атини, на демонстрацијама које су организовале странке левог блока. Левичари су протестовали због учешћа САД у НАТО бомбардовању СР Југославије. Окупљени грађани су се упутили ка америчкој амбасади спаљујући успут америчке заставе. Грчка полиција покушала је да спречи демонстранте у њиховој намери што је довело до отвореног сукоба демонстраната и полиције. У сукобу, који је потрајао до дубоко у ноћ, коришћени су сузавац, камење и Молотовљеви коктели. Иако је намеравао да се задржи у дужој посети грчкој престоници, Бил Клинтон је из безбедносних разлога скратио свој боравак у Грчкој.
Грчка хуманитарна помоћ за Србију
Бројне грчке хуманитарне организације и Православна црква Грчке су, током 90-их година 20. века организовале бројне акције упућивања хуманитарне помоћи у Србију. Ове активности су нарочито интензивиране током НАТО бомбардовања СР Југославије. Тако је, 18. маја 1999. год., у Србију допремљена хуманитарна помоћ Грчке православне цркве намењена радницима бомбардоване фабрике аутомобила „Застава“. Преко 150 тона хране и лекова подељено је запосленим и пензионисаним радницима и члановима њихових породица.
Акције допремања хуманитарне помоћи у Србију наставиле су се и након бомбардовања. Истакнуту улогу у организацији хуманитарних акција у којима помоћ из Грчке стиже у Србију има принцеза Катарина која је пореклом Гркиња. 29. децембра 2004. год., грчка хуманитарна организација "Лајфлајн Хелас", која је под патронатством принцезе Катарине допремила је пошиљку одеће, хране и играчака намењених деци без родитељског старања, деци ометеној у развоју и деци избеглицама широм Србије. Хуманитарна помоћ из Грчке пронашла је свој пут и до српске деце на Косову и Метохији.
Билатерални односи Србија и Грчка су успоставили званичне дипломатске односе 1879. године.
Косово и Метохија Грчка је међу неколико чланица НАТО и ЕУ, које нису признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије.
Грчка је била уздржана приликом гласања о пријему Косова у УНЕСКО 2015.
Посете Премијер Грчке Мицотакис је посетио Београд 12. фебруара 2024. 31. јануара и 1. фебруара 2017. премијер Грчке Алексис Ципрас је посетио Србију. децембра 2016. председник грчког парламента Никос Вуцис је посетио Србију. априла 2016. Председник Томислав Николић је посетио Јонска острва Крф и Видо на стогодишњицу искрцавања српске војске у Првом светском рату. Председнику Николићу је додељена титула почасног грађанина Општине Крф. 18. и 19. јуна 2013. тадашњи председник Грчке Карлос Папуљас је учинио узвратну посету Београду. 9-11. новембра 2012. Председник Томислав Николић је званично посетио Грчку. 29. априла 2011. председник Грчке је присуствовао свечаном отварању реконструисане куле "Небојша" са меморијалом Риге од Фере. 2010. премијер Грчке Јоргос Папандреу је посетио Србију. мини|Премијери Јоргос Папандреу и Мирко Цветковић у Београду 2010. 2008. премијер Србије Мирко Цветковић је посетио Грчку. септембра 2005. Председник државне заједнице СЦГ Светозар Маровић, је био у тродневној званичној посети Атини на позив грчког председника Каролоса Папуљаса.
Економски односи У 2020. години укупна робна размена износила је 546 милиона УСД. Од тога је извоз Србије био 204 милиона, а увоз 341 милион долара. У 2019. размењено је укупно роба у вредности од 533 милиона долара. Извоз из наше земље вредео је 208 милиона, а увоз 325 милиона УСД. У 2018. години укупна робна размена је износила 572 милиона УСД. Из РС је извезено за 211 милиона, а увезено за 361 милион долара.
Дипломатски представници У Београду мини|десно|Амбасада Грчке у Београду мини|десно|Венизелос и грчки посланик у Београду Јоанис Александропулос излазе из српског министарства спољних послова 1913. Мариа Левади, амбасадорка, 2022— Георгјос Дјакофотакис, амбасадор, 2019—2022. Илијас Илијадис, амбасадор, 2016—2019., РТС, 8. сеп 2016. Константинос Икономидис, амбасадор, 2013—2016. Димостенис Стоидис, амбасадор, 2009—2013. Христос Панагопулос, амбасадор, 2005—2009. Михаил Спинелис, амбасадор, 2000—2005. Панајотис Власопулос, амбасадор, 1996—2000. Михаил Спинелис, отправник послова, 1993—1996. Константинос Јерокостопулос, отправник послова, 1992—1993. Елефтериос Карајанис, амбасадор, 1990—1992. Емануил Спиридакис, амбасадор, 1985—1990. Димитриос Макрис, амбасадор, 1980—1985. Димитрис Ираклидис, амбасадор, 1976—1980. / Маркос Икономидис, амбасадор, 1973—1976. Спиридон Тетенес, амбасадор, 1967—1973. Николаос Кабалурис, амбасадор, 1965—1967. Димитриос Николареизис, амбасадор, 1960—1964. Трасивулос Цакалотос, амбасадор, 1957—1959. Филон Филон, амбасадор, 1954—1957. Спирос Капетанидис, амбасадор, 1950—1954. Јеорјос Калуцис, отпр. послова, 1946—1950. Алексндрос Даљетос, посланик, 1946. Кимон Диамантопулос, посланик, 1942. - (акредитован код краља у егзилу) Раул Росетис – Вивикас, 1936—1941. Леон Мелас, 1930. Спиридон Полихронијадис, 1925. - Михаил Цамадос, 1924—1926. Кимон Диамантопулос, отправник послова Николаос Маврундис, посланик, 1919—1923. Јоанис Кундурјотис, посланик, 1917— Јоанис Александропулос, посланик, 1912—1915. Јанис Г. Карацас(млађи), посланик, 1910— Периклис Арјиропулос, отпр. послова 1899— и посланик 1902—1908. Ј.А. Рицакис, отпр. послова, 1895— Димитрјос Метаксас, отпр. послова, 1892— И. Мусикос, отпр. послова Василис Назос, отпр. послова Николаос Делијанис, 1880—1885.Некадашњи амбасадори, Амбасада Грчке у Београду - Историја Јоанис Генадијос, агент и генерални конзул Анастасјос Доскос, конзул, 1868— Анастас Манакис, конзул, 1844—1849.
У Атини