Глагољица је словенско писмо које је највјероватније створио Константин Филозоф, познатији као Свети Ћирило. Добила је назив од словенске речи »глаголати«, што значи »говорити«.Предраг Пипер, Увод у славистику I, Београд, 1998., Приступљено 14. 4. 2013. У почетку се глагољица називала ћирилицом, у старим руским изворима из 11. вијека, а назив глагољица је новијег датума.
Ширење глагољице Глагољица се употребљавала у најстаријим и можда најљепшим по чистоти језика старословенским споменицима, како оним за које је несумњиво да су се употребљавали у Моравској и Чешкој (Кијевски листови, Прашки одломци), тако и у оним за које је вјероватно да су у својим преписима дошли из Македоније или околних словенских земаља, на пример у Зографском јеванђељу, Маријином јеванђељу, Асеманијевом јеванђељу, Клочевом глагољашу и сл.
Познато је да је глагољица из Паноније (Сирмијум) прешла у западни део Балканског полуострва, нарочито међу становништво у Хрватској, Далмацији и другим областима. Глагољица је допирала и до Русије (исп. глагољске натписе на зидовима саборне цркве у Новгороду, остатке од глагољице у руском запису попа Упира).
Од почетка 10. вијека, старословенска азбука, која се једно вријеме употребљавала упоредо са глагољицом, почела је да потискује глагољицу у Бугарској, Русији и Србији, тако да је од краја 11. вијека глагољица остала у сталној употреби само код католика примораца у сјеверној Далмацији и у Хрватској на сјеверу до водомеђе Купе, заузимајући и њу, на кварнерском острвљу и у Истри (в. Глагољско богослужење). Ту се глагољица сачувала у неједнакој употреби све до краја 18. и до четрдесетих година 19. вијека. Према тој употреби, разликујемо старословенску (облу) глагољицу и хрватску (угласту) глагољицу.
Глагољица и ћирилица: поређење Глагољица се разликује од ћирилице у самом обиљежавању гласова: глагољица има исти знак за е и је, док ћирилица има два знака; исто тако, глагољица има један знак за ја и д; глагољица има три знака за и, ћирилица — два; глагољица има нарочити знак за умекшано г у грчким ријечима, старославенска ћирилица га нема.
Ипак, међу њима има и много сличности.
Глагољица се налази у старословенским споменицима са најстаријим језиком (као што је Зографско јеванђеље), а нарочито у одличним старословенским споменицима, такође врло старим, из 10. вијека, за које је несумњиво да су писани у Чешкој или Моравској (Кијевски листићи), тако да се може рећи да су је ту могли донијети само Браћа Просвјетитељи; друго, она је примитивнија и сложенија од ћирилице.
Легенда о настанку глагољице Код примораца је врло рано поникла легенда да је глагољицу створио Свети Јероним, познати преводилац Вулгате (умро 420). То су вјероватно измислили свештеници, како би принудили папу да је не забрањује (заиста, папа Иноћентије IV у своме акту из 1248, којим се словенска служба допушта у приморским мјестима, гдје се дотле глагољица традиционално употребљавала, спомиње такође ту легенду).
У 18. вијеку је та легенда разбијена и послије тог времена су многи слависти дали своје прилоге за рјешење извјесних питања о глагољици. Понајвише се тим питањем бавио Ватрослав Јагић.
Поријекло глагољице Друго је питање о поријеклу глагољице. И ту се дуго лутало (историјски преглед свих покушаја може се наћи код Јагића), док није Исак Тејлор, испитивач поријекла азбука, 1880. изнео мишљење да је глагољица сачињена према грчком брзопису из 9. вијека. Он је сматрао да су се Словени још прије Ћирила и Методија служили грчким писменима, комбинујући их по 2—3 када је требало представити неки нарочити звук који није познавала грчка азбука. На тај начин су добијене његове комбинације о постанку различних глагољских слова од неколико грчких слова, што је касније допунио Јагић, и нема сумње да су те комбинације биле тачне за велики број слова. Наравно, Свети Ћирило је стилизовао цијелу азбуку.
Велики број слова могао је бити на тај начин лако и природно објашњен. Код других су била потребна или велика натезања или се претпостављало да је шаре за та слова Свети Ћирило могао узети из какве источњачке азбуке, јер је он добро познавао различне источњачке језике. Тако су настале теорије о позајмици извјесних слова из авестанског (Вс. Милера), јерменског и грузинског (М. Гастера, Абихта), хебрејског и самаританског (Шафарика, Вондрака), коптског (Фортунатова, Ламанског). Неки су мислили, као Фортунатов, да се у самом стилизовању глагољице Свети Ћирило угледао на источњачке азбуке (на коптску), које су и саме у извјесном смислу представљале стилизовану грчку азбуку. Али је, ипак, и даље остао довољан број оних (Лескин, Дилман, Таулор, Амфилохије, Фр. Милер, Јагић, Бељајев) који су сматрали да се само из грчке азбуке могу извести сва глагољска писмена (или из простих шара или из комбинације већег броја шара).
мини|200п|Башчанска плоча, 11. век.
Књиге штампане на глагољици мини|Лист Охридског јеванђеља У 15. вијеку (1483) штампана је (у Млецима) прва глагољска књига. Касније су штампане чешће у Сењу, Млецима и другдје. У 17. а нарочито у 18. вијеку вршене су исправке текстова (Главинић, Леваковић, Караман, Совић) према црквеноруским текстовима. У овом правцу се нарочито одликовао Змајевићев Семинар у Задру, гдје су у 18. вијеку глагољаши добијали потребну спрему. У 19. вијеку, око четрдесетих година, глагољашки рад (уосталом, стално ометан од стране аустријске државне власти) престаје сасвим. Било је покушаја да се подигне у другој половини 19. вијека. Овамо долази ново издање мисала, које је 1893. приредио Драгутин Парчић, а пре тога и Брчићев рад (исп. његову читанку, Хрестоматију, Уломке Светог писма итд.) да се познавање глагољице подигне код хрватског свештенства. Још у 18. вијеку почели су се глагољски текстови замјењивати писаном латиницом (шћаветом). На острву Крку подигнута је »Старословенска академија« (од 1903), која издаје старе глагољске текстове (посебно -{Ј. Weissa}-) у ћириличној транскрипцији.
Слова Глагољица Ћирилица старо-словенска (обла) старо-словенска (угласта) бројнавредност старо-словенска бројнавредност имепрема Првом српском буквару Вука Стефановића Караџића, Беч, 1827. значење 21п 30п 1 40п 1 аз а Датотека:GlagolitsaBuki.gif 30п 2 Датотека:Early Cyrillic letter Buky.png буки б Датотека:GlagolitsaVedi.gif 30п 3 Датотека:Early Cyrillic letter Viedi.png 2 вједи в Датотека:GlagolitsaGlagol.gif 30п 4 Датотека:Early Cyrillic letter Glagoli.png 3 глагољ г Датотека:GlagolitsaDobro.gif 30п 5 Датотека:Early Cyrillic letter Dobro.png 4 добро д Датотека:GlagolitsaJest.gif 30п 6 Датотека:Early Cyrillic letter Yesti.png 5 јест е, је 30п 30п 7 30п живјете ж Датотека:GlagolitsaDzelo.gif 30п 8 Датотека:Early Cyrillic letter Dzelo.png 6 зјело з Датотека:GlagolitsaZemlja.gif 30п 9 Датотека:Early Cyrillic letter Zemlia.png 7 земља з Датотека:GlagolitsaIzhe.gif Датотека:GlagolitsaI1.gif 30п 10 Датотека:Early Cyrillic letter I.png 10 и и 30п 30п 20 Датотека:Early Cyrillic letter Izhe.png 8 иже и Датотека:GlagolitsaDzherv.gif 30п 30 (Датотека:Early Cyrillic letter Djerv.png)ђервђ Датотека:GlagolitsaKako.gif 30п 40 Датотека:Early Cyrillic letter Kako.png 20 како к Датотека:GlagolitsaLjudi.gif 30п 50 Датотека:Early Cyrillic letter Liudiye.png 30 људи л Датотека:GlagolitsaMislete.gif 30п 60 Датотека:Early Cyrillic letter Myslite.png 40 мисљете м Датотека:GlagolitsaNash.gif 30п 70 Датотека:Early Cyrillic letter Nashi.png 50 наш н – – – Датотека:Early Cyrillic letter Ksi.png 60 кси кс Датотека:GlagolitsaOn.gif 30п 80 Датотека:Early Cyrillic letter Onu.png 70 он о Датотека:GlagolitsaPokoj.gif 30п 90 Датотека:Early Cyrillic letter Pokoi.png 80 покој п Датотека:Early Cyrillic letter Koppa.png 90 Датотека:GlagolitsaRtsi.gif 30п 100 Датотека:Early Cyrillic letter Ritsi.png 100 рци р Датотека:GlagolitsaSlovo.gif 30п 200 Датотека:Early Cyrillic letter Slovo.png 200 слово с Датотека:GlagolitsaTverdo.gif 30п 300 Датотека:Early Cyrillic letter Tvrido.png 300 твердо т Датотека:GlagolitsaUk.gif 30п 400 Датотека:Early Cyrillic letter Uku.png 400 у, ук у, у 30п 30п 500 Датотека:Early Cyrillic letter Fritu.png 500 ферт ф Датотека:GlagolitsaKher.gif 30п 600 Датотека:Early Cyrillic letter Khieru.png 600 хјер х – – – Датотека:Early Cyrillic letter Psi.png 700 пси пс Датотека:GlagolitsaOht.gif 30п 700 Датотека:Early Cyrillic letter O.png Датотека:Early Cyrillic letter Tvrido Otu.pngДатотека:Early Cyrillic letter Otu.png 800 ото ото Датотека:GlagolitsaTsi.gif 30п 900 Датотека:Early Cyrillic letter Tsi.png 900 ци ц Датотека:GlagolitsaCherv.gif 30п 1000 Датотека:Early Cyrillic letter Chrivi.png 90 черв ч Датотека:GlagolitsaSha.gif 30п Датотека:Early Cyrillic letter Sha.png ша ш Датотека:GlagolitsaShta.gif 30п 800 30п шта (шча) шт, шч Датотека:GlagolitsaJer.gif 30п Датотека:Early Cyrillic letter Yeru.png јер Датотека:GlagolitsaJery.gif Датотека:Early Cyrillic letter Yery.png јери и Датотека:GlagolitsaJerj.gif 30п Датотека:Early Cyrillic letter Yeri.png јер Датотека:GlagolitsaJat.gif 30п Датотека:Early Cyrillic letter Yati.png јат је Датотека:GlagolitsaJu.gif Датотека:Early Cyrillic letter Yu.png ју ју – – –Датотека:Early Cyrillic letter Ya.png ја ја – – – Датотека:Early Cyrillic letter Ye.png Датотека:GlagolitsaJusE.gif Датотека:Early Cyrillic letter Yusu Maliy.png 900 ја ја Датотека:GlagolitsaJusO.gif Датотека:Early Cyrillic letter Yusu Bolshiy.png јус Датотека:GlagolitsaJusJe.gif Датотека:Early Cyrillic letter Yusu Maliy Yotirovaniy.png Датотека:GlagolitsaJusJo.gif Датотека:Early Cyrillic letter Yusu Bolshiy Yotirovaniy.pngју Датотека:GlagolitsaThita.gif Датотека:Early Cyrillic letter Fita.png 9 тита т Датотека:GlagolitsaIzhitsa.gif Датотека:Early Cyrillic letter Izhitsa.png 400 ижица и, в
Референце
Литература
Народна енциклопедија (1925—1929), чланак написао Александар Белић Isaac Taylor: Über den Ursprung des glagolitischen Alphabets, Archiv für slavische Philologie, 1880. Vatroslav Jagic: Glagolitica. Würdigung neuentdeckter Fragmente, Wien, 1890. В. Ягич: Глаголическое письмо. В: Энциклопедия славянской филологии, т. 3, Спб. 1911. Josef Vajs: Abecedarivm Palaeoslovenicvm in usum glagolitarum. Veglae, [Krk], 1917. XXXVI, 74 p. Josef Vajs: Rukovet hlaholske paleografie, Prag 1932. Josip Hamm: Iz prošlosti glagoljske azbuke, Nastavni vjesnik, 1940. Valentin Kiparsky: Tschernochvostoffs Theorie über den Ursprung des glagolitischen Alphabets. In: M. Hellmann u.a. (Hrsg.): Cyrillo-Methodiana. Zur Frühgeschichte des Christentums bei den Slaven, Köln 1964, 393-400. Branko Fučić: Najstariji hrvatski glagoljski natpisi, Slovo, Zagreb 1971, 21. František Václav Mareš: Hlaholice na Moravě a v Čechách, Slovo, Zagreb 1971, 21. Sharon Golke Fullerton: Paleographic Methods Used in Dating Cyrillic and Glagolitic Slavic Manuscripts. In: Slavic Papers No. 1., Ohio (1975). стр. 93. Петър Илчев: Структурни принципи на глаголическата графика, Paleobulgarica, IV, 1980, 2. Helmut Jachnow: Eine neue Hypothese zur Provenienz der glagolitischen Schrift - Überlegungen zum 1100. Todesjahr des Methodios von Saloniki. In: R. Rathmayr (Hrsg.): Slavistische Linguistik 1985, München 1986, 69-93. Branko Fučić: Glagoljski natpisi. Djela JAZU, 1982, 57. Heinz Miklas (Hrsg.): Glagolitica: zum Ursprung der slavischen Schriftkultur, Wien, 2000.
Спољашње везе
'Старословенски језик и глагољица (РТС Образовно-научни програм - Званични канал) Нађен најстарији рукопис на глагољици — Политика
*