Доброслав Смиљанић (рођен 1933) је српски песник, есејиста и критичар. Живи у Београду.
Биографија
Дипломирао је филозофске науке на Универзитету у Београду, где је наставио и двогодишње студије естетике. Током студија водио је Књижевни клуб филозофске групе. Био је активан члан управе и секретар Филозофског друштва Србије, уредник филозофског часописа Теорија и саоснивач Естетичког друштва Србије.
Као уредник за теоријски есеј у Књижевним новинама, иницирао је критичку и полемичку расправу о природи постојећег реда ствари, чиме је лист учествовао у стварању идејне климе за антитоталитарну студентску побуну 1968.
Био је главни уредник програма Коларчеве задужбине.
Пише ликовну и књижевну есејистику. Добитник је неколико књижевних награда, између којих се издваја награда Бранко Миљковић за књигу Архив белине. Дела су му превођена на енглески, француски, руски, кинески и мађарски језик.
Објављене књиге
Књиге песама
Грана неданог (Матица српска, 1970) Самотни глас у заједничкој успомени (Рад, 1979) Вишак вида (Српска књижевна задруга, 1984) Рајеви у сочиву (Партизанска књига, 1985) Вечера са смрћу (Нолит, 1989) Сова возовођа (Књижевне новине, 1990) Вилин камен (Српска књижевна задруга, 1993) избор Уроњена лампа (Просвета, 1998) Где светлост мисли (Народна књига, 1998) Руине и привиђења (Филип Вишњић, 2001) Архив белине (Филип Вишњић, 2006)
Написао је и поетску драму Хамлет у блу-џинсу (Знамен, 2002) у сарадњи са Ђорђем Оцићем.
Спољашње везе Беополис Поља
Категорија:Рођени 1933. Категорија:Српски песници Категорија:Српски критичари Категорија:Српски есејисти Категорија:Добитници Награде Бранко Миљковић Категорија:Добитници Награде Исидора Секулић Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду