Мирослав Лајчак (; Попрад, 20. март 1963) је словачки и европски политичар и дипломата. Био је Високи представник за БиХ између 2007 и 2009. Од 2017. до 2018. налазио се на месту Председника Генералне Скупштине УН. Између 2020. и 2025. обављао је функцију специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања Западног Балкана.
Биографија Дипломирао је право на Универзитету Коменског у Братислави. Бавио се међународним односима на Државном институту за међународно право у Москви. Студирао је и у европском центру Џорџ Маршал за студије безбедности у Гармиш Партенкирхену у Немачкој.
Лајчак течно говори енглески, немачки, руски, бугарски, као и српски/хрватски/бошњачки језик.
Политичка каријера Сарадник је чехословачког министарства иностраних послова од 1988. Између 1991. и 1993. Лајчак је постављен за чехословачког односно словачког амбасадора. Био је словачки амбасадор у Јапану између 1994. и 1998. Између 1993. и 1994. био је шеф кабинета министра спољњих послова Јозефа Моравчика. Био је Моравчиков шеф кабинета када је овај постао и премијер Словачке.
Од 1999. до 2001. био је асистент Едуарда Кукана, специјалног изасланика генералног секретара УН за Балкан. Између 2001. и 2005., Лајчак је био амбасадор у СР Југославији, Албанији и Бившој Југословенској Републици Македонији. 2006. године именован је изаслаником Европске уније за спровођење референдума о независности Црне Горе.
Од 30. јуна 2007. је на дужности Високог представника Уједињених нација за Босну и Херцеговину, гдје је замијенио Кристијана Шварц-Шилинга. 16. децембра 2007. добио је назив „Особа године“ у избору дневника „Независне новине“, а две недјеље касније, 28. децембра, исту титулу добио је у избору „Дневног аваза“.
26. јануара 2009. Лајчак је постао министар спољних послова Словачке. На тој позицији је остао до 9. јула 2010. године. У децембру исте године, Европска служба спољних послова именовала га је за директора за Русију, исток и Западни Балкан.
Од 4. априла 2012 у Влади Роберта Фица, заузима функције заменика премијера и министра иностраних послова Словачке Републике.
Дана 12. септембра 2017. године, Мирослав Лајчак је изабран за председника Генералне скупштине Организације уједињених нација. На тој функцији је био до 2018.
Током 2019. био је на функцији у оквиру ОЕБС-а. Од 2020-2025. обављао је функцију специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине.
Од 2025. налазио се на месту саветника премијера Словачке, Роберта Фица.
Скандал са објављивањем Епстинових докумената У јануару 2026, у новообјавњеним се наводно налазе преписке Лајчака и Епстина, где Лајчак тражи да га Џефри Епстин упозна са „младим девојчицама” и где тврди да га Епстин још увек није „видео у акцији”. И препискама, Лајчак је такође тражио позивницу на Епстинове приватне „игре”, а даље преписке указују да је Епстин њему нудио „младе сестре”. Лајчаково име се у документима помиње више од 300 пута.
Након објављивања ових докумената, Мирослав Лајчак је поднео оставку на место саветника премијера Словачке.
Види још Франтишек Липка
Референце
Спољашње везе Министарство спољних послова Повратак на Балкан („Политика”, 1. март 2020)
Категорија:Рођени 1963. Категорија:Словачки политичари Категорија:Дипломате Словачке Категорија:Високи представници за Босну и Херцеговину