Кајзерин унд Кенигин Марија Терезија (SMS Kaiserin und Königin Maria Theresia) је био аустроугарски оклопни крсташ, коришћен пре и за време Првог светског рата. Добио је име по аустријској надвојвоткињи и угарској краљици Марији Теризији.

Историја

Брод је пројектован на бази оклопњаче Кронпринцесин Ерцхерцогин Стефани, но са малом променом трупа и надградње. Конструкција јарбола је преузета од француског оклопног крсташа Дупуј де Лом. Артиљерија главног и помоћног калибра је поручена коф фабрике Круп, а малокалибарска артиљерија је делом произведена код фирме Шкода, а делом код фирме Хочис. Брод је грађен у бродоградилишту Stebilimenti Tecnico Triestino у Трсту.

Техничке карактеристике Тежина: 5.164 тона стандардни депласман 6.026 тона пуни депласман Димензије: Дужина: 113,70 метара Ширина: 16,25 метара Газ: 6.84 метара (средњи газ) Максимална брзина:

Погон: 6 котла, 9.000 КС Максимална даљина пловљења: 3.500 наутичких миља/ Количина горива: 760 тона угља Наоружање: Главна артиљерија: 2 × 1 топ 240/35 mm Помоћна артиљерија: 8 × 1 топ 150/35 mm Малокалибарска артиљерија: 2 × 1 топ 70/15 mm, 12 × 1 топ 47/44 -{mm}- и 6 ×1 топ 47/33 mm Торпедне цеви: 4 x 450 mm Оклоп: Оклопни појас: 100 -{mm}- (максималан) Палуба: 55 -{mm}- (максималан) Артиљеријске куле 240 mm: 100 mm Плоча крова на казамату: 100 mm Посада: 475 официра и морнара

Модернизација

Током 1908. године замењени су топови главног калибра. На место кула са топовима 240 -{mm}- постављени су топови 190/35 -{mm}- марке Шкода, заштићени штитовима, а 1910. године су замењене цеви на топовима 150 -{mm}- у казаматима.

Служба

При уласку у строј Каизерин унд Кенигин Марија Тереза постаје заставни брод флоте за време летњег флотног маневра. Током 1896. и 1897. године узима учешће у блокади острва Крит, да би 1898. био послат на Кубу, у циљу гаранције интереса Аустроугарске у Шпанско-америчком рату. Заједно са крстарицом Зента учествује 1900. године у гушењу боксерског устанка у Кини. Након тога остаје на Далеком истоку до 1902. године где штити интересе Аустроугарске у Азији. Враћа се у Пулу 25. октобра 1902. године и 12. децембра исте године је пребачен у резерву. Заједно са бојним бородовима класе Ерцхерцог 1911. и 1912. године извршава осмо недељну пловидбу до обала Либана и назад, и по повратку поново је пребачен у резерву. Након започињања борбених дејства против Србије августа 1914. године, брод је поново у саставу дејствујуће флоте. Користи се као брод за обалну одбрану са базом у Шибенику. Током 1917. године је разоружан и до 1918. служи као база за немачке подморнице. Након рата предат је на рачун репарације Велике Британије, која га продаје Италији за нарезивање 1921. године.

Референце

Категорија:Аустроугарски оклопни крсташи