Превара

Превара () представља један институт облигационог права.

Превара се назива и квалификованом или изазваном заблудом. Ако једна страна изазове заблуду код друге стране или је одржава у заблуди у намери да је тиме наведе на закључење уговора постоји превара.

Превара у себи садржи два елемента:

1. намеру једног уговорника да другог изазове или одржи у заблуду код лица да би ово закључило уговор.

2. формирану погрешну представу на страни другог уговорника.

Намеру лица које чини превару треба разумети као његову свест да ће радње које је предузео изазвати заблуду код другог лица. Она се реализује путем радњи или поступака који произлазе из активног или пасивног понашања лица које чини превару (нпр. лажно уверавање да ствар поседује одређени квалитет или пак прикривање чињеница које би биле одлучне за доношење одлуке на страни лица у заблуди, а пасивно понашање постоји у случају када једно лице примети код другог лица заблуду али ништа не учини да је отклони).

Док се заблуда узима у обзир као разлог поништаја само ако је битна, код преваре узрок ништавости постоји и када изазвана заблуда није битна. Није потребно да је у питању битна заблуда али је потребно да је превара битна за закључење уговора.

Накнада штете може се тражити независно од поништења уговора. Могуће је да преварени накнаду штете захтева и ако је уговор поништен као и кад није.

Уколико уговор остаје на снази несавесна страна дужна да накнади штету коју лице услед тога трпи.

И преварна радња трећег може имати последице на уговор. У нашем праву превара утиче на сам уговор уколико је друга уговорна страна у време закључења уговора знала или морала знати за превару трећег лица.

Али када је у питању доброчин уговор превара трећег лица ће увек бити разлог ништавости уговора (без обзира да ли је друга страна знала или морала знати за превару).

Превара - Члан 208 (1). КЗ Републике Србије

Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристо педесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Циљ преваре

Циљ преваре је обично материјална корист, али може бити и нешто друго, на пример: освета, сузбијање конкуренције, наношење некоме штете из зависти, итд.

Принцип преваре

Све преваре се заснивају на наивности жртава и вешто разрађеним варкама превараната који нуде брзу зараду, излечење, запослење, услугу преко везе. Неке жртве наседају из похлепе, друге из саосећања према преваранту који је наводно у невољи, треће да би се извукле из лоше финансијске ситуације, неке опет да би излечиле болесну особу.Политика Online - Преваранти најчешће вребају код болница и судова

Преварант наговештава жртви могућност да без много труда и улагања дође до новца или предмета велике вредности. У ситним, уличним, преварама се тражи новац за гориво, превоз или лек, а за узврат се нуди предмет наводно велике вредности, рецимо прстен или сат, који је, наравно безвредан.Политика Online - Господине, тата ми је о вама причао...Политика Online - „Странац у невољи” уместо злата продавао бижутеријуУ већим и компликованијим преварама, од жртве се тражи новац за почетни капитал или за учешће у финансирању неког посла. Често тај „посао“ није баш по закону, или је у „сивој зони“, али преварант уверава жртву да нико неће бити оштећен, да ризик за њу не постоји и да је то прилика каква се указује „једном у животу“. Након што добије новац, преварант нестаје без трага, а ако жртва може да га идентификује, он је често након неког времена обавештава да је ствар пропала, а уложени новац изгубљен. Како је наводни посао био нелегалан, жртва се плаши да се обрати полицији или да тужи преваранта.

Иако су преваранти склони тврдњама да њихови злочини нису насилни и да им жртве саме дају новац, то није баш тако, посебно у случајевима надрилекарства. У Београду је 2009. године ухапшен Ненад Бркић, који се представљао као доктор Ненад Росо, и који је варајући оболеле од рака и њихове породице стекао више од милион евра. Наводни доктор Росо је био чест гост на разним телевизијским станицама, где је јавно рекламирао своју „нулту терапију“ помоћу ручно прављених „апарата“ које је назвао „рајфов генератор“.

Преварама се углавном баве професионални криминалци, али то могу бити и обични грађани који су доспели у озбиљне финансијске проблеме, рецимо услед нагомиланих дугова, или лошег пословања, па покушавају да уновче свој углед узимајући новац од особа које су им указале поверење. Овакви људи су у већини случајева свесни да постоји велика вероватноћа да неће успети да врате новац.

Преваре се, ако нису крајње очигледне, прилично тешко откривају и доказују, јер их грађани не пријављују - што из страха да су саучесници у нечему недозвољеном - што из убеђења да су сами криви због своје лаковерности и наивности.

Познате масовне преваре

Нигеријска превара

мини|десно|120п|Нигеријска превара путем СМС поруке

Једна од најпознатијих Интернет превара, прозвана „Нигеријском“ јер потиче из те земље.

Жртва, наводно грешком, добија е-поруку у којој се открива како преварант има сазнање о огромној суми новца - од неколико милиона до неколико десетина милиона долара, фунти, франака или евра - на рачуну у банци у Африци, чији је власник мртав. Преварант тврди да из неког разлога није у стању да сам дође до тог новца, али да је то могуће уз помоћ особе са стране и да је спреман да тој особи да одређен проценат за ту услугу.Nigerijska prevara - kako se zaštititi?Nigerijska prevara - koje su vrste i kako ih prepoznati

Жртва треба само да плати трошкове отварања рачуна у одређеној банци, или да плати таксе, или на неки сличан начин учествује у трошковима. Тражени износ је обично од неколико хиљада, па до десетак хиљада долара, франака, фунти или евра. Могућност да преварант сноси трошкове, наводно, не постоји, јер новац мора да буде уплаћен са рачуна особе која ће подићи милионску суму. Ова превара има много варијација, па се од жртве може тражити да уплати више мањих сума, а трошкови се поткрепљују наводним званичним документима. Уколико жртва уплати тражени износ, преварант јој се више никада не јавља, а могућност да му се уђе у траг је минимална.

На истом принципу функционише такозвана „лутријска превара“, где се потенцијална жртва обавештава о огромном добитку на лутрији.Политика Online - Нови трендови онлајн превара

Са омасовљењем приступа мобилној телефонији, починиоци овог вида преваре се све чешће служе СМС порукама за намамљивање жртава.

СМС превара - Србија

мини|десно|120п|СМС превара, јануар 2018. мини|десно|120п|СМС превара, фебруар 2018.

Жртва добија СМС поруку у којој јој се тражи мањи новчани износhttps://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=02&dd=14&nav_id=1359014 јер се особа која се не представља нашла у невољи. У поруци се наводи име особе и број телефона на које треба да гласи новчана упутница. У поруци се понекад наводи разлог за уплату новца (покварен телефон, здравствени проблем, изгубљен новац), али углавном то није случај. Порука је осмишљена да делује као да је куцана у журби и фамилијарног је тона, као да је шаље особа позната жртви.Ako vam stignu SMS poruke ove sadržine, ne nasedajte, MOŽETE BITI BRUTALNO PREVARENI

Према написима у медијима, иза ових порука стоји иста особа која се овим видом превара бави у дужем временском периодуOTKRIVENO KO STOJI IZA SMS PREVARE KOJA KRUŽI SRBIJOM: Slao je 4.000 poruka dnevno i do sada zaradio više od 20 MILIONA DINARA! A pravi pakao prolazi njegov imenjakKada Aleksandra Jelića počnu masovno da zovu zabrinuti prijatelji, to znači samo jedno: PREVARANT PONOVO OPERIŠE и која је више пута привођена и осуђивана за ово кривично дело.OTKRIVAMO Na SMS prevari uzeo 20 miliona У почетку деловања овог преваранта, тражене суме су биле више хиљада,SMS PREVARA: Ja sam, idi u poštu i uplati mi odmah 5.000 din (FOTO) | Najnovije vesti - Srbija danas док се данас траже доста мањи износи од осам стотина до две хиљаде динара.

Особа која се овиме бави шаље више хиљада порука дневно на насумичне телефонске бројевеhttp://niskevesti.rs/otkrivena-osoba-koja-je-sms-porukama-prevarila-celu-srbiju/ и верује се да ја на овај начин преварила на хиљаде грађана. Према истим наводима, противправна корист стечена на овај начин може износити и до двадесет хиљада динара дневно, а у протеклих шест година се процењује на двадесет милиона динара.

Национално удружење за заштиту потрошача у свом саопштењу од 14. децембра 2017. упозорава на ову врсту превареPrevare putem SMS-a stižu na telefone и наводи да је у више наврата покретало иницијативе код оператера мобилне телефоније да се предузму озбиљније мере како би се овај вид превара зауставио, али да те иницијативе нису постигле жељени резултат.

У истом саопштењу се каже и да компанија Теленор Србија стално упозорава своје кориснике на овај вид преваре, да на овакве поруке не треба реаговати и да ће бројеви са којих стижу овакве поруке сместа бити суспендовани уколико су из Теленорове мреже.

Пирамидална превара

Позната у Србији по низу банака које су привлачиле штедише нереално високом каматом, од којих су најпознатије „Дафимент“ и „Југоскандик“. У свету је позната под називом Понцијева превара (), прозвана по свом творцу Чарлсу Понцију () из Бостона у Масачусетсу, а често се назива и „финансијском кућом од карата“. Почетком 20 века, Понци је направио примидалну шему која је гарантовала улагачима добит од 50% на улог у поштанским купонима. Понци је у почетку исплаћивао обећане улоге са каматом, што је привукло нове улагаче, али се „пирамида“ после одређеног времена срушила, као што је био случај и са „Дафиментом“ и „Југоскандиком“.

Најновији пример ове врсте преваре је пирамида Бернарда Лоренса „Бернија“ Медофа (), који је према званичним подацима од краја осамдесетих до 2008. оштетио улагаче за 18 милијарди долара. По проценама финансијских стручњака та цифра је знатно већа и премашује 65 милијарди долара. Медоф је 2009. осуђен на 150 година затвора без права на помиловање.

Мрежни маркетинг

Мрежни маркетинг () је пирамидални начин продаје, у Србији забрањен по члану 43. Закона о трговини, који каже:https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html<blockquote>

Забрањено је организовање, обављање, рекламирање и подстицање пирамидалне трговине.

Пирамидална трговина, у смислу овог закона, представља трговину којом се купцима омогућава куповина робе или услуге искључиво од лица укључених у ланац или мрежу препродаје робе или услуга (чланови мреже), и то када продавац условљава куповину:

1) обавезом плаћања чланарине или друге накнаде организатору мреже или другом члану мреже;

2) обавезом куповине исте или друге робе у количини или вредности за које продавац зна или мора знати да су неразумно високе;

3) обавезом налажења других лица која ће се бавити препродајом робе из понуде продавца, ако је право на награду за налажење тих лица условљено претходним плаћањем или давањем посебне накнаде продавцу.</blockquote>

Члан 68. истог закона у Ставу 14. предвиђа новчану казну у износу од 500.000 до 2.000.000 динара за организовање, обављање, рекламирање или подстицање пирамидалне продаје.