Никола Алексић (Стари Бечеј, 1808 — Арад, 1. јануар 1873) био је српски сликар.
Биографија Потиче из занатлијске породице у Старом Бечеју. Син је Ане и Јована Алексића бечејског кројача. Родитеље је рано изгубио па га је ишколовао старији брат Алекса, учитељ у Ђурђеву. Брат га је, уочивши његов таленат за сликарство, одвео у Нови Сад. Сликање је почео да учи у атељеу Арсена Теодоровића у Новом Саду (до 1826).
Када је умро мајстор Арса, он се још две године мучио са ситним поруџбинама. Решен да живи од сликања, одлази 1828. године у Беч, и студира на Академији до 1830. године. Почиње у класи антике, а наставља историјско сликарство. Путује у Италију, где остаје три године упознајући уметност назарена, живећи од израде портрета. Копирао је старе мајсторе по галеријама и сликао портрете аустријских официра српског порекла. После Италије 1834. године борави у Новом Саду, а затим у Сремским Карловцима, где копира портрет митрополита Стефана Стратимировића.
Након три године бављења у Кнежевини Србији, где је радио портрете, мамио га је завичај. Године 1837. настањује се у Кикинди где отвара радионицу, да би 1840. године прешао у Темишвар, па у Арад где остаје до краја живота. У Темишвару се оженио са Маријом Станкић из Вероне."Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1936. Николини наследници, син Душан и унуци Стеван и Иван такође су били познати сликари и иконописци"Политика", Београд 1937. године.
Радови десно|мини|Галерија портрета Николе Алексића, Народни музеј Кикинда Био је плодан сликар. Радио је углавном иконе, зидне слике и портрете. Насликао је: 1837. зидне слике и неколико икона у Молу 1838. иконостас румунске цркве у Фибишу (Fibiş) у Румунији 1839. иконостас и зидне слике у Банатском Аранђелову 1841. иконостас румунске цркве у Кувину (Cuvin) у Румунији, премазан 1864. 1844. иконостас и зидне слике румунске цркве у Симбетерију (Simbăteru) u Румунији 1845. иконостас у Српском Семартону (Sânmartinu Sârbesc) Румунија 1845—1846. зидне слике у српској цркви у Араду 1846. иконостас у Српском Светом Петру 1847. иконостас у Елемиру 1848. зидне слике у Новом Кнежевцу 1854. иконостас и зидне слике у Куманима 1855. иконостасу у Новом Милошеву 1857. зидне слике у Мокрину 1858. иконостас у Радојеву 1859. зидне слике у цркви у Меленцима 1861. иконостас у Малом Бечкереку (Becicherecu Mic) (Румунија) 1862. иконостас у Варјашу (Variaş) (Румунија) 1863. иконостас у румунској цркви у Араду 1865—1866. иконостас у српској цркви у Араду 1867. иконостас и цркви у Микалаки (Micălaca) (Арад) 1868—1869. иконостас у српској цркви у Госпођинцима и 1870—1871. иконостас и зидне слике у Остојићеву
Радио је и за цркве у Каполнашу (Румунија), Сабатхази (Румунија), Великом Св. Николи. Са старошћу долази код њега до "опадања" у квалитету, услед прекомерног рада и замора. Ипак, поједини радови су му и у старости необично успели, попут Богородице или Усековања из арадске цркве."Време", Београд 1940. године
Портрети су му необично верни, и умео је увек да изрази карактеристичну црту лица неке особе. Оставио је неколико узорних портрета међу којима су Портрет синова (Матица српска), Јелисавета Нинковић, Човек у плавом, Девојчица са ружом (Народни музеј у Београду), Мала Кенгелчева, Портрет жене у плавом (Галерија Матице српске) и др.
Типичан је представник бидермајера. У црквеном сликарству је под утицајем назарена, са искреним осећањем за монументалност. У портретима је осећајан колориста и вешт цртач карактера.
Имао је више ученика, као што су Новак Радонић, Аксентије Мародић и Љубомир Александровић.
Галерија
Види још Списак српских сликара
Референце
Литература
И. Алексић, Никола Алексић, Календар Кикинђанин, Кикинда 1896 О. Микић, Никола Алексић, Нови Сад 1974 Текст др Миодраг Коларић, саветник, Народни музеј, Београд, за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ 1980. О. Микић,. , Српска енциклопедија Том 1. књига 1. (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 161. страна. С. Николић, Садашњи србски врсни живописци, Седмица, бр. 15, Нови Сад, 1852, 116 Вељко Петровић, Милан Кашанин, Српска уметност у Војводини, Нови Сад 1927 , Temesvar, 1909, 64-68 , Pictura Romaneasca din Banat, Timisoara Миодраг Коларић, Класицизам код Срба, књ. 1, Београд 1965, 125-130 Миливој Николајевић, Олга Микић, Дело Николе Алексића, Нови Сад 1974 Миодраг Јовановић, Српско сликарство у доба романтизма, Нови Сад 1976, 65-67 Дејан Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Београд 1981, 82-86 Лепосава Шелмић, Збирка Јоце Вујића, Београд 1989, 15 Миодраг Јовановић, Сликарство Темишварске епархије, Нови Сад 1997, 242-252
Спољашње везе Опус Николе Алексића (1808—1873) NIKOLA ALEKSIĆ (1808—1873) Музеј Нови Бечеј SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U RUMUNIJI-Арад WHO IS WHO in Serbian art
Категорија:Рођени 1808. Категорија:Умрли 1873. Категорија:Уметници из Бечеја Категорија:Српски сликари Категорија:Српски иконописци Категорија:Српски педагози Категорија:Срби у Румунији