Лудвиг Побожни (, , ; 778—20. јун 840), такође познат и као Лудвиг Доброћудни (), био је владар Каролиншког царства са титулом римског цара (814-833 и 834-840). Као један од синова цара Карла Великог (768-814), првобитно је био удеони краљ Аквитаније (781-814), а након смрти старије браће постао је 813. године цар-савладар и једини очев наследник. Лудвигова владавина била је обележена честим династичким споровима и сукобима, како са појединим рођацима тако и са властитим синовима, што је 833. године довело до његовог привременог свргавања са власти. Након измирења са синовима, враћен је на власт 834. године, али други део његове владавине такође је био обележен династичким споровима. Надживела су га тројица синова, цар Лотар и краљеви Лудвиг и Карло, који су Верденским уговором из 843. године поделили власт у Каролиншком царству.

У склопу франачке историографије, Лудвигова владавина је описана у биографским делима која су написана средином 9. века на латинском језику, под насловима: "Дела цара Лудвига" () и "Живот цара Лудвига" ().

Биографија мини|240п|Удео Лудвига Побожног (Аквитанија и део Бургундије) према споразуму из 806. године (Divisio Regnorum)

Власт у Аквитанији Већ као дете, крунисан је 781. године за удеоног краља Аквитаније. Карло Велики је са њим у Аквитанију послао и регенте, да скрше побуне, које су се ту појавиле након сукоба Карла Великог са Маврима на Иберијском полуострву 778. године. Карло Велики је своју децу слао у различите делове царства да одмалена науче локалне обичаје. Краљевство Аквитаније је било значајно због граница према Маварима. Највећи град Хиспанске марке — Барселона, пао је у франачке руке 797, али Мавари га поново заузимају 799. године. Лудвиг Побожни је предводио две године војску преко Пиринеја и ту је опседао Барселону 800. и 801. и коначно је заузео.

Као што је било уобичајено код Франака, Карло Велики је одлучио да за живота уреди питање наслеђа међу тројицом синова, те је стога 806. године сколопен династички споразум, према којем је Карло Млађи требало да наследи царску власт и управу над Аустразијом, Неустријом и северним делом Бургундије, док је Пипин треало да као краљ наследи Италију, Баварску и Карантанију, а за Лудвига Побожног било је предвиђено да као краљ наследи Аквитанију и јужни део Бургундије. Пошто су му браћа умрла (Пипин 810, Карло Млађи 811), Лудвиг је 11. септембра 813. године у Ахену од стране Карла Великог крунисан за цара-савладара. Кад му је умро отац (814), Лудвиг Побожни је наследио цело царство, укључујући и врховну власт над Италијом, где је владао Пипинов син Бернард.

Царска власт мини|240п|Карло Велики крунише Лудвига Побожног у Ахену (813)

Наследивши 814. године власт над царством, Лудвиг се постарао да 5. октобра 816. године у Ремсу буде крунисан царском круном и по други пут, приликом посете римског папе Стефана IV. Мото своје владавине отискује на металним новцима, на којима пише: (-{Renovatio Regni Francorum}-) што значи да намерава обновити франачко царство, али у моралном погледу. Главни саветници су му били војвода Септиманије Берна и Ебо, који постаје надбискуп ремски, али га касније издаје. Оставио је и очеве министре као приора Елисахара и надбискупа Келна Хилдеболда. Елисахара замењује касније приором многих манастира Хилдвином.

Користио је септиминијанског Визигота Бенедикта Анијанског да му помогне да се реформише француска црква. Основна реформа је била да се сви религиозни редови повинују Правилу Светог Бенедикта. Нови папа Стефан V је поново крунисао Лудвига Побожног 816. у Ремсу.

Питање наслеђа и подела из Ахена мини|240п|Каролиншко царство приликом Лудвиговог ступања на власт (814)

Током преласка од катедрале до палате у Ахену 817. дрвена галерија је пала и умало није страдао Лудвиг Побожни. При томе је страдало доста људи. Лудвиг после тога издаје декрет о начину наслеђивања у случају најгорег. Још 815. он је поделио део територија својој двојици синова, а по новој подели дели на три дела. То је подела из Ахена: Лотар I, који је био краљ, постаје сувладар и добија највећи део, укључујући целу Италију. После смрти Лудвига Побожног Лотар треба бити цар и бити главни и над браћом Пипин I Аквитански, проглашава се краљем и добија Аквитанију и околне територије Лудвиг I Немачки, најмлађи син, проглашава се краљем и добија Баварску и околна подручја. Уместо да једнако подели територије, Лудвиг Побожни је Лотару поделио највећи део и поставио га изнад браће. Лотар ће бити свестан свога статуса сувладара и жестоко ће касније бранити свој привилеговани статус.

Бернардова побуна Дотад је Италијом владао Бернард, који је био синовац Лудвига Побожног. Бернард не прихвата да мирно преда Лотару Италију. Побунио се подстакнут и од бискупа од Орлеана. Кад је отишао да представи свој случај, Бернард је најпре осуђен на смрт, па је онда то замењено ослепљивањем и затварањем. Умро је за годину дана у затвору. Због те смрти је касније гризла савест Лудвига Побожног.

Погранични ратови Почетком власти Лудвига Побожног многа племена (Данци, Оборити, Словени, Бретонци и Баски) су живела близу граница Франачког царства. Страшно су се бојала снаге франачког цара и нису се усудили да праве било какве невоље. Први су се 816. побунили Лужички Срби, а онда се побунио Славомир, вођа Оборита. Славомир је заробљен, па је замењен 818. новим вођом, који прави савез са Данцима против Франака. Данци постају највећа опасност у кратком року.

Франци, Људевит Посавски и Срби Током 819. године, од врховне франачке власти одметнуо се кнез Људевит Посавски, услед чега је дошло до ширег словенског покрета на југоисточним границама Каролиншког царства. Покрету су се придружили Карантанци, а на другој страни и Тимочани. Против побуњених Словена био је послат фурлански војвода Кадолах, који није постигао успех, већ је при повратку са похода умро од грознице. Франци су потом склопили споразум са кнезом Борном па су здруженим снагама наставили да нападају Људевита. Велика франачка војска је тек 822. године поразила Људевита, који је напустио свој главни град Сисак и потом пребегао Србима, који су, према сведочењу франачких аналиста, држали велики део Далмације. Боравећи међу Србима, Људевит убио једног од српских војвода, па је потом побегао на Борнину територију, где је 823. године убијен од стране Борниног ујака Људемисла.

Мир је у тим областима владао до 827, када су се Франци суочили са бугарским упадима у Панонију. На јужном крају своје границе Лудвиг Побожни имао је проблема са ломбардским принчевима Беневента, које Карло Велики није никад успео покорити. На југозападној граници проблеми су почели 815. у Гаскоњи, када се побунио Сегуин војвода Гаскоње. Победио је Сегуина и заменио га. Скупштина је одлучила 820. да се пошаље експедиција против кордопског халифата. Међутим вођство акције је било споро и експедиција је пропала.

Први династички рат Лудвигу Побожном је 818. године умрла супруга. Требало је много времена да га убеде да се поново жени. Када је то учинио родио му се син Карло Ћелави, чиме је у питање доведен ранији споразум о наслеђивању. Рађањем Карла Ћелавог подела из Ахена била је угрожена. Дотад је било одређено шта коме припада. Лудвиг Побожни је покушао да додели део територија новом сину, али старији синови се томе противе, јер се тиме отимају њима већ додељене територије. То је довело до две деценије дугог династичког рата. У Вормсу 829. Лудвиг Побожни додељује Карлу Ћелавом Алемању и тиме разљућује Лотара I, чији део је тиме смањен. Лотар оптужује нову жену Лудвига Побожног да је родила дете, које није Лудвигово, него копиле. Па зато Карло Ћелави не заслужује територије.

Династички рат је започео 830. када су Пипин I Аквитански и Лудвиг Немачки опколили војску цара Лудвига Побожног, а цара заробили. Лотар I је закаснио са својом ломбардском војском. Лудвиг Побожни је успео наговорити свога сина Луја Немачког да промени свој однос према њему, а овај је успео наговорити Пипина Аквитанског. Лотар је ипак покушао да добије општу подршку па сазива у сабор у Најмегену у Аустразији, где је његова подршка била најјача.

Два сина Пипин Аквитански и Лудвиг Немачки су ослободила 831. свога оца Лудвига Побожног и замолили га за опроштај. После тога мирења Пипин Аквитански и Лудвиг Немачки су добили већи удео у наследству, а Лотар је лишен статуса сувладара и одузета му је Италија.

Други династички рат Друга побуна избија 832. године. Пипин Аквитански је био незадовољан, па је позван на очев двор. Ту је био тако лоше примљен, да је напустио двор без очева одобрења. Лудвиг Побожни се бојао да ће се Пипин I Аквитански побунити, па је сакупио војску да крену у Аквитанију, где се могу десити невоље. У исто време Лудвиг Немачки је сакупио војску словенских савезника и заузео Швабију, а да Лудвиг Побожни није стигао да одреагује.

Поново Лудвиг Побожни дели царство. Аквитанију додељује Карлу Ћелавом, а Пипина лишава наследства. Повећао је Лотарев удио, јер није био укључен у побуну. Међутим Лотар је био заинтересован да постане цар. Лотар је добио и подршку папе Гргура IV, кога је потврдио без очева одобрења. Лотар I се 833. придружује побуни. Среле су се две војске, војска Лудвига Побожног и војска Лотара I. Војска Лудвига Побожног је напуштала цара, тако да је цар био принуђен да се преда.

Надбискуп ремски Ебо председавао је црквеним синодом, на коме су свргли Лудвига Побожног и присилили га да призна све наводне злочине. Понижења, које је трпио свргнути краљ Лудвига Побожни потакло је на побуну против Лотара племство Аустразије и Саксоније. Лотар I је био принуђен да побегне у Бургундију, а Лудвиг Побожни је поново цар од 1. марта 834. године.

Породица се поново помирила 836, па је Лудвиг Побожни повратио Пипину и Лудвигу Немачком све поседе, а Лотару је узео све сем Италије. Карло Ћелави је добио добар део Лотарових територија.

Викинзи Викинзи су нападали Утрехт и Антверпен. Дуж Рајне су 837. дошли до Најмегена, а викиншки краљ је тражио да се њему плати данак. Кад је Лудвиг Побожни скупио довољно велику војску Викинзи су се разбежали. Поново се враћају 838. и захтевају суверенитет над Фризијом. Лудвиг Побожни је наредио изградњу морнарице да би успоставио француски суверенитет у Фризији.

Трећи династички рат Лудвиг Побожни је 837. прогласио најмлађег сина Карла краљем Алеманије и Бургундије и предао му део земље Лудвига Немачког. Када се Лудвиг Немачки побунио, цар Лудвиг му је одузео све земље осим саме Баварске, а то је предао Карлу. Када је умро 838. Пипин Аквитански, цар проглашава Карла Ћелавог и краљем Аквитаније. Племство Аквитаније међутим бира Пипина II Аквитанског, сина Пипина I Аквитанског. Кад је цар запретио племству Аквитаније, долази до новог рата. Лудвиг Немачки је напао Швабију, а Пипин II је дошао до Лоаре док су Данци харали Фризијом.

Лотар I је по први пут био на страни Лудвига Побожног, с циљем да се царство поново подели у његову корист. Тада је Лудвиг Побожни поново поделио царство. Лудвигу Немачком оставља Баварску, а Пипину II све одузима, тако да даје Лотару да одабере који ће део. Лотар I одабире источни део са Италијом, а западни остаје Карлу Ћелавом. Аквитанија је била тек накнадно покорена, а Карло Ћелави је признат од стране дела племства 840.

Смрт и нови спорови Лудвиг Побожни је умро 20. јуна 840. године. Међу његовим синовима после тога избија нови династички рат, који се решава Верденским споразумом 843. и деобом царства на три дела, који постају језгра Француске, Немачке и Италије.

Породично стабло

Референце

Литература

.

Ganshof, François-Louis. The Carolingians and the Frankish Monarchy. 1971. Godman, Peter, and Roger Collins (eds.). .

Спољашње везе Theganus Trevirensis: Gesta Hludowici Imperatoris (изворни латински текст) -{Cassinogilum: an argument for Casseneuil as Louis' birthplace}- -{Camille Jullian: Chasseneuil-du-Poitou and not Casseuil}-

Категорија:Рођени 778. Категорија:Умрли 840. Категорија:Каролинзи Категорија:Цареви Светог римског царства Категорија:Франачки краљеви Категорија:Војводе Аквитаније