Едо Маајка (право име Един Осмић; Брчко, 22. децембар 1978) босанскохерцеговачки је репер и аутор хип-хоп текстова.
Биографија Един Осмић је рођен 22. децембра 1978. године у Брчком у Босни и Херцеговини, где је завршио основну школу. Маја 1992. избија рат који захвата и његов крај, те је Един Осмић био присиљен да побегне у село Ограђеновац надомак Брчког. Камионом прелази у Хрватску, тачније у Привлаку крај Задра, а затим се трајно смешта у Загреб, где похађа машинску школу.
Едо Маајка је, на питање о свом пореклу, одговарао:Децембар 2004. за Радио слободна Европа
Како сам каже:Aukcije.hr, „Едо Маајка: слушај матер"
Прва интересовања за хип хоп код Еде се јављају још у средњој школи. Са петнаест година почео је да снима демо снимке са сопственим подлогама.
По завршетку рата, враћа се у Босну како би студирао. За време боравка у Тузли, постаје члан hard core групе -{Diskord}- која касније мења име у -{Defence}-. Група снима демо сингл Одбрана 99, који постаје хит године на радио Хит-у у Брчком. Али његова љубав је ипак реп, те се промовише на радио Камелеону у емисији -{FMJAM}- где изводи први босански freestyle. Ова емисија окупила је младе неафирмисане уметнике који оснивају групу Дисциплинска комисија, коју чине Едо Маајка, -{Frenkie}-,-{ DJ Soul}-, -{Hamza}- и -{Moonja}-, вокал -{Defenca}-.
Након годину дана студирања, Едо одустаје од факултета због финансија и других разлога, те се враћа у Загреб. Ту код -{Shot}--a из Елементала узима једну подлогу на вересију. Са Shot-ом, Едо ради прво Минимални ризик, а након месец дана и песму Махир и алма. Након емитовања у емисији -{Blackaut}-, песме имају одличну прођу код публике. Демо песма Махир и Алма је изабрана по оцени слушаоца радио Камелеона за хит 2001. године. Един таленат препознају издавачке куће, а Едо се одлучује за „Менарт“, који му издаје први студијски албум „Слушај матер у пролеће 2002. године и постаје најбољи -{newcommer}- те године на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Србије и Црне Горе и Македоније. За албум је добио хрпу награда, а међу њима: Златна кугла, Даворин, Порин и Црни мачак а имао је и низ гостовања, као што је гостовање на песми Тешко је фул бити кул Хладног Пива. Имао је успешну турнеју са -{TBF}-. Промоцију албума затворио је спот за песму Приказе. Давор Коњикушић и Мишо Бабовић направили су 2003. године документарац о Еди - Трајно настањени странац.
Две године касније, издаје други албум Но сикирики којим потврђује свој статус једног од најбољих -{mc}--ија Балкана. Наступа с младим босанским репером -{Frenkie}--јем, са пратећим бендом -{Lexaurini}- или са DJ Soul-ом и DJ Олидоболи-јем, у скоро свим градовима бивше Југославије и многим европским клубовима и фестивалима. Ради 2003. године музику за филм Срђана Вулетића Љето у златној долини, те излази његов први -{soundtrack}- Златна долина, на којем се нашла истоимена песма и песма Сузе са српским репером Марчелом.
Трећи албум Стиго ћумур му доноси, као и претходни албуми, мноштво награда и похвала у медијима. На њему сарађује са српским реперима Скај Виклером и Ајс Нигрутином.
2008. године, Едо и његов продуцент -{Koolade}-, сложили су сат одличног хип хопа на албуму Балканско а наше.
С њим су сарађивали -{TBF}-, -{Pips Chips}- и -{Videoclips}-, Хладно пиво, -{Diyala}-, -{Frenkie}-, Лету штуке, -{Skroz}-, -{Defence}-, -{Sinestet}-, Дадо Топић, -{Studio Morris}-, -{Davor Erceg}-, -{the Books of knjige}-, Болесна браћа, -{Nered}-, -{Stoka}-, -{General Woo}-, -{Elemental}-, -{El Bahate}-, -{Marchelo}-, Скај Виклер, Ајс Нигрутин, Тимбе, -{Raksi}- и многи други.
Редитељ Силвио Мирошниченко снимио је 2007. године документарни фим о Еди. Филм прати Еда Маајку од родног Брчког до Новог Пазара где ће одржати први концерт такве врсте у том делу Санџака. Филм је премијерно приказан на Мотовун Филм Фестивалу. Филм је победник Фестивала документарног рок филма који се одржава у Винковцима. Филм је емитован и на другим европским и светским фестивалима.
Маајка је радио на хип хоп мјузиклу Просјачка опера за Тузлански театар, позајмио је глас у хрватским синхронизацијама цртаних филмова Легенда о медвједу, Ледено доба 2, Жута минута и -{Chicken Little}-.
Са својим бендом, Едо спрема -{Best of}-, који ће, како је планирано, изаћи на пролеће 2010. године. Иначе, бенд који га је пратио до 2007. године звао се -{Lexaurini}-, али је распуштен, а Едо је јуна 2008. објавио да је основао нови бенд Трнокоп који се премијерно појавио на Рокајфесту.
Живи и ради у Загребу.
Слушај матер Албум Слушај матер отвара Интро у којем Едо, без музичке подлоге најављује себе и екипу која је учествовала у стварању албума. Затим иде насловна ствар, Слушај матер, а потом Минимални ризик. Ова песма је настала након Едовог повратка из Босне и Херцеговине, где је ишао да студира, у Загреб. Повезује се са Shot-ом из Елементала који му даје beat-ове, и прави прво Минимални ризик, који је критика оценила као кратки водич кроз предузетништво у Хрватској, а потом и песму Махир и Алма у којој Едо говори о вечитој теми и инспирацији - љубави. Песме су се први пут чуле у емисије Blackout и одговор публике је био одличан. Таленат Еде Маајке препознале су издавачке куће, и он се одлучује за Менарт, који му припрема први студијски албум Слушај матер. Продуценти на албуму су Dash, Koolade и Shot. Након Минималног ризика, иде ствар Радо виђен кроз коју Едо, још једном, представља себе и говори о томе колико га људи воле. Следи песма Јесмо л’ сами коју отвара Бранко Ђурић Ђуро са својим монологом из серијала Топ Листа Надреалиста где сведочи о свом сусрету с НЛО, а затим Едо кроз песму излаже данашњу ситуацију у свету. Салетова освета је класична прича о кратком животу малолетног делинквента из урбане средине. Следе приче о Едином сусрету с Приказама, о ситним криминалцима, ратним профитерима и тајкунима: Фаца, Шверц комерц feat. Stoka и Паре, паре, приче о судбинама људи у и после рата: За или против и Немој бојат се, као и гостовања El Bahatee-ја на песми Молитва и Bizz-е на песми Шанк, а ту су и две рецитације: Рецитација и Оутро, која затвара овај албум. Најавни сингл албума је ствар Знаш ме, а синглови су још и песме Јесмо л’ сами и Приказе.
Но сикирики Албум Но сикирики се нашао у продаји 8. марта 2004. године на којем се нашло деветнаест песама о послератној балканској стварности, тужне и смешне приче из живота, али и песме које одишу оптимизмом као што само име албума каже. Но, и поред назива Но сикирики главна тема албума је рат, односно оно што смо добили као његову последицу када се завршио: родитеље који мрзе друге нације и томе уче своју децу, професионалне убице који су каријеру почели на фронту (Обећана ријеч у којој на рефрену гостује Дадо Топић), Балканце расуте свуда по планети, роде које не желе носити своје младе тамо где се тако често пуца, где се људи друкчијих погледа имају на зубу.
Албум отвара Севдах о родама који, већ на почетку, јасно каже да су се сви они који су по наслову помислили да је ово оптимистичан албум – преварили, јер ни овај, по реду други, албум темама не одудара од првенца. Аутор нам се представља кроз песму То сам ја. Буди популаран сине... саветује отац сина у песми Пржииии (feat. Дино Шаран), те овај креће на пут ка слави. Ова песма је урнебесна пародија на музичаре чији хитове вређају интелигенцију слушаоца. Он је Хрват, а она Српкиња, али њих то не спутава да се воле и када она затрудни, они одлучују да се венчају – прича је песме Он је млађи која је, по оцени критике, по количини емоција наследник Махира и Алме. Следи песма Свуди сан бија у којој Едо говори где га је све пут водио, од ресторана у којима је радио па до дијаспоре где је имао концерте, а затим песма о томе како живе они који су у дијаспори - Савске медузе. Руке горе нам показује како изгледају његови концерти, а потом следи ствар у којој нас позива да га слушамо док није почео да стари и пре него буде постао досадан (Слушајте ме сад). Легенда о Елвису је црнохуморна прича о љубавном троуглу и малом црном Босанцу, која је уз Но сикирики, која је химна лаганом животу без нервирања, заправо једина оптимистичнија прича на овом албуму. С колегом из Дисциплинске комисије који га прати на концертима, Frenkie-јем, Едо у песмама Ожежи и Не-мо-жеш показује какав је на beatl-у. Зашто се и како кидају везе говори Едо у песми под бројем 15, док о томе коме посвећује свој рад говори у песми Само за рају. Down је песма која се бави (пост)ратном тематиком – ово је писмо дечака оцу који је нестао током рата, песма оцртава судбину многих породица, које због рата то више нису. Албум се завршава у истом духу као што и почиње, песмом Матер вам јебем.
На албуму се појављују најбољи европски продуценти који раде за најеминентнија реп имена у свету: Koolade, Dash, Shot, Baby Dooks. У првој недељи албум је продат у преко 5.000 комада, а у само месец дана достигао је сребрни тираж. У новембру 2005. године Маајка је добио Порина у категорији најбољег клупског албума, као и за најбољи видео спот за песму Пржи који је режирао Андреј Коровљев. Награду Златна кугла добио је у категоријама најбољи певач, најбољи видео спот за песму Пржи, као и најбољи web site www.edomaajka.com, те ЗЛАТНИ ДОП године - Најизвођач према гласовима критике. Музички видео спот „Пржи“, номинован је и за награду Дани хрватског филма за најбољи музички видео рад, добио је позивницу на међународни филмски фестивал "Crossing Europe" који се одржавао од 26.04. до 01.05. 2005. у граду Линзу у Аустрији. Спот је приказан на фестивалу у категорији "Consinius Rap!" који промовише најбоље европске реп и хип хоп видео радове који су социјално, културолошки и политички ангажовани.
Након синглова Но сикирики који је био најавни, Пржи, Обећана ријеч, албум службено затвара синглом Матер вам јебем за којег је октобра 2005. са одличном словенском екипом снимио спот. Спот је рађен на филмској супер 16-ици, редитељ спота је Јан Цвитковић, а спот је сниман у Тузли, два дана екстеријера, и један дан у студију Аркадена у Љубљани. Ради се о серији slow-motiona, који прво показују разне људе у њиховој средини, који се спајају с рефреном. Финална сцена је hommage интру албума Но сикирики ("воде без лешева, поља без мина, оне доносе роде, а и ја бих да имам кћер ил' сина"), с Едом на травњаку и пригрљеним дететом. Премијера спота била је на МТВ Адриа, а због експлицитних речи није се емитовао на ХТВ-у и Новој ТВ, већ је пуштан на локалним хрватским телевизијама и могао се downloadovati на интернету.
Дворану Дома спортова Едо је напунио 2. октобра 2004. и тиме, још једном, потврдио статус једног од најпопуларнијих репера овог поднебља.
Стиг'о ћумур